„Масакр се догодио у Корчи“ и „Капут несталог човека“ као ратни поклич

Књижевност која се бави насиљем у ратним временима често служи као живо сећање и средство да се не заборави. У случају романа „Masakra odnosti në Korça“ Ибрахима Кадриуа и „Palltoja e të munguarit“ Албине Идризи, насиље није само историјска чињеница или лично искуство – оно постаје симбол отпора. Оба ова дела која вам доноси KOHA Publications, а која су представљена у четвртак, другог дана Сајма књига – јесу ратни поклич. Догађаји су удаљени скоро век. Кадриу и Идризи, свако на свој начин, осветлили су људску димензију колективних трагедија, дајући глас онима које је историја ућуткала или су физички одсутни.

То су потпуно различите приче, и временски и стилски, али их повезује рат, његово насиље. Роман „Масакр се догодио у Корчи“ писца Ибрахима Кадриуа је књижевна прича о насилним верским преобраћењима Албанаца у Корчи и насиљу Грка над Албанцима. А „Капут одсутних“ ауторке Албине Идризи има рат на Косову као централну тему.

Ова два нова наслова издавачке куће KOHA промовисана су у четвртак, другог дана 25. Сајма књига у Приштини. У Палати омладине и спорта, аутори Кадриу и Идризи, заједно са рецензентима и истраживачима, открили су теме и мотиве романа.

Оба романа, иако се баве различитим историјским периодима и контекстима, деле заједнички приступ трауми рата и његовим последицама по појединца и друштво.

Кадриу, једна од најплоднијих косовских списатељица, фокусира се на мрачни сегмент албанске историје почетком 20. века, док Албина Идризи подсећа на једно скорашње и још увек емоционално неуређено искуство – рат на Косову. На овај начин, промоција ових дела ствара везу између болних искустава кроз која су Албанци прошли у различитим временима, доказујући да насиље, у ком год облику и у ком год тренутку да се догоди, оставља дубоке трагове у књижевности и колективном памћењу.

Трагична 1914. година за Албанце у Корчи

Ибрахим Кадриу, који има обимно књижевно дело од преко 40 дела, у роману „Масакр се догодио у Корчи“ заснован је на историјским и архивским подацима о одређеним догађајима који су се десили у албанским срединама. Конкретно, реч је о озбиљним догађајима у Корчи 1914. године, лошој години за становнике тог краја, који су се суочили са тешким насиљем грчких андарта над албанским становништвом Корче и околине.

Обе промоције је водио новинар Шабан Маџараџ, а на првој су, поред аутора, били присутни и рецензент књиге, Џеват Силја, и писац и преводилац, Елви Сидери. Писац Кадриу је показао да, као и у својим претходним романима, сада долази са историјском темом.

„У овом роману, као и у другим романима, позајмио сам историјске теме, које ме јако импресионирају и посвећујем им време, што значи да је и овај роман заснован на историјској фотографији, иако је далеко од Косова, али је тема иста, баш као што се догодило на Косову 1912, 13, 14. и тако даље“, рекао је аутор Кадриу током промоције.

Као да је желео да направи поређење између злочина Грка у Корчи и злочина Срба на Косову, открио је детаље о томе како су Грци ушли на територије јужне Албаније.

„У Корчи се прогон догодио у већим размерама него на Косову, велико угњетавање и агресивност грчких андарта, који су дошли у маскама, организовано од стране грчке државе. Био сам импресиониран што госпођица Дарам каже да ће проћи стотине година, а да се Грци неће извинити за насиље над Албанцима“, додао је он.

Рецензент Кадријеве књиге, писац Џеват Сила, рекао је да у његовој књизи постоје инциденти угњетавања и насиља, не само над обичним људима, већ и над властима.

„У његовом најновијем роману, 'Масакр се догодио у Корчи', са динамиком догађаја који се одвијају у суморној атмосфери Корче, парадирају уобичајена имена, али и имена власти, за које нема апсолутно никакве милости“, рекао је Силa.

Према његовим речима, међу најистакнутијим захтевима Андарта било је присилно верско преобраћење, као и нестанак или уклањање непослушних.

„Најварварскија убиства су тада почињена над Албанцима који нису послушали њихове захтеве. Главни захтев је био да се православни Албанци називају Грцима, док се муслимански Албанци убијају или насилно пресељавају у Турску“, рекао је рецензент Силја.

Преводилац Елви Сидери, који је из Корче, управо места о коме се роман ради, рекао је да је за њега посебан осећај имати у рукама дело посвећено његовом родном месту.

„Читање данас романа посвећеног Корчи, њеним становницима, а посебно кључном историјском периоду за Корчу, за Албанију и Албанце уопште је више него посебан осећај. На страницама ове драгоцене књиге, плод увек, несумњиво плодног ума познатог писца са Косова, Ибрахима Кадриуа, са којим имам част да будем пријатељ, упркос нашој значајној разлици у годинама“, рекла је Сидери.

Велики рат кроз судбину малих људи

Албина Идризи је књижевница која у свом стваралачком опусу има 11 дела у поезији и прози, а њен пети роман „Капут несталог“ бави се темом рата, реалистичном прозом, али са оригиналним приступом. Кроз лик који се никада не појављује, ауторка гради својеврсни мит кроз његов капут. Капут као објекат се субјективизује и овај лик постаје протагониста који ствара друштвене односе са члановима породице, а истовремено и са читаоцима. Авантура капута је авантура несталог човека.

Као што је речено у уводу, композиција романа остварена је око ликова који комуницирају и размењују своје приче током рата на Косову. Поред виталних елемената, постоје и епски елементи где се, према речима рецензенткиње и прве читатељке романа у рукопису, Дије Демири-Франгу, ликови заљубљују и живе своје животе. И, кроз то, ауторка је желела да покаже да чак и у рату постоји живот, да рат без живота нема смисла, јер неко мора да ужива у слободи.

За промоцију романа „Капут одсутних“, поред књижевнице Дије Демири-Франгу и ауторке, на панелу је био и професор Арсим Халили. Сама ауторка Албина Идризи је рекла да од тренутка објављивања роман припада јавности.

„Изгледа да је ово тренутак када аутор схвати да његово дело више није само његово, или барем његово, што сам сада видео кроз призму професорке Дије и професора Арсима. Професорка Дије је прва читатељка рукописа овог романа и ја јој се од срца захваљујем, док сам желео да Арсим буде овде, јер он делу приступа озбиљно, а његове студије су обрнуто сразмерне скромности коју поседује, готово невероватној за време у којем живимо“, рекао је аутор Идризи.

У вези са својим романом, Дије Демири-Франгу је рекла да ауторка, кроз једну малу породицу, обрађује тему рата на Косову.

„Албина, једноставно, има веома специфичан начин приступа рату, овде је рат тема, он је мотив, он је узрок, али је занимљиво да Албина развија овај велики рат кроз малу породицу, кроз судбину малих људи, оних који су били авангарда домовине“, рекла је Демири-Франгу.

Са свим својим искуством у прози, ауторка је, према речима рецензента, учинила чудо у испреплетању овог романа, „што читаоца стално држи активним“.

„Он додељује целу своју ствар или књижевни споменик капуту, који има облик ратника. Поред ових, постоје и веома поетични делови, оставља читаоца активним, тако да може да активира сопствене емоције, и чак не говори у име патриотизма“, додао је професор.

Арсим Халили је, говорећи о употреби одеће у књизи, рекао да она није случајна. Напротив, према његовим речима, у књижевности је веома уобичајена као симболика да би се приказало физичко и духовно стање ликова.

„Оно што се мора рећи јесте да употреба симболике одеће није била случајност, у овом случају, мислим да је то добро осмислио писац Идризи, знајући да је симболика одеће у књижевности књижевно средство које се широко користи за изражавање идентитета, друштвеног статуса, стања духа или промена у карактеру ликова“, рекао је Арсим Халили.

Објављивање дела двојице писаца побринула се издавачка кућа KOHA, која ове године на Сајам књига долази са четири нова издања и преко 150 наслова са попустом.

Књижевност која се бави насиљем у ратним временима често служи као живо сећање и средство да се не заборави. У случају ова два романа, насиље није само историјска чињеница или лично искуство – оно постаје симбол отпора, губитка, али и наде у правду и сећање. Кадриу и Идризи, сваки на свој начин, осветлили су људску димензију колективних трагедија, дајући глас онима које је историја ућуткала или су физички одсутни. Кроз њихове наративе, читалац је позван да се врати у време, да осети тежину бола, али и да разуме важност приповедања као облика културног и духовног опстанка.

25. Сајам књига у Приштини трајаће до недеље, нудећи још више нових публикација, дискусија, промоција и сусрета са познатим и новим ауторима. За посетиоце је ово ретка прилика да се ближе повежу са писаном речју и да изблиза виде живост албанског књижевног света. Догађаји попут овог су доказ да, упркос изазовима које читање може доживети у дигиталном добу, књига и даље остаје снажан мост између прошлости и садашњости, између сећања и будућности.