Косовска „љубавна књига” одбијена у Србији говори бугарски

Отприлике пет година водили су се преговори да се „Књига љубави” Шпетима Селманија преведе на бугарски језик, а њено објављивање је тек почело. Публикација на српском језику је скоро завршена, али постоје два разлога за њено одбијање. „На српском језику је пропао јер је једна од издавачких кућа којој сам дао ауторска права у последњем тренутку рекла да не могу да нађу средства, да то нико не финансира. „Чак и чињеница да сам са Косова била је веома проблематична“, рекао је Селмани, док је објављивање у Бугарској сматрао успехом у времену „које није књига и књижевност“.

Кратке приче Шпетима Селманија о његовом животу писца на Балкану, о његовој великој љубави и осталом, додатно су прошириле видике читаоца. 

„Књигу љубави” је на бугарски језик превела издавачка кућа „Персеј” из Софије. У преводу бугарске лингвисткиње Екатерине Тарпоманове, књига прозе долази скоро пет година након споразума писца Селманија са издавачком кућом. Било је планирано да „Либертхи...“ буде преведен и на српски, али то није успело јер „нико не финансира“ његово објављивање. Постоји још један разлог: писац је са Косова.  

Књига доноси слике из живота савременог човека на послератном Косову, које доживљава друштвене, политичке и технолошке револуције. Дело са поетским елементима и 33 кратке приче са којима је Шпетим Селмани у мају 2020. године награђен Наградом Европске уније за књижевност написан је фрагментарно, у виду мозаика. Састанци аутора су у Приштини, Тирани, Београду, Лајпцигу и Берлину. 

„Либертхи...“ је Селманијево прво на бугарском језику.

„Сваки превод је важан, без обзира на језик. Кад год је књига преведена на други језик, увек је добро да комуницира са читаоцима других језика. То је важно за сваког аутора. „То је прва књига на бугарском“, рекао је он. 

Он је најавио да је договор о преводу књиге склопљен одмах по добијању Награде Европске уније. 

„Прошле су године откако сам одустао, нисам знао шта се дешава након што је добио издавачка права. Али, наравно, то је била њихова издавачка политика. „Није да су ме консултовали, посебно преводиоца, никада ме није контактирала“, рекао је он. 

Селмани је најавио да је у контакту са истом издавачком кућом за објављивање "Белешки свађалице". Али, по њему, ово није време књиге. 

„Мислим да није време за књиге, није време за књижевност. Одушевљен сам када се књига чита на италијанском и другим језицима и контактирају ме. веома сам срећан. „Ово је веома важно за сваког аутора“, рекао је он у интервјуу за КОХИНА. 

Рекао је да књижевност пролази кроз дубоку кризу коју производи политика. 

„Свуда, не само на Косову, постоји криза читања. Људи више нису заинтересовани и углавном су фокусирани на књижевност и уметност. „Свет иде у веома дубоку кризу коју су произвели политичари, политике“, рекао је Селмани. 

Селмани је студирао социологију и глуму на Универзитету у Приштини. Поред писања поезије и прозе, редовно глуми у позоришним представама. У последње време, осим на позоришној сцени, један је од најангажованијих глумаца на филму.

Објавио је књиге „Белешке свађалице” (2016) и „Поезија у време крви и очаја” (2010-2017). 

У мају 2020. године, управо делом „Књига љубави“, проглашен је лауреатом Награде Европске уније за књижевност, заједно са још 12 писаца. Он је рекао да је ова селекција отворила нова врата, где се може видети културна сцена земље којој не недостају европске вредности.

Крајем 2021. године „Либертхи...“ је објављен на немачком у издању издавачке куће „Параситенпрессе“, у преводу Зузане Фингер, као и на француском где је дело превео Феста Цамај-Молликај. Ова иста књига је преведена и на македонски језик. Док су његове друге књиге, попут "Баладе о бубашвабу", преведене на италијански, а "Манифест опстанка" на немачки. 

Албанско издање „Либерта...“ описано је као наратив који почиње размишљањем наратора о својој свакодневној рутини, а наставља се размишљањем о низу тема од свакодневних до световних и духовних, дотичући се фрагмената из прошлости и садашњости, као и питања од локалног и глобалног значаја. 

„Касније, наратор меша своје унутрашње монологе са фокусом на своју девојку и њену трудноћу, и демонстрира своју трансформацију у припреми да постане родитељ. Размишља о свом односу са сопственим оцем, о његовој повезаности са књижевношћу и национализмом, конзумеризмом и другим -измима. Осећај да је рођен као ново створење тера приповедача да о својим преокупацијама размишља из новог и другачијег угла. „Наратив се завршава чином давања имена новорођеном сину, алудирајући на моћ референцирања тог језика“, стоји у опису. 

Схпетим Селмани је рекао да је превођење књиге као да је пишете, у смислу одговорности. 
„Нисам упознат са преводитељицом, али сам од неких аутора у Албанији чуо да је она веома добар преводилац. Колико ја знам, она је раније преводила књиге са албанског на бугарски и са бугарског на албански. Када се књига преведе на други језик, добар део књиге припада преводиоцу. У овом случају, на нас пада веома велики терет и одговорност. „То је скоро као да то напишем јер се контекст мења једном речју“, рекао је Селмани. 

Преводилац „Књиге љубави“ Екатерина Тарпоманова рођена је у Пловдиву, Бугарска, а дипломирала је балканистику на Софијском универзитету где је поред матерњег научила и језике Балканске лингвистичке уније – албански, грчки и румунски. Ванредни је професор лингвистике на истом универзитету. 

Према биографији Тарпоманове, она се у свом истраживању фокусира на конвергенцију балканских језика, сматрајући да су језичке сличности одраз дубоке друштвене и културне блискости балканских народа. 

Тамо пише да јој њена научна интересовања помажу у њеној страсти за превођењем савремених балканских аутора и популаризацијом њиховог стваралаштва у Бугарској.

Издавачка кућа "Персеус" је Селманово дело сматрала личном књигом за аутора, за размишљање и медитацију о поезији, идентитету и његовој улози у друштву. 

„За тридесетогодишњег уметника и песника са послератног Косова, овако је рођење првог детета. Наратор описује сопствену трансформацију док се припрема да постане родитељ. Размишља о свом односу са оцем, његовој повезаности са књижевношћу и национализмом, конзумеризмом и другим стварима. Осећај рађања новог бића подстиче га да сагледа своје постојање из новог и другачијег угла“, наводи се у саопштењу издавачке куће. 

Али пре свега, „Персеј“ се помиње као књига о љубави. 

„Постоје сјајни тренуци у животу човека када се све окрене наглавачке, када вас свест подстиче да преиспитате не само себе већ и свет у коме живите“, наводи се. 

Ова иста издавачка кућа објавила је и „Белешке црва Смолинског“ Азема Делиуа у преводу Тарпоманове. 

Селмани је у разговорима за КОХА најавио да ће „Либерти...” бити преведен и на српски језик.

Али је најавио да је то пропало. 

Србија је пропала пре три-четири године и нико се више није бавио тим питањем“, рекао је он, наводећи утицај политике. 

„На српском је пропало јер је једна од издавачких кућа којој сам дао ауторска права у последњем тренутку рекла да не могу да нађу средства, да то нико не финансира. Чак је и чињеница да сам са Косова била веома проблематична. Издавач те издавачке куће ми је то чак споменуо, рекавши да „то што сте са Косова не значи да постоји воља да се то уради“, рекао је аутор Шпетим Селмани. 

Он је најавио да је позван да своју поезију представи у јуну у градском позоришту Оснабрик у Немачкој. 

„Обично се моје песме преводе у књижевне часописе. Недавно је добра збирка песама преведена у часопис алтернативне књижевности у Грчкој – „Тефлон“ – и обично сам позван да говорим на културним догађајима са својим песмама. У јуну је заказан одлазак у позориште у Оснабруку у Немачкој. Добио сам позив да заједно са позоришним глумцима читам своје песме“, рекао је Селмани.