На дан избора Позориште прекида тишину, Балет и Филхармонија траже услове

Захтјеви и очекивања представника културних институција на овим изборима остају готово исти. Штрајкачи у Народном позоришту Косова у недељу су прекршили „одлуку“ да ћуте током предизборне кампање, упозоравајући да ће наставити са синдикалним плановима и акцијама данас (понедељак), јер Влада нема размишљања. За нас је потпуно небитно ко влада, али је важна власт која брине о позоришту...“, рекао је члан Штрајкачког савета, глумац Адријан Морина. Косовски национални балет има хитне захтеве, а за Косовску филхармонију, наредни четворогодишњи план за културну сцену требало би да се фокусира на две главне тачке.

За неколико дана штрајк глумаца Народног позоришта Косова ући ће у четврти месец. За руководство које ће водити Министарство културе након недјељних избора, штрајк због којег је ТКК постао нефункционалан једно је од најхитнијих питања. За културну сцену, поред овог проблема, регулисање инфраструктуре је главни захтев и истовремено највеће очекивање. Већ скоро две деценије услови за пробе, наступе и концерте остају главно обећање политичких партија уочи избора.

Стварање услова, хитност за Балет

Народни балет Косова је институција која тренутно има најтеже задатке у погледу развоја својих активности. Пробе се одржавају у поподневним часовима у просторијама Ансамбла народне песме и игре „Шота“, док се за премијере у последње две године преселио у изнајмљене просторе, како у Обилићу, тако и у Атељеу Палате омладине и спорта. Ово последње изнајмљује Косовска филхармонија, која га има у сопственој употреби. После премијере „Наде” раније овог месеца, нема најава за репризе, због недостатка простора.

„Очекујемо побољшање услова рада. "Ово је најважније за Косовски национални балет", рекао је у недељу увече директор ове институције Синан Кајтази.

Проблеми са простором за ККБ почели су у јулу 2022. године, када је Министарство културе закључало зграду Народног позоришта Косова да би је послало на потпуну рестаурацију у име „ризика за особље и јавност“. За пројектовање и потребне дозволе било је потребно више од две године, а радови на уговору вредном 7 милиона долара почели су у јесен прошле године. Зграду користе Народно позориште Косова и Национални балет Косова. ТКК ради у Амфитеатру Палате омладине и спорта, простору који је условио установу да се фокусира углавном на мање продукције.

Али од средине новембра прошле године, актери ТКК штрајкују јер сматрају да су дискриминисани у платним коефицијентима. Категорија оних који се сматрају "првима у позоришту" има коефицијент 8, док су захтеви за 11. Од уласка у штрајк кажу да нису имали контакт са Министарством културе. Током мјесец дана предизборне кампање, Удружење синдиката ТКК је ћутало.

Штрајкачи позоришта, после избора на делу

Члан Штрајкачког савета, глумац Адријан Морина, рекао је у недељу увече да ће, будући да су ћутали током целе кампање, не желећи да политизују генерални штрајк, од данас (понедељак) наставити са синдикалним плановима и акцијама, јер је влада недостајала.

„МКОС је још једном доказао да су све изјаве да 'радимо вредно и само је питање времена када ће се ријешити захтјеве актера ТКК-а...' биле празне изјаве. Петнаестог ће се навршити 15 мјесеца како ТКК штрајкује и паралише рад због неиспуњавања наших захтјева већ двије и по године“, рекао је Морина. Према његовим речима, то делује невероватно за нормалну државу, а још више за Владу која проглашава да улаже милионе у Позориште.

„За нас је потпуно небитно ко влада, али битна је власт која брине о позоришту и ради послове, а не само фасаду и глупости. Власт која греши и не дискриминише Позориште, затвара га, премешта у подруме, а пре свега власт која дозвољава уметницима да штрајкују. Бар Влада која признаје грешке и исправља их. Дакле, у ишчекивању оваквог типа власти, штрајк се наставља док се захтеви не испуне у потпуности“, рекао је он.

Инфраструктура и коефицијенти, прве две тачке за Филхармонију

Косовска филхармонија такође одржава концерте у комплексу Палате омладине и спорта. Црвена сала и Атеље су простори у којима наступају оркестар и хор Установе. Кров Црвене сале не држи воду, а већ скоро две деценије Позориште Опере и Балета је обећање политичких партија. Мање од недељу дана пре избора представљен је нови идејни пројекат данског архитекте Бјаркеа Ингелса, који је радио заједно са локалним партнером. Убрзо се сазнало да се Министарство културе и Општина Приштина сукобљавају око простора иза Палате омладине где је планирано да се изгради Позориште Опере и Балета. Министарство је поднело кривичну пријаву против Општине, након што је тамошња локална установа покренула урбанистички пројекат без сагласности установа културног наслеђа и угрозивши простор Позоришта уз 2.5 милиона евра за овај пројекат. Пројекат Општине кошта 6.5 милиона евра. Два уговора су сада потписана и предмет се налази у Специјалном тужилаштву. У потенцијалној згради би се налазиле четири институције: Косовски национални балет, Косовска филхармонија, национални ансамбл песме и игре „Шота“ и Косовска опера.

Вршилац дужности директора Косовске филхармоније Дардан Селимај рекао је да би наредни четворогодишњи план за културну сцену требало да се фокусира на две главне тачке.

„Улагање у радне просторе за централне институције бржим темпом и прилагођавање коефицијената у оквиру Косовске филхармоније, јер неки од радника их још увек немају. „Подршка централним институцијама мора да се настави, али истовремено морају да преузму већу одговорност за интернационализацију својих активности“, рекао је он. Према Селимају, институције културе се често представљају на периферним догађајима и то не би требало да остане пракса.

Што се тиче субвенција, подршка је важна, али се морају створити механизми праћења, који тренутно недостају“, рекао је он.

Што се тиче културног наслеђа, Сали Шоши, који је на челу косовске фондације, Културно наслеђе без граница (ЦХвБ Косова), рекао је прошле недеље да се приступ мора потпуно променити.

„Приступ наслеђу морао би потпуно да се промени. То није само инвестициони терет, већ и извор прихода за друштво. Одрживо управљање и програмирање су потребни да би друштво имало наслеђе као развојни ресурс. Ово би требало да буде нови приступ. "Потребна је потпуна промена визије", рекао је он.

Према Шошију, до сада је било улагања у технички аспект, у рестаурацију, али не и у функционализацију као ресурс за друштво.

„Људи у местима где живе, упркос томе што имају споменике око себе, немају никакву интеракцију са њима. Као резултат тога, постоји мала мотивација да се тамо живи. Не кажем да је наслеђе решење, али може да помогне да се људи зближе. „То помаже локалном становништву да се окупља за разне активности“, рекао је он. Поновљено је да се на музеје често гледа као на зграде и да почињу без јасног концепта о томе каква би кустос требало да буде и шта ће бити представљено.

„Изградња зграде музеја је последња ствар која би требало да дође у процесу. Често се греши и зграда почиње прва. Пример је Музеј природе који је почео без концепта и застао. Заговорник сам функционализма садашњих споменика, а не изградње нових објеката. „Ово је приступ виђен у многим земљама“, рекао је он.