Организације „независне сцене“ добијају 4.6 милиона евра, појављују се оптужбе

Постоји 265 организација такозване „независне културне сцене“ које ће добити око 4,6 милиона евра ако се буџет не повећа са коначном листом. Неке од њих већ имају загарантовани буџет за три године, међу корисницима има и догађаја без велике тежине, док су неки од оних који су изостављени експлодирали у оптужбама. Генерално, 24 организације ће добити 2 милиона и 111 хиљада евра за три године. Оваква ситуација се понавља чим се објаве прелиминарне листе.

Министарство културе је и ове године широм отворило новчаник у односу на невладине организације које делују у области културе и културног наслеђа. Према прелиминарној листи евалуација, подржало је пројекте 23 организације током три године. Једна организација током две године. Генерално, 24 организације ће добити 2 милиона и 111 хиљада евра током три године. Док је за годишње пројекте 2 друге организације издвојено преко 500 милиона и 241 хиљада евра. Укупно ће 265 организација добити преко 4 милиона и 600 хиљада евра. Ово је друга година да МКУС издваја средства до три године за невладине организације. Неке од њих имају потпуно периферне активности и њихов допринос култури је готово неприметан. С друге стране, постоје и већ традиционалне организације које нису добиле ни цента у прелиминарној евалуацији. Реакције су биле тренутне, чим је листа објављена.

Министарство културе је по други пут ове године отворило позив за предлоге пројеката у области уметности, културе и културног наслеђа, са могућношћу подршке организацијама до три године. Према прелиминарној листи, три организације су подржане највећим износима у оквиру категорије „Трогодишња подршка организационом и програмском развоју невладиних организација у области уметности, културе и културног наслеђа“. Рок за жалбе је пет дана, што пада до 13. јула.

„Балканска истраживачка мрежа за новинарство – БИРН Косово“ биће подржана са 50 хиљада евра ове и следеће године, а са 2027 хиљада евра за пројекат „Промовисање модерне историје отпора кроз 'Кућу извештавања'“ за 60. годину. Организација „7 уметности“ биће подржана са 50 хиљада евра за годишњи програм три године заредом. Образовно-саветовни центар ће такође бити подржан са 50 хиљада евра током три године за пројекат „Чувари гостију – Пријатељи посетилаца – Сваки посетилац постаје пријатељ“. У другој категорији отвореног позива крајем фебруара, „Традиционалне организације у области уметности, културе и културног наслеђа“, пласира се 21 организација. Од њих је 20 подржано три године, а једна две године. „Expoart 40 net/rjet“ ће добити 40 хиљада евра током три године, као и „Косовски центар за нову музику“, „Mundësia“ и позоришна и филмска кућа АКТ. Удружење издавача Косова за Сајам књига добиће 40 хиљада евра за две године, а 20 хиљада у трећој. Организације попут музичке фондације „АРС-Косова“, „Култ клуба“ и „Про плуса“ добијаће од 20 до 40 хиљада евра годишње током три године. У међувремену, „Косова АРС“, „Варге ви“, „Флорг“ добијаће од 20 до 30 хиљада евра током три године. „Моллекукет“, „Екипи Авоко“, „Олдтајмер Призрени“, „Брез пас брези“, „Q'art“, „Корпо Арт“, „Амадеус“, „Приштинска музичка конференција“ и „Редо“ добијаће од 15 хиљада до 25 хиљада евра годишње. А алпски клуб „Подгури“ је подржан две године. Ове године са 16 евра, а следеће године са 600 евра.

У трећој категорији „Једногодишњи програми и традиционалне организације у области уметности, културе и културног наслеђа“ налази се 7 организација са по 40 хиљада евра, као што су „ArtSy“ за ЕП и музички албум Арменда Реџепагићија, затим за позоришни фестивал у Урошеву, „Kastriotët“ такође у овом граду, фондација „Ramë Lahaj“, „Integra“ за монографију о Мелихате Ћена (Мели), „Prizren Fest“ и Удружење визуелних уметника Косова. „Митровичански међународни дани џеза“ подржани су са 35 хиљада евра, док је наведено и 4 организација са износима од 30 хиљаде до 214 хиљада евра. Ова листа не укључује појединачне пројекте, пројекте младих уметника, нити фонд за мобилност.

Али постоје традиционалне организације и догађаји који нису нашли подршку на овој дугој листи великих свота. Галерија „Кахили“ је ове године обележила 12. годишњицу и једна је од најфункционалнијих независних институција визуелне уметности у земљи. Али није нашла подршку.

Нита Кахили, која управља галеријом, рекла је да ће поднети жалбу.

„За нас је неразумно и бесмислено што нисмо подржани, с обзиром на то да већ 12 година улажемо и радимо у области уметности, за афирмацију уметности и уметника да стварамо сарадње, што се радило и наставља да се ради“, рекла је она. Додала је да су они једина породица која је лично инвестирала у уметнички објекат и која намерава да настави да ради и расте у простору.

„Али без обзира на то, са или без подршке, нећемо стати, наставићемо као што смо и до сада настављали, јер је овај објекат купљен, покренут и изграђен искључиво у ту сврху, развој уметности и културе, што смо видели у промени навика људи током овог периода“, рекла је она. Породица Ешрефа Кахилија, са галеријом на ободу престонице, неколико пута је била под притиском градитеља или инвеститора у некретнине да се одрекну своје куће и галерије у замену за бројила која се нуде у вишеспратницама, али они то нису прихватили.

Књижевни клуб „Де Рада“ из Урошеваца јавно се огласио. Назначили су да је књижевна колонија „Музат е Језерци“ – осмо издање, био једини пројекат са којим су се пријавили на овогодишњи јавни позив.

„Иако је комисија за евалуацију (наравно анонимна) доделила значајне износе за не мање од 265 пројеката у четири категорије, укључујући пројекте непознате јавности, није сматрала да је потребно да додели чак ни минималне износе за пројекат који је годинама био песничко ходочашће где су истакнута имена албанске књижевности оставила свој траг“, наводи се у реакцији. Према њиховим речима, када се књижевни клуб са 55-годишњом историјом функционисања, који је преживео угњетавање окупатора, цензуру, спаљивање књига и све неизвесности транзиције, лако искључује из јавних програма подршке, „порука која се тихо преноси ствараоцима и читаоцима је тужна, али јасна: 'Ви нисте важни. Ми нисмо заинтересовани.'“

„Ако се култура на Косову мери комерцијалним фестивалима који промовишу све осим књига, ако се вреднују пројекти који немају трага традиције, док се занемарују озбиљни напори да се очува књижевност као темељ наше националне културе, онда немамо посла са слабом културном политиком, већ са њеним намерним уништавањем од стране институција које би требало да је чувају“, наводи се у реакцији коју је покренула Зирафете Шаља, председница књижевног клуба „Де Рада“.

Према Закону о буџетским расподелама, ове године МКОС има 4.3 милиона евра у категорији „подршка култури“. Али последњих година МКОС је често користио и средства за капитална улагања за субвенционисање пројеката онога што је познато као „независна сцена“. Због тога је вршилац дужности министра културе, Хајрула Чеку, критикован у парламентарним одборима. Он не успева да унапреди капиталне пројекте и у великој мери финансира организације и појединце. И на крају, ови догађаји, па чак и они државних институција, одржавају се у приватним салама са високим киријама или у просторијама које немају никакве услове.

Прошле године, подршка је достигла 5.6 милиона евра. Било је 13 организација које су подржане током три године са до 100 хиљада евра годишње. Тринаест организација „прве категорије“ добило је буџет од 2 милиона 828 хиљада евра.

Поред „прве категорије“, у другој – са максималном годишњом подршком до 40 хиљада евра – било је 23 пројекта. У трећој, до 20 хиљада евра, чак 190 пројеката.