Лепе и тужне успомене из детињства као ретроспектива са уметношћу

Радови су као простор где се изјава растеже и искривљује да би се изградила прича. Шест екрана инсталираних у галерији приказује шест видео записа из истог угла субјекта. У кадру је и сама уметница. Али доносе друге приче и приче. Изнад свих сећања. Уметница из Тиране Орнела Алија рекла је да се њена уметничка пракса углавном заснива на сећањима из детињства. Да је и изложба „50 миља...“ сучељавање између њих и како је уметница схватала концепте у то време и како их види сада. Има две свеже приче које укључује у своје прво излагање у Приштини

Наратив за изложбу „50 миља северно од аеродрома Ринас у Тирани“, њена ауторка Орнела Алија дефинише је као место за спекулацију о интегритету наратива, сна или локације. Низ сећања из њеног детињства су на екранима који су запаљени за њене радове у „Галерији 17” на крају манифестације „Поп-уп арт веек”. 

Радови су као простор где се изјава растеже и искривљује да би се изградила прича. Шест екрана инсталираних у галерији приказује шест видео записа из истог угла субјекта. У кадру је и сама уметница. Али доносе друге приче и приче. Изнад свих сећања. 

Уметница из Тиране Орнела Алија рекла је да се њена уметничка пракса углавном заснива на сећањима из детињства. Да је и изложба „50 миља...“ сучељавање између њих и како је уметница схватала концепте у то време и како их види сада. Има две свеже приче, које укључује у своје прво излагање у Приштини. 

„Покушавам да користим хумор да испричам причу или покажем како су се ствари промениле. И ја сам урадио исто овде. Ово је истинита прича о хеликоптеру који се срушио. Ја сам из Кукесија, остао сам тамо четири године и онда смо се преселили у Тирану. НАТО хеликоптер се срушио у време када је требало да почне рат на Косову. Пао је врло близу наше куће. Ово је једно од успомена које имам из тог времена“, рекла је Алија. 

Откривајући своје друго сећање, рекла је да се потпуно разликују једно од другог. 

„Још једно сећање које имам о кући је да је кућа била прекривена ружичастим ружама и да се боја одражавала у дневној соби. Тако да сам желео да упоредим ово двоје једно са другим колико су супротни. Један је веома болан и веома застрашујући, а други веома умирујући. Желео сам да спекулишем о историји и локацији једне земље, као и да се доведем у ситуацију да сам се много пута дешавао, да сам Албанац, и како је увек потребно објаснити где је она као држава“, рекао је уметник. Алиа. 

Њена уметност је врста игре, сатире, хумора. Рекла је да је људима показала ова сећања. Будући да је њена пракса заснована на разговорима са људима, њени радови изложени у „Галерији 17” помагали су њеном стваралачком процесу. Таква је аудио инсталација која прати визуелна дела. Уобличио се разговорима људи који показују емоције. 

„То је гласовна порука коју ми је послао један пријатељ из Приштине. Исекао сам само овај део где је показала много емоција. Трудим се да се у свом послу фокусирам само на емоције. То је и мала посвећеност људи око мене. Постоје фрагменти разговора и тренутака које делимо заједно“, објаснила је уметница Орнела Алија.

Њени радни медији су видео, текст и перформанс. Кроз своје уважавање поп културе и виртуелних искустава она води свој креативни процес. Њен циљ је да створи недефинисану карактеризацију припадности, а да истовремено конструише значење из наизглед баналног. Истовремено, она жели да открије крхкост идентитета у комплексном свету оријентисаном на профит.

На изложби „50 миља северно од аеродрома Ринас у Тирани“ користи кратке, понављајуће видео снимке познате као „ГИФ-ови“. Онај који траје око шест секунди доноси фрагменте приче. Такође може испричати целу причу. Али суштина, мимо форме презентације дела, су разговори са пријатељима или обичним људима. Они га инспиришу. 

Сихана Клисурица, менаџер за комуникације у фондацији "Схтетевезе", која организује ову манифестацију, рекла је да Алиа има занимљив приступ где у свом уметничком изразу користи сатиру, хумор и жаоку. 

„Постоји доза сарказма у њеним радовима и начину на који се бави друштвеним и другим темама које обрађује кроз различите медије. На први поглед може изгледати и звучати као нешто чему се треба смејати, али заправо може да убоде до тачке. Мислим да ово Орнелу чини уметницом од интереса не само да је експонира, већ и да јој пружи прилику да покаже своју уметност - рекао је Клисурица.

Он је најавио да су се унапред упознали са уметницом Орнелом Алиу на једној од уметничких резиденција одржаних у „Резиденцији 17“ у Приштини. 

Њеним радовима завршено је овогодишње издање „Недеље поп-уп уметности“. Клисурица је друго издање манифестације оценила успешним. 

„Било је веома добро завршити ову недељу 'Поп-уп арт недеље' са Орнелом, јер мислим да нам њена изложба оставља укус да даље размишљамо о различитим друштвеним темама за следећу годину. Генерално, 'Поп-уп арт веек' је била успешна, прошла је јако добро”, рекла је она. 

Догађај сматра својеврсним изазовом не само за младе уметнике, већ и за оне са каријером, да у једном дану поставе и уклоне радове из галерије. Према њеним речима, „Недеља поп-ап уметности” је свежина за културну сцену у земљи. 

„Мислили смо да би овакав приступ могао да унесе иновативност и свежину на културну сцену, са друге стране дајући прилику младим уметницима, младим гласовима да направе прве кораке у каријери, али и уметницима који су већ позиционирани на уметничкој сцени у Србији. земљу, да се изазову једнодневним изложбама у смислу да изложбу монтирају и напусте је у року од неколико сати“, рекла је она. 

У оквиру ове недеље уметности приказане су изложбе „250°Ц” Кемила Бектеша, „Човек из замка” Блерте Камбо и „Тихи плач је отварање” Манусхакеа Ибрахимија.