Јустина Широка-Пула на челу АШАК-а тежи интернационализацији и отворености

„До јуна ћемо склопити неколико споразума. Потписивање ових споразума значи размену људи, размену идеја, сарадњу на пројектима, не само за пројекте на Косову, већ и конкуренцију у европским пројектима везаним за више земаља и више универзитета“, рекла је за KOHĖN Јустина Широка-Пула, која је у петак изабрана за председницу Косовске академије наука и уметности. Она је нагласила да ће први фокус њеног руководства бити отварање Академије за високошколске установе и академије у региону и шире.

Промена руководства Косовске академије наука и уметности, више од само још једног процедуралног чина, поставља питање шта се данас очекује од највише научне и уметничке институције у земљи, у којој мери она испуњава саветодавну и усмеравајућу функцију коју јој закон признаје и да ли Академија успева да артикулише јасан глас у културним и интелектуалним процесима који обликују савремено косовско друштво.

Скупштина Академије наука и уметности Косова изабрала је у петак нову председницу ове институције, Јустину Широку-Пулу, закључујући редован изборни процес и отварајући нови лидерски мандат у највишој институцији науке и уметности у земљи. Избор је спроведен у складу са законским и статутарним одредбама, у време када су очекивања од Академије порасла, како у погледу транспарентности, тако и њене јавне улоге. Није било противкандидата и гласање је било једногласно. Широка-Пула је прва жена на челу АШАК-а. Претходно је била потпредседница. Поднела је оставку у јануару 2023. године.„због околности створених у и око Академије, и немогућности колегијалне и хумане сарадње са руководством Академије“Као председница, она има четворогодишњи мандат.

Широка-Пула је најавила да се до јуна очекује потписивање неколико конкретних споразума, који, према њеним речима, имају за циљ не само локалне пројекте, већ и укључивање Академије у међународне истраживачке иницијативе.

„До јуна ћемо склопити неколико споразума. Потписивање ових споразума значи размену људи, размену идеја, сарадњу на пројектима, не само за пројекте на Косову, већ и конкуренцију у европским пројектима везаним за неколико земаља и неколико универзитета“, рекао је нови председник Академије у интервјуу за КОХЕ.

Такође је истакао сарадњу са Албанском академијом наука.

„Желели бисмо да отворимо добру сарадњу са другим академијама. Са Академијом наука Албаније тренутно правимо 'Албанску енциклопедију', за коју верујем да ће прво издање бити објављено за неколико година. Ово су финансирале и Влада Албаније и Влада Косова“, додала је она.

Очекује се да ће још један стуб новог мандата бити стварање „Омладинске академије“, платформе за сарадњу научника и истраживача старости од 22 до 40 година, која има за циљ да млађе генерације приближи академском раду без директног укључивања у формалну структуру Академије.

„Они нису део Академије, али јесу улаз, начин сарадње са Академијом и са академијама у региону. Одржаћемо више дискусија, презентација, позваћемо наше особље, које је студирало, које живи у иностранству и које је профилисано, да дође и одржи предавања и обуке и да се уопште отворимо у погледу образовног система, истраживања и по том питању да се модернизујемо“, рекла је академик Широка-Пула.

У области економских и друштвених истраживања, Широка-Пула је нагласила да је неколико пројеката које спроводи Академија већ део европских процена вештина студената и радне снаге, пружајући упоредни преглед нивоа образовања и развоја на Косову.

„У области економије, урадили смо много истраживачких пројеката, са којима се рангирамо на европској листи по вештинама наших студената, наших људи и наших предузећа, и то је важно, чак и који је ниво образовања. У тим истраживањима која су у иностранству, пројекти које смо урадили су тамо пренети и рангирани смо отприлике... имамо информације о иностранству, имаћемо и информације о томе шта се дешава са образовањем, са предузећима и са младима на Косову“, наставила је она.

Према њеним речима, пласман ових пројеката у иностранство је неопходан да би се заиста разумела позиција Косова у односу на регион и Европу.

У биографији објављеној на веб-сајту АШАК-а наводи се да је Широка-Пула рођен 1953. године у Приштини. Основну школу (1968) и средњу школу (1972) завршио је у Приштини. Успешно је дипломирао на Економском факултету у Приштини 1976. године. Постдипломске студије из области Теорије и политике економског развоја наставио је на Факултету економских наука у Загребу, где је дипломирао 1984. године. Према биографији, Широка-Пула је докторирао на Економском факултету у Приштини (1977), одбранивши докторску дисертацију под називом „Демографске инвестиције и економски развој Косова“.

Широка-Пула је наследио претходног председника, академика Мехмета Крају, који је био председник од 2021. године. Он је такође био председник од 2019. године - када је академику Неџату Дачију престао мандат, након што је напунио 75 година.

Скупштина АШАК-а, на редовним изборима за Председништво Академије, који су одржани у петак, изабрала је академика Фејзулаха Краснићија за потпредседника, док је академик Бард Ругова изабран за научног секретара.

У саопштењу АШАК-а се наводи да је Скупштина Академије такође одобрила избор секретара секција.

Дописни члан Нисрет Краснићи изабран је за секретара Секције за лингвистику и књижевност, академик Фрашер Демај за секретара Секције за друштвене науке, дописни члан Енвер Хамити за секретара Секције за природне науке, а дописни члан Исмет Јонузи за секретара Секције за уметност.

АШАК је основан 1975. године као Косовско удружење наука и уметности, а 1978. године је добио институционални облик академије. Од самог почетка, његово руководство је одражавало не само академски развој, већ и политичке тензије тог времена. Прве мандате обележиле су личности попут Есада Мекулија, Идриза Ајетија, Дервиша Рожаје и Сирје Пуповција, у периоду када се Академија консолидовала као центар албанолошких студија, друштвених наука и уметничког стваралаштва.

Најозбиљнији институционални заокрет догодио се 1992. године, када је Скупштина Републике Србије незаконито прогласила Академију затвореном. Ова одлука изазвала је дубоку поделу у академском телу: део српских чланова је прихватио и наставио своје активности у Српској академији, док су албански и босански чланови одржавали АШАК у животу у новим околностима, често без минималних услова за рад. Ову деценију обележили су и велики људски губици и пасивни одласци, што је значајно ослабило институционалне капацитете, упркос избору нових чланова.

У годинама које су уследиле, Академија је прошла кроз различита руководства, од Марка Краснићија и Газменда Зајмија, до Неџата Дачија, одржавајући институционални континуитет чак и током рата и након њега. Мандати Реџепа Исмајлија, Бесима Бокшија, Хивзија Исламија, а затим и Мехмета Краје обележили су различите фазе правне и функционалне стабилизације на Косову, сада са консолидованим државним институцијама.

Тренутно, делатност Академије регулисана је Законом о Академији наука и уметности из 2015. године, који је дефинише као независну јавну институцију у области науке и уметности, са научном и уметничком аутономијом. Академија делује кроз секције и управна тела, Скупштину, Председништво и председника, док је њено чланство доживотно и подељено је на редовне, дописне, спољне и почасне категорије.

Унутар овог институционалног оквира, нови мандат почиње са циљем видљивијег репозиционирања Академије у јавном животу.

Новоизабрана председница, Јустина Широка-Пула, нагласила је да ће први фокус њеног руководства бити отварање Академије за високошколске установе и академије у региону и шире. Према њеним речима, недостатак активне међуинституционалне сарадње био је један од главних недостатака последњих година, тако да ће приоритет бити споразуми који омогућавају размену предавача, заједничке пројекте и конкуренцију у европским програмима.

Нови руководећи мандат почиње у години јубилеја пола века постојања Академије, тренутку који подстиче размишљање о институционалном наслеђу, али и о изазовима будућности. АШАК је прошле недеље обележио јубилеј оснивања.

Избор новог председника и формирање новог Председништва означавају још једно поглавље у историји АШАК-а, у време када се улога институција знања стално преиспитује у косовском друштву.