Општина опозива дозволу, ставља пројекат "Џорџ Буш" у разматрање

За општину Приштина, започињање реализације пројеката који утичу на добра културног наслеђа без добијања сагласности надлежних органа постало је рутина. Али радови на Тргу Џорџа Буша морали су да буду заустављени како би му се омогућило да предузме правни поступак. Док је пре недељу дана тако нешто претворио у политичку оптужбу, сада је пројекат послао на увид. Сада је у рукама Косовског завода за заштиту споменика.

Општина Приштина се показала ефикасном у законским процедурама након што је Инспекторат за културну баштину забранио радове на Тргу „Џорџа Буша“. Радови су обустављени у среду, 12. марта, јер Општина није имала дозволу за реализацију пројекта између четири споменика. Локална установа је у петак, 14. марта предала пројекат и захтев на увид Регионалном центру за културно наслеђе у Приштини. А у понедељак ове недеље, обимни пројекат стигао је у Косовски завод за заштиту споменика. 

Сукоб између Општине Приштина и институција културног наслеђа прошле недеље био је на највишој могућој тачки. Пројекат за Трг "Џорџа Буша" био је трећа од великих интервенција у престоници, за коју нема договора странака. Али у овом случају, општина још увек није предузела први корак који захтева закон: затражила је одобрење пројекта од Косовског завода за заштиту споменика. Као резултат тога, радови на пројекту вредном 18.4 милиона евра су заустављени. 

"Радови су почели током викенда, где је ограђена локација. На овом простору биће изграђен Трг 'Џорџа Буша'. Простор на коме се изводе радови налази се у оквиру имовине Историјског центра Приштине, хотела 'Гранд', Ректората и Радио Приштине. За ове радове још увек није упућен захтев за добијање дозволе од стране институција културе, а од стране општине су упућени њени представници Приштина да дозволи радове“, наводи се у записнику поводом утврђивања чињеничног стања. 

Предузетом мером појашњава се да су радови обустављени. 

"Радови су забрањени. Постављају се службени транспаренти и натписи. Странка је дужна да у року од 30 дана прибави дозволу установа културне баштине", наводи се у записнику Инспектората за културну баштину.

Иако су општински званичници рекли да ће се радови наставити, поступили су другачије. Они су обимни пројекат предали институцијама културног наслеђа. 

"У понедељак поподне смо добили пројекат за седам фаза радова на Тргу 'Џорџа Буша' и сада ће почети његова ревизија", потврђено је из Косовског завода за заштиту споменика. Општински званичници су на дан заустављања радова рекли да је то политички опструкционистички приступ. Али с друге стране, поштовали су законске процедуре. 

Закон о културном наслеђу предвиђа да је у ситуацијама када се радови изводе у близини споменика потребна писмена дозвола. 

„Свака интервенција која утиче на интегритет или вредности културног наслеђа захтева писмену дозволу надлежне институције“, прописано је чланом 4. Закона о културном наслеђу. Такође се наводи да надлежна институција налаже хитан престанак на неодређено време сваког неовлашћеног рада на културном наслеђу.

„Захтјев за издавање дозволе за изградњу објеката или другог стваралаштва у заштићеном подручју споменика архитектуре, односно у архитектонско-конзерваторском простору, или који утиче на животну средину скупа, подноси се на разматрање надлежној институцији. Надлежна институција има право вета на издавање такве дозволе. Ако надлежна институција не одговори у року од 15 дана по захтеву за изградњу објеката или других објеката, дозволу може да изда надлежни орган за планирање и изградњу“, дефинисано је у члану 9. 

Закон прецизира и заштићено подручје око споменика. 

„Споменици архитектуре под привременом или трајном заштитом имају заштитну зону, која је 50 метара од обода споменика. Ова заштитна зона се може проширивати или сужавати и утврђује се планом надлежне институције и одговарајућим просторним плановима у складу са чланом 2. Закона о просторном планирању број 2003/14“, наводи се у члану 6. Закона.

Сали Шоши, који води фондацију Културно наслеђе без граница - "ЦХвБ Косово", рекао је да је потпуно легитимно да општина има интерес да покрене пројекат за који су уверени да је у интересу грађана. Према његовим речима, с друге стране, легитимна је и забринутост око нуспојава пројекта у контексту у коме постоје културни слојеви који могу бити важни за неке грађане, поготово што се налазе на листи културног наслеђа. 

"Поред реторике, медијских напада, расправе о Фацебооку, то се односи на фацебоок, и требало би да се реше у складу са међународним праксама. Организације попут УНЕСЦО-а, ИЦОМОС-а, али и пројекат је да се пројекат процјењује, то би требало да прође у процену утицаја на баштину, који је системски процес наследиће процјене наслеђе, који је систематски процес културног наслеђа, то би требало да се процјењује у процени утицаја на баштину, који је систематски процес наследиће утјецају на основу тога што је систематски проценат наслеђе који је наследио на основу тога да би се процјенила на баштини усавршавања наследнице. Ја. 

Према његовим речима, извештај о процени утицаја наслеђа треба доставити институцијама наслеђа, али и јавно објавити како би јавност била обавештена о могућим утицајима и мерама за њихову санацију. Ово би била најбоља пракса. „Много боље од међусобних напада без разматрања аргумената“, рекао је Шоши. 

Он је рекао да су према литератури неке од компоненти извештаја о процени утицаја на наслеђе: идентификација добара наслеђа; процена значаја; процена потенцијалних утицаја; мере ублажавања; јавне консултације; извештавања и документације. 

„Овај извештај се представља релевантним институцијама на преглед и разматрање“, рекао је Шоши. 

За Општину Приштина, започињање реализације пројеката који утичу на добра културног наслеђа без добијања сагласности релевантних органа постало је рутина. 

Општина је прошле године започела изградњу „Урбаног острва Арбери – Палате младих“ маневром на локацији на којој је планирано да почну радови. Општина је поставила информативне табле о пројекту преко пруге и аутопута. Ту је била постављена и тешка опрема за отварање радова. Али, железница је гранична линија између „Арберије“ и заштићеног подручја историјског центра Приштине.

Пошто је и Палата омладине и спорта заштићена као споменик, Косовска инспекција за заштиту споменика прекинула је радове чим су постављене табле, јер Општина није поштовала законске одредбе за добијање сагласности од институција културног наслеђа. 
Након што су прекинути радови, којима се општина припремала за инаугурацију почетка пројекта, установа је нашла решење: преместила је знакове преко железничког пута и почела радове у „Арбери“. Затим је поднео захтев за добијање сагласности, али је Косовски завод за заштиту споменика одбио пројекат уз образложење да је у току израда Плана конзервације историјске зоне Приштине и да је потребно ревидирати пројекат општине. Општина је уложила жалбу на ову одлуку. Пројекат кошта 6.5 милиона евра, а извођачу је већ исплаћено преко милион, иако се радови не настављају. Кроз простор посвећен Позоришту опере и балета пролази и „Острво...“.

Министарство културе поднело је кривичну пријаву у овом случају против градоначелника Приштине Перпарима Раме због „кршења 2.5 милиона евра“, трошкова пројекта Позоришта Опере и Балета. 

Општински ИКММ није чак ни одобрио пројекат за подвожњак у улици „Агим Рамадани“. Али, упркос томе, ове недеље је расписан тендер за овај пројекат процењене вредности од 6 милиона евра. Покушај потписивања уговора са извођачем радова без одобрења пројекта од стране Завода за културно наслеђе представља корак у супротности са Законом о културном наслеђу. Али чак и институције културног наслеђа понекад зажмуре. 

Док се Трг „Џорџа Буша” доживљава као заштитна зона Историјског центра Приштине, и то је био један од разлога да Општина обустави радове у улици „Реџеп Лучи”, где су радови почели у новембру, институције културног наслеђа нису реаговале. КОХА је потврдила да општина није добила сагласност од Косовског завода за заштиту споменика за пројекат, тежак преко 1.3 милиона евра. Барем према документу Регионалног центра за културно наслеђе у Приштини и изводу из мапе заштитне зоне престоничког Историјског центра, ова саобраћајница улази у подручја у којима није дозвољена инфраструктура без сагласности Завода за културно наслеђе.