„Из архиве: друштвени поздрави“ отвара писма прве деценије Галерије

Отварање архиве онога што је данас Национална галерија Косова је путовање не само у прву деценију ове институције од 1979. до 1989. године, већ се кроз документа и писма за то сасвим обично време чита и историја ове земље. „Пријатељски поздрав“, био је поздрав којим се завршавало свако писмо, али ево корена институционалне уметности

Поздрав из писама Националне галерије Косова из прве деценије постојања институције постао је разлог за назив предстојеће изложбе „Из архиве: Друштвени поздрави“. Од личних комуникација до званичне документације, архивска грађа сведочи о улози новоосноване културне институције 1979. године и њеном развоју и визији, паралелно са утицајем патријархалног начина размишљања на уметничку сцену.

Оно што је некада била Уметничка галерија у Приштини, која је заузимала простор у „Боро-Рамизи“ у Палати омладине, по оснивању ће постати простор за промоцију уметника кроз њихова дела. Одатле ће се отворити путеви ка многим престижним центрима у свету. На оним местима где данас, скоро пола века касније, косовска уметност мало допире. Део овог развоја долази кроз откривање архиве ГКК у просторима институције у галерији у насељу „Ћафа“ у главном граду.

Изложба „Из архиве: Друштвени поздрави“, коју је курирала Хана Халилај, кустос Националне галерије Косова, а која је отворена у четвртак увече, приказује материјал из сваке године прве деценије институције, од 1979. до 1989. године.

Изложба почиње као хронолошки наратив где од улаза, са десне стране, наратив почиње да се одвија уводним говором институције.

„Отворите Уметничку галерију у Приштини као институцију од посебног друштвеног значаја за даљи развој естетске културе и фигуративне уметности, радних људи и грађана народа и народности Аутономне Републике Косово и целе наше земље“, каже Пајазит Нуши у свом говору, праћеном фотографијама са његовог говора поводом отварања прве изложбе институције под називом „Наши савременици“.

Кустос Хана Халилај је нагласила да је изложба замишљена око архиве ГКК.

„Различити материјали које смо имали у фокусу током ове две године у активирању и функционализацији наратива који се налазе у архиви и који су важни у изградњи историје уметности у нашој земљи. У тренутку када смо у новом простору, у реновирању зграде Галерије, селимо и колекцију и архиву. Било је важно осврнути се на прву деценију функционисања институције“, рекла је она.

Период који изложба обухвата архивском грађом одговара политичкој ситуацији у Југославији у то време. Халилај је рекао да је „посебност овог периода то што постоји приметан политички утицај, али се кроз материјале могу ишчитати и ситуације у друштвеном и политичком контексту у коме се Косово у то време налазило као покрајина Југославије“.

Она је назначила да је фокус био на писаним писмима.

„Материјали су углавном фокусирани на или представљају размене и писма која су личнија. Нека од њих спадају у административне документе, али главни фокус је на писмима, од телеграма послатих до писама које су написали уметници, било да су то захтеви, овлашћења или разни рукописи о изложби. Одређени материјали се бирају из сваке године“, рекла је она.

Документи, постери и писма су докази о заступљености косовских уметника у земљама као што су Египат, Индија, Аргентина, Мексико и шире.

„Изабрани су произвољно, било зато што су деловали важно или покушајем да се изабере нешто што отвара врата много већој нарацији, почевши од чињенице да је Галерија имала више међународних изложби као резултат представљања бивше Југославије у Покрету несврстаних“, рекао је Халилај.

Изложени постери приказују самосталну изложбу слика Хилмије Чатовића из осамдесетих година 80. века, колективну изложбу графичких уметника са Косова, самосталну изложбу Небиха Мурићија, Јожеа Ћухе, Нуредина Лоџе, Хиснија Краснићија, Шведску савремену графику и Годишњу изложбу Удружења фигуративних уметника Приштине 1982. године.

Исте године, у септембру, одржан је Први салон карикатуре „Приштина '82“, илустрован радовима домаћих и међународних уметника, укључујући радове карикатуриста Нисрета и Невруза Мале, Велија Блакчорија, Мустафе Феризија, Хидајете Краснићи и Рамадана Заплузе. Постер за локацију означава „Боро и Рамизин“ у Палати омладине као Уметничку галерију. Ово је изложба Горанке и Еда Муртића из октобра 1985. године. Две године раније, тамо је одржан и 10. пролећни салон фигуративних уметности Косова.

Део изложбе је и документ који доказује да је у јулу 1983. године одржан састанак земаља учесница Венецијанског бијенала, на којем је учествовао и југословенски комесар за селекцију. Писма упућена тадашњем директору, Шићирију Ниманију, из уметничких институција у Сарајеву и Љубљани указују на учешће у догађајима у региону. Такође, део изложбе је и документ којим се одобрава изложба радова Енгјела Берише и Симона Широке у Паризу.

„Доносимо веома лични приступ између тадашњег директора, Шићирија Ниманија, и уметника, њихов приступ, захтеве и очекивања за Галерију као нову институцију у формирању уметничке сцене. Постоје и неки документи тадашњег директора, Небија Мурићија, који пружају анализу или разумевање шта се дешавало ових година, какви су били утицаји и ставови институције, али и уметника“, рекла је кустос Хана Халилај.

Део изложбе су радови двојице пионира уметности на Косову, Хирије Крипа и Алије Воксхи.

„Друштвени опроштај“ била је реч која се користила на крају сваког писма које је слао уметник Нимани, тадашњи директор институције. Чак и у писму којим је одбио представљање уметнице Вокши у институцији којом је руководио, уз образложење да још није била спремна, иако је на уметничкој сцени већ више од деценије.

Захтев Алије Вокши упућен Уметничкој галерији био је комплетан са њеном биографијом, легендом радова и предговором. Њена биографија показује да је започела своју активност шездесетих година 60. века.  Године 1983, када је поднет захтев, већ је имала преко деценије искуства. Али њен захтев је одбијен. А њено институционално признање дошло је касно, 2007. године са њеном првом самосталном изложбом у Националној галерији Косова. Документи, као и кураторски текст, истичу институционалне препреке са којима су се жене суочавале у патријархалном уметничком систему.

Каталоге су одабрали Нита Салиху Хоџа и Барди Халити, оснивачи „REDO Приштина“, са фокусом на графички дизајн.

Заменица директора Националне галерије, Алиса Гојани, сматрала је изложбу важном за препознавање корена институције.

„То је веома важна изложба, која представља прву деценију Националне галерије Косова као институције. Она одражава важне архивске материјале који су документовани из тог времена. Такође, уз њих су представљена и нека важна дела која имамо из колекције Галерије. Драго нам је што смо успели да укључимо две уметнице, чија дела су из најновије куповине коју смо обавили, аквизиције дела у Националној галерији, а то је Алије Вокши, као и графике Хирије Крипе“, рекла је она.

Изложба остаје отворена до 30. новембра.