Општина Грачаница приморана да суспендује дозволу за пансион за монахе, тражи сагласност

Општина Грачаница је приморана да суспендује грађевинску дозволу за пансион за монахе који ће служити манастиру. Ову акцију је предузела након што је Инспекторат за културну баштину забранио радове који су изведени без сагласности централних институција културне баштине, како је то прописано Законом о културној баштини. Општина Грачаница је у понедељак такође поштовала Закон о културној баштини подневши пројекат на одобрење Регионалном центру за културну баштину у Приштини. Исти ће бити послат Археолошком институту Косова на преглед, јер је подручје археолошко подручје под заштитом.

Општина Грачаница суспендовала је грађевинску дозволу за монашки конак који ће служити манастиру. Локална институција је била приморана да предузме ову акцију након што је Инспекторат за културну баштину забранио радове који су изведени без сагласности централних институција културне баштине, како је то прописано Законом о културној баштини. Општина Грачаница је у понедељак такође поштовала Закон о културној баштини подневши пројекат на одобрење Регионалном центру за културну баштину у Приштини. Исти ће бити послат на преглед Археолошком институту Косова, јер је подручје археолошко подручје под заштитом.

„Спровођење грађевинске дозволе бр. II 571/25 од 06.03.2025. године, коју је издала Општина Грачаница за изградњу пансиона за монахе на катастарској парцели бр. 1749/7 ЗК Грачаница, у власништву Епархије Рашко-призренске, обуставља се“, наводи се у првој тачки Одлуке коју је издала Дирекција за урбанизацију, којом руководи директорка Александра Ђекић. У Одлуци, коју је KOHA добила од ове локалне институције, пише да је обустава привремене природе и да важи до добијања сагласности надлежних институција за заштиту културног наслеђа. Одлука је датирана 9. фебруара. Али је озваничена завођењем 13. фебруара, три дана након што је Инспекторат обуставио изградњу пансиона. У образложењу се уопште не помиње да је Инспекторат обуставио радове. Помињу се само састанци које су представници општине имали са представницима Инспектората за културно наслеђе. KOHA је, на основу преписке коју поседује, известио да су општински званичници након састанка одбили да обуставе дозволу. И, до ове одлуке су донели након што су радови обустављени. KOHA је у понедељак такође потврдила из Општине Грачаница, као и из Регионалног центра за културно наслеђе у Приштини, да је захтев за одобрење пројекта поднет QRTK-у. 

Дана 10. фебруара, инспектори Инспектората за културна наслеђа зауставили су радове на локацији. Присутнима је такође уручен записник у којем је изречена мера заустављања радова и дато образложење. Одлука им је потом послата. 
У југоисточном делу зида који окружује манастир Грачаница, срушен је део постојеће зграде. Ова акција је такође извршена без икакве сагласности институција културне баштине. Након тога, започета је планирана изградња куће за госте монаха манастира, која је од 2016. године културно добро под сталном заштитом, највишом категоријом којом држава штити споменик. 

КОХА је пре две недеље известила на основу низа званичних институционалних преписки кроз које је утврђено да су радови изведени без дозволе. Овај налаз долази из Регионалног центра за културно наслеђе у Приштини и Археолошког института Косова. Инспекторат за културно наслеђе је обавештен путем званичног извештаја. Инспектори су одржали састанак са званичницима општине Грачаница. Након састанка на којем су општинским званичницима објашњени детаљи о поступку у овим случајевима, од њих је путем е-поште затражено да суспендују грађевинску дозволу. 

Према писму, инспектори и општински службеници на састанку су се сложили да, како би се поштовале одредбе Закона о културном наслеђу, грађевинска дозвола у одређеном подручју треба да буде суспендована. Манастир је такође посебно заштићено подручје и наведен је у Закону о посебно заштићеним подручјима. 

Међутим, Дирекција за урбанизам и планирање у општини Грачаница одбила је да послуша препоруку путем имејла. Према речима директорке Александре Ђекић, приликом издавања дозволе руководили су се Планом развоја општине Грачаница за период 2014–2029, Законом о изградњи и Законом о посебно заштићеним подручјима. Али овај закон ниједним чланом не предвиђа да се интервенције требају вршити без дозволе институција културне баштине Косова. Напротив, овај закон предвиђа да: „Посебно заштићена подручја такође у потпуности уживају заштиту утврђену Законом о културној баштини и његовим даљим изменама и допунама“. Исто тако, Анекс 5 Ахтисаријевог плана, из којег потиче овај закон, предвиђа да Српска православна црква врши одговорност у складу са законодавством Косова. Дирекција за урбанизам општине Грачаница је путем писма обавестила Инспекторат да је њихов захтев заснован на нетачним информацијама и да игнорише законске одредбе о посебно заштићеним подручјима, те су на основу тога затражили повлачење налога о суспензији, док се ствар не размотри пред Саветом за имплементацију и праћење. Овај Савет је дериват Закона о посебно заштићеним подручјима. Међутим, он је форум за олакшавање комуникације и међуинституционалних споразума и нема мандат да одобрава пројекте или издаје дозволе. 

Инспекторат је потом још једном писмом разјаснио ситуацију Дирекцији за урбанизам и планирање у општини Грачаница. Од њих је затражено да се придржавају важећих прописа, укључујући и Закон о културном наслеђу. 

Закон о културном наслеђу предвиђа да је у ситуацијама када се радови одвијају унутар периметра споменика или у њиховом заштићеном подручју потребна писана дозвола. 

„Свака интервенција која утиче на интегритет или вредности културног наслеђа захтева писмену дозволу надлежне институције“, прописано је чланом 4. Закона о културном наслеђу. Такође се наводи да надлежна институција налаже хитан престанак на неодређено време сваког неовлашћеног рада на културном наслеђу.

„Захтев за дозволу за изградњу зграда или других творевина унутар заштићеног подручја архитектонског споменика, или унутар архитектонског конзервацијског подручја, или које утичу на животну средину скупа, подноси се на разматрање надлежној институцији. Надлежна институција има право вета на издавање такве дозволе. Ако надлежна институција не одговори у року од 15 дана у вези са захтевом за изградњу зграда или других објеката, дозволу може да одлучи надлежни орган за планирање и изградњу“, наведено је у члану 9. Овај закон чак предвиђа да надлежна институција има право вета у таквим случајевима. 

Манастир Грачаница је такође под заштитом УНЕСКО-а на Листи културне баштине у опасности. 

КОХА већ две недеље покушава да добије одговор од директорке за урбанизацију и просторно планирање у општини Грачаница, Александре Ђекић, али она није одговорила. Ни Српска православна црква није одговорила. 

Манастир Грачаница налази се на обалама реке Грачанице, јужно од Приштине. Према бази података о културном наслеђу, данашњи манастир је реконструкција цркве из 14. века посвећене Девици Марији, која је изграђена на темељима ранохришћанске базилике из 6. века. 

„По својој просторној концепцији, припада типу цркава са пет купола на квадратној основи са урезаним крстом, карактеристичним за византијску архитектуру. На спољашњости је постигнут идеалан однос у пропорцијама и волумену манастира. Постепено уздизање лукова и купола према горњим деловима, као и подела предње фасаде на три дела кроз лукове, дају цркви изванредну хармонију и посебну архитектонску вредност“, наводи се у бази података. Према опису, ромб главне куполе је оригиналан, лукови се на њему сусрећу, чиме се истиче квадратна основа урезаног крста. Тамо је појашњено да се четири бочне куполе уздижу на прилично високим тамбурима, који истичу вертикалност грађевине, што није била типична карактеристика тог периода.