Портрети женских фигура у Дому културе „Барабар” су једноставни. Субјект је у центру, позадина је замагљена. Њихов став показује непоколебљиво самопоуздање пред изазовима. Оне су протагонисткиње изложбе „Водеће жене у фокусу“ коју је кустосила Елиза Хоџа, а фотографије које је направио Арбен Лапаштица.
Изложба представља ретроспективу априла ове године када се на екранима разбацаних по простору појавило десет фигура. Овог пута, у уторак увече, изложба се проширује. На претходних десет цифара додаје се још десет.
У њима се носи прича о изазовима који су их водили на њиховом професионалном путу. Опет фотографије носе поруке ових жена у жутим тракама. Они долазе као симбол лидерства. У овом концепту развијена је изложба организације "Интегра".
Особе као што су Атифете Јахјага, Заке Прелвукај, Гјиљета Мусхколај, Схукрије Марковић, Какусха Јасхари, Фериде Рушити, Едита Тахири, Фахрије Хоти, Мимоза Гаврани, Рамизе Схала, Јета Ксхарра, Теута Сахаткија, Гордана Гјорикаја, Мирјета Гјорикаја, и Хиљмињета Апук, између осталих, долазе из различитих области. Али не само. Други елемент је инклузивност у смислу етничке припадности.
Кустос изложбе Елиза Хоџа рекла је да изложба представља пут жена земље који, како је рекла, није био лак.
„Упркос успесима које су остварили, остали су у сенци због политичке, историјске и професионалне динамике. Али драго ми је што се данас враћамо на многе профиле који немају увек право светло и ни случајно. Све док су они међу нама, ми треба да будемо уз њих и да будемо просветљени њиховим радом, њиховим залагањем, њиховим искуством“, рекао је Хоџа.
Двадесет жена чији су портрети изложени сматрао је бакљоношама за младе жене.
„Данас славимо 20 жена различитих профила које су доказале да су поред бројних изазова које су имале на свом професионалном и личном путу, успеле. Заблистали су за себе и за Косово. Данас оне сијају за нас и наставиће да буду бакље за младе девојке“, рекла је Хоџа, кустос изложбе „Водеће жене у фокусу“.
Догађај се поклапа са иницијативом "16 дана активизма против родно заснованог насиља". Са њим је комуницирала специјална представница генералног секретара Мисије привремене администрације Уједињених нација на Косову (УНМИК) Каролин Зиадех.
„Ова кампања – '16 дана активизма' – слави жене и њихова достигнућа. Жене су градитељке мира и будућности. Много пута кампање подижу свест о женама обраћајући се жртвама, слабостима жена. Данас доводимо све јаке. Данас славимо њихову транзицију од жртве до забаве. Жене су данас овде и морамо да трансформишемо њихов бол у снагу“, рекао је Зиадех.
Заједно са изложбом, панел са дипломатом Едитом Тахири, адвокатицом Гјиљетом Мусхколај и уметницом Мирјетом Кехаја, коју је модерирала новинарка Аулоне Кадриу, донео је својеврсни поглед на положај жена у друштву.
Тахири је рекла да највећа дискриминација жена долази од владе.
„У парламенту су мушкарци великодушни, дају нам 40 одсто, али на власти, у влади, у политичким партијама, сви лидери су мушкарци, једва да има жена лидера. Мушкарци треба да имају моћ, а када су лидери партија, постају шефови жена“, рекла је Тахири.
Према њеним речима, потребно је да се жене још више политички оснаже.
„Ми жене морамо бити политички оснажене, морамо се снаћи кроз политичке партије, а када кажем жене, морамо прво. Ако очекујемо од мушкараца, подршка неће доћи искрено“, рекла је даље.

Гјиљета Мусхколај, професорка Правног факултета Универзитета у Приштини, рекла је да су Косово у разним манифестацијама представљали само мушкарци, али жене нису одустајале од тога што су се укључиле у догађаје на којима су страни стручњаци долазили на Косово.
„На састанцима које су организовали тадашњи бечки стручњаци када су наши ишли тамо, то је био само мушки клуб, а када су дошли у Приштину и састали се са стручњацима, мало ко је био изненађен како је могуће да су жене и даље биле укључене иако су отишле. њих на страну. Али оно што се на крају догодило било је када је поднет свеобухватни предлог. Било је веома важних сегмената највећих достигнућа Организације Уједињених нација. Тамо је дефинисано учешће жена у уставним комисијама, постојали су и елементи које треба унети у Устав Косова“, рекла је она.
Он је навео чињеницу да су и у то време данас постојали механизми који регулишу питање родне равноправности.
„Преко цивилног друштва, пошто су политичари стиснули зубе за мушкарце, онда је цивилно друштво и његови канали оно што је омогућило да се обавезе поштују. Обавезе да се не усуђују да одбију да имају жене у уставној комисији. Постојали су механизми које данас имамо и који су веома успешни, као што су Закон о родној равноправности и механизми који произилазе из Устава Косова, иницијативе из вишегодишњег прелиминарног деловања женских организација“, рекла је Мушколајева.
Она је као правница рекла да данас види тешкоће продора жена у свим областима у примени законодавства.
„Немамо одговарајућу будност да схватимо да сваки закон, па и процесни, мора да се примењује као закон у смислу закона као законодавства. Ниједан закон се не може применити без примене Закона о равноправности полова. Што се тиче жена у политици, имам једну веома суштинску примедбу. За добробит свих жена, треба да обезбеде да поред квота имамо и закон за регистрацију и рад политичких партија“, рекао је адвокат Мушколај.
Уметница Мирјета Ћехаја је рекла да разлике и предрасуде постоје иу области уметности.
„Када сам почео да се дружим са различитим групама уметника, схватио сам да и међу уметницима постоје полне разлике, у шта раније нисам веровао. Чуо сам да се и даље каже 'ко од девојака или жена боље слика, јер о дечацима нема расправе'. Ово ме је јако импресионирало, али ипак могу рећи да нисам тај који упија ове информације. Дефинитивно сам наставила да се повезујем са цивилним друштвом својом уметношћу, посебно својим сликама и муралима“, рекла је она.
Изложба „Водеће жене у фокусу” већ се сматра другим издањем манифестације. Најављено је да ће то сада бити традиционално. То доказује да је лидерство један од облика рушења баријера. А ово је уметност сама по себи.