Плес који је преживео векове и који чува албански идентитет, отворио је ново поглавље поставши од среде светско благо које је признао Унеско. Традиционално га практикују Тропојанци и везује се за пролећне празнике, планинске пределе и лет орлова – симбол снаге и колективног идентитета“, описала је ова организација, која га је уврстила на „Репрезентативну листу“. Нематеријално културно наслеђе човечанства“ „. "К'цими..." иде путем ликова и наставља да буде "Епос Крешњика" који има и поглавље са Косовом
Уврштавање "К'цимит Тропоја" на листу Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу - Унеско, представља још једно поглавље трансформације албанске културне баштине у светску вредност човечанства. У среду је признањем овом плесу обележен историјски успех. Завршио је дуг пут од када је предложено да добије статус који је већ добио. То је плес који преноси симболику у сваком покрету кореографисан на начин да сваки корак изражава дух Тропојана ђаковачког висоравни. Прикључује се и Јублету, сада две године у Унеску и не само.
Вест о уврштењу на Унескову листу пренели су највиши званичници албанске државе.
"К'цими и Тропоја" је званично проглашен за део Репрезентативне листе нематеријалног културног наслеђа човечанства у Унеску! Након позитивне оцене Унесковог тела за оцењивање, током 19. заседања Међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа, у Асунсиону, Парагвај, „К'цими и Тропоја” је сада део Репрезентативне листе нематеријалног наслеђа. културно наслеђе човечанства“, написао је Бленди Гонџа, министар економије, културе и иновација Албаније. Он је рекао да је „Кћими...“ као наслеђе које преноси ритмове, емоције и национални идентитет већ глобално препознато као културно благо. Још један корак ка подизању националних вредности, чинећи нас поноснијим на нашу земљу“, написао је он.
Премијер Еди Рама отворио је дан овом вести.
„Добро јутро и уз лепу вест да је „Кћими и Тропоја“ званично проглашена делом Репрезентативне листе нематеријалног културног наслеђа човечанства у Унеску, као и уз задовољство напретком ове деценије за спас, препород. и промоцију вредности овог до јуче напуштеног под прашином заборава, желим вам добар дан“, написао је он.
Вест о уврштавању "К'цимит Тропоја" у Унеско објављена је и на званичним интернет страницама ове организације. Тамо пише да је то популарна, свечана игра на спонтаним окупљањима или током традиционалних обреда као што су венчања, рођендани и разна окупљања.
„Обично уз пратњу бубњева, 'К'цими...' изводе мушкарци, жене и деца свих узраста и обично у пару, а партнери се мењају у зависности од прилике и избора играча. Људи плешу лицем у лице, без додиривања. Праве трзаве покрете, подижући и спуштајући руке док се крећу једно око другог. У зависности од прилике, неки плесачи могу носити традиционалну одећу. Током плеса, жене могу да машу и марамом, обично црвене боје“, каже се. Традиционално га практикују Тропојанци и везује се за пролећне празнике, планинске пределе и лет орлова – симбол снаге и колективног идентитета.
„Међутим, 'Кчими...' се виђа током целе године, укључујући људе из других делова Албаније. Плесни ансамбли га изводе током фестивала. Нарочито током породичних празника, старији приказују и уче децу и младе плесу. Плес изазива осећај идентитета и заједничке припадности промовишући друштвену кохезију, слободу изражавања и толеранцију“, наводи се на сајту Унеска.
Према сајту „Нематеријално културно наслеђе“, „К'цими и Тропоја“ је био суштински део свадбених игара. „Поред игара у којима се 'К'цими...' изводе мешовито, мушкарци и жене, девојке и момци, постоје и разноврсни обредни родно-свадбени плесови где се изводи 'К'цими...', као нпр. плес старица, плес младих невеста рођака, плес девојака и игра мушкараца. Плес нових невеста је једини плес где се 'К'цими...' изводи појединачно, где младе невесте, можда из других крајева, показују колико су добро научиле плес 'К'цими...'. , пише тамо.
Али до признавања „Кћима Тропоја” као светске вредности дуг је пут, који је почео још 2019. године, а званично 2021. Други пут је очување овог плеса.
Етнокореограф Скендер Хаклај рекао је тада да се од 2019. године труди да овај плес буде део Унеска, јер је овај плес драгоцено национално благо.
„Велика је срећа што је министарство то узело у руке, додељен је фонд, именована је научна радна група која мора да заврши коначан досије, доста је снимљено, има тренутака када имамо проблем. и већ имам спремне покрете, и групе имам врло спремне, и они у Тропоји то много воле, а највећа срећа је што Тропојани воле игру“, рекао је он. Такође је поменуо забуну овог плеса са "Плесом Ругове". „Заправо, ово је увођење друге државе, да се Косово зове друга држава... ту је други мотив, другачија је игра него што је Шота на врху Ругове, а ако га не признајете у Тропоја, онда постајеш дериште које је уништило албанску музику“, рекао је он.
Већ у марту 2021. године објављено је да су заједно са јубилејем и званично били предлози Албаније за улазак у Унеско. Албанске власти су упозориле да ће то поново предавати са „К'цимин е Тропоја” почев од уврштавања јублета на „Листу хитне заштите” Унеска, у новембру 2022. То је било у припреми досијеа за „ К 'цимин...' али и са Епом о Крешњицима, који заправо има дужу историју праћену сукобима и недостатком координације између Косова и Албаније, а која би била ажурирана када Србија је 2018. године у Унеско ушла „Гусле певање”. Како је пренела „КОХА диторе”, институције Косова и Албаније су се обавезале да ће се томе супротставити уз образложење да лаута није инструмент који користе само Срби, већ са целог Балкана. народа. Наиме, тадашњи састав скупштинског одбора за културу Скупштине Косова припремио је писмо противљења, које је, према тврдњама Одбора, прослеђено Министарству спољних послова да буде послато Унеску.
Консултовани су и истраживачи Зимер Незири и Васил Толе. Незири се већ дуже време бави документацијом Крешникове епопеје. Косово је имало спреман досије за еп о Крешњику пре скоро деценију. 30. маја 2013. Владина комисија за комплетирање досијеа који ће се пријавити Унеску доставила га је Министарству културе. Али је од шефа Комисије Зимера Незирија затражено време. Бивши министар културе Мемли Краснићи рекао му је да ће Косово сачекати да постане чланица Унеска, како би заједно са Албанијом могли да аплицирају за заштиту Крешникове епопеје. Две године касније, Косово није успело да се придружи Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу. Недостајала су му три гласа. „КОХА Диторе” је већ у фебруару 2011. извештавала не само о недостатку координације између Косова и Албаније у вези са путовањем Крешниковог епа ка Унеску, већ и о сукобима.
А, прошлогодишњи успех обележила је и традиција сеобе стоке или „Трансхуманце“, која прати и друга албанска добра као што су Бутринти, Берати, Гјирокастра и изополифонија.
Прочитајте такође:
