У области парка природе Вирои у Ђирокастру, почели су радови на изградњи новог моста паралелног са постојећим мостом који је током зиме био поплављен и донео проблеме за овај важан део пута.
Пројекат је део програма за одрживост мостова у Албанији, који је предузела албанска влада уз кредит Светске банке, вредан око 100 милиона долара, за који се очекује да ће трајати седам година.
„Пројекат имплементације је важан јер ствара нови мост са стандардима, док ће постојећи мост служити као панорамско шеталиште око језера“, каже инжењер Аристотел Нони из Регионалне управе за путеве.
„Главни циљеви које овај пројекат решава су: Прво, решава се геометријски проблем пута, јер тренутно имамо посла са веома уским путем са веома неповољним геометријским параметрима. Биће изграђена нова, модерна саобраћајница са задовољавајућим геометријским параметрима. Друго, решава проблем поплава, јер на овом подручју дуги низ година постоје веома велики проблеми, све до блокаде деонице републичког пута за време интензивних падавина. Треће, решава проблем пешачких прелаза. Подручје, као споменик природе, има велику посећеност и изградњом новог моста стари мост ће се користити за пешаке који лако обилазе језеро након завршетка овог пројекта“, каже он.
Како је саопштила Канцеларија Светске банке у Албанији, програм ће интервенисати на првих 30 мостова који имају хитне потребе, док око 800 хиљада становника има директну корист.
Мостови на којима се очекује интервенција према процени Светске банке захтевају велику рехабилитацију, побољшања или реконструкцију од нуле.
Инжењер Нони каже да је на неким мостовима у округу Ђирокастра потребна интервенција, док је још један мост у области Драгот такође од користи у оквиру овог програма у овом округу.
„Постоје проблеми и амортизација на неким мостовима, углавном металним мостовима који се налазе у нашем округу као што су мост Драготти и мост Лекли. Са наше стране више пута су се упућивали захтеви за санацију ових мостова или за скретање пута кроз нову осовину Тепелен-Драгот“.
Албанска влада је предузела програм одрживих мостова након земљотреса 2019. године, оцењујући да је приоритет за интервенцију имало 80 важних мостова у земљи јер су имали стопу саобраћаја од 100 до 2500 возила дневно и велике проблеме са њиховом амортизацијом.
Стање многих мостова које су проценили стручњаци „доказало је слабост и опасност због погоршања стања конструкције или у областима погођеним природним катастрофама или климатским променама“.
Али док почиње реализација интервенција на важним друмским мостовима, стручњаци за културно наслеђе процењују да је на десетине мостова споменика културе угрожено у различитим областима Албаније због штете коју су претрпели током година и неодржавања.
Мостови служе малим заједницама становника, али и културном и природном туризму, каже Гери Емири, који води Центар „Амфора”, који је предузео иницијативу за заштиту ових мостова.
„Видимо да на целој територији Албаније постоје различити проблеми са мостовима који су споменици културе. Током зиме трпе разна оштећења и органи културе очигледно припремају пројекте, али тада изостају рестаураторске интервенције“, каже он.
Емир даље каже да је потребна већа свест за заштиту монументалних мостова, као ретког добра Албаније.
„Оштећење и рушење неких од ових мостова, који су споменици културе, такође је прекинуло комуникацију становника ових простора. То је још један разлог више да напусте села и стога, осим споменика културе, видимо потпуно напуштање, као и губитак дела нашег историјског наслеђа.“
Поред управе за путеве и Националног завода за културно наслеђе, своје обавезе у одржавању мостова имају и локалне самоуправе, посебно сеоске, али многе од општина кажу да немају финансијских средстава да финансијски покрију интервенције.
Преузето из "Гласа Америке"
