Јусуф Гервала – јединствени универзум уметника и идеалисте

Гервалино наслеђе је вишеструко. Његова стваралачка дела остају заувек значајна, иако је добар део његове музике уништен системом тог времена. А, Гервалина национална активност је увек била инспирација. Постоје две стране Гервале: страна уметника и страна идеалисте за национална питања која чине јединствени универзум. Тако је остао упамћен поводом 80. годишњице његовог рођења.

Јусуф Гервала је седамдесетих година био на врхунцу популарности. Познати новинар, уметнички стваралац поезије и прозе и познати текстописац забавне музике. То је била његова лирска страна. Али његов велики идеализам, посвећеност слободи Албанаца у бившој Југославији и општој националној идеји у другој половини те деценије још више ће га оптеретити. Тако ће, због својих идеја и активности, стваралац времена када је Косово стварало свој уметнички идентитет у оквиру бивше Федерације, побећи у Немачку. Тадашња влада му није оставила места на Косову. Али га није оставила на миру ни у Немачкој, где га је 17. јануара 1982. године убила југословенска служба заједно са братом Бардошом Гервалом и њиховим пријатељем, активистом Кадријем Зеком.

Гервалино наслеђе је вишеструко. Његова стваралачка дела остају заувек значајна, иако је добар део његове музике уништен системом тог времена. А Гервалина национална активност је увек била инспирација.

Једно поглавље његовог наслеђа обележено је у среду у Националној библиотеци Косова у оквиру обележавања 80. годишњице Гервалиног рођења. 

Свечаност коју су организовали Министарство културе, Национална библиотека Косова и Народно позориште Косова није била на нивоу креативности и личности који се памтио.

Импровизација и журба су завладале овим местом, што се одразило и на церемонији. Министарство културе је у петак затражило ову организацију од Библиотеке. И до среде је нешто већ урађено. Идеја за изложбу није напредовала због времена. Тачно десет минута касније, Гервалина ћерка, Доника Гервала - Шварц, и Гервалина удовица, Сузана Гервала, стигле су у Велики амфитеатар Библиотеке. Песма „Fletë testamenti“ у интерпретацији глумице Шећери Бучај отворила је церемонију пред не баш заинтересованом публиком за ову комеморацију. Не први по реду, али најзначајнији по садржају био је говор диригента и композитора, Рафета Рудија. 

Много је писао о свом пријатељу, Јусуфу Гервали. У овом случају, одабрао је неке делове из своје најновије књиге „Моја књига сећања“, објављене ове године. Описао је време када је први пут упознао Гервалу, а затим њихово дружење, разговоре о разним уметничким темама, филозофске дискусије и идеје за друго Косово. 

„Постоје две особине које дефинишу Јусуфијеву личност, које чине целину јединственог универзума. Иако су оне контрадикторне у својој суштини, у Јусуфијевом случају то нису: С једне стране, ту је Јусуфи лирски. Са афинитетом за изражавање у уметности (чак и у неколико уметности), а са друге стране, ту је Јусуфи драматичан, борбен, самопожртвован, посвећен општој националној идеји“, рекао је Руди. Према његовим речима, Гервала се целог живота налазио између ове две крајности, али је увек успевао да одржи добру равнотежу између њих. 

„Његова патриотска страна, као што данас могу да замислим, позната је јавности и заиста је била важан део његовог карактера, али сам уверен да је још импресивнија била друга страна његове личности, његов афинитет и таленат за уметност, што представља необјашњив контраст у односу на његову целину“, рекао је Руди. Подсетио се да се крајем 70-их политичка штедња повећала и да је Јусуф Гервала то снажно осетио. У овом случају, његова равнотежа, према Рудију, била је изгубљена, што је довело до тога да борбени Јусуф превлада над лирским. 

„Можда је Јусуфа спутавала нада да ће доћи лепа времена, када ће моћи да се посвети уметности, или време када ће моћи слободно да шета магичним светом своје фантазије, вођен својим изванредним талентом – никад не могу знати“, рекао је Руди. 

Песма „Они лете и падају“ коју је рецитовао глумац Ветон Османи и „Из мемоара једног луталице“, коју је извела глумица Семира Латифи, биле су значајне „паузе“ између говора. 

Даулина Османи, вршилац дужности заменика министра културе, рекла је да Гервалина личност остаје пример човека са многим врлинама. 

„Јусуф није био само писац, он остаје блистави симбол наше политичке историје са ретком храброшћу, високом националном свешћу, а са изванредним талентом, постао је вечни део нашег пута ка слободи“, рекао је Османи, између осталог. 

Гервалина ћерка, вршилац дужности министра спољних послова, Доника Гервала – Шварц, испричала је како је њен отац одрастао без оца, након што га је режим прогонио после Другог светског рата и умро годинама касније у подрумима града Пећи. Поменула је своју баку Ајше Гервалу као инспиративну личност за своју децу. И имала је молитву за све. 

„Молим вас, све оне који нас пратите на телевизији, да ако постоји један елемент који можемо да извучемо из лика Јусуфа Гервале, онда је то да никада не треба да се одмарамо, баш као што се ни он никада није одмарао: да покушамо да пронађемо начине, начине да сви заједно, не подељени већ уједињени, можемо да учинимо оно што је најбоље за нашу земљу и будућност наше деце“, рекла је она.

Јусуф Гервала је међу личностима чије је стваралаштво цензурисао бивши југословенски режим. Након његовог бекства у Немачку, крајем 70-их, предузете су оштре мере. Његова музика више није емитована на радију. Ова цензура је ступила на снагу у новембру 1979. године, када је напустио Косово. Влада је била посвећена чак и уништавању свих Гервалиних снимака на Радио Приштини у то време. Све је то урадио његов албански колега у архиви радија по наређењу руководства. Рафет Руди, тадашњи диригент хора радија, детаљно се присетио овог времена. У чланку из 2021. године, Руди је подсетио да је уништавање снимака потрајало, јер су тражени не само снимци каталогизовани на Гервалино име, већ и његове песме на емитованим касетама. 
„Сваки пут када сам пролазио поред те собе (а то се дешавало сваки дан!) осећао сам описану тугу, не само зато што сам имао блиског пријатеља, Јусуфа, већ сам био шокиран чињеницом да чак и у будућем периоду побољшања политичких околности, ти снимци више нису могли бити враћени у програм, као што се догодило са свим осталим снимцима стављеним у 'бункер'. 'Џелати' уметности, у случају Јусуфа, одлучили су да заувек елиминишу овај анђеоски глас!“, написао је Руди. 

Гервала се памти и кроз музику. „Славујеву песму“ извео је Шпат Деда. Забавна песма дотиче се слободе, младости и прилично је романтична. Певао је и брдима свог села.   

Рођен 1. октобра 1945. године у Дубовику, Дечани, Јусуф Гервала, иако је погинуо у младости, са само 36 година, оставио је уметности Косова дела која су део периода културног формирања земље. Његова личност и национални ставови остају инспирација за његове сународнике и идеалисте.