"Живот са оловком" у дијалогу са маестром чија је мисија новинарство

Када се говори о професионалном новинарству, име Нехат Ислама је негде на врху листе. Пропутовао је свет, закорачио у ратне зоне, поставио је хиљаде питања, овог пута је одговорио на 500 питања Џеладина Реџепија и кроз њих се одвија животна прича и не само, у књизи „Живот са оловком“

Одговори на 500 питања на 400 страница, књига која укључује и структурални облик публикације и на крају низ текстова посвећених главном јунаку, доказ су његове скромности. Живот истакнутог новинара Нехата Исламија био је скроман, али не и његова просперитетна каријера. То је једно од имена плејаде цветања новинарства на Косову и шире. Извештавање из сржи рата било је доказ поседовања једне од најважнијих врлина – храбрости. Али ово је само фрагмент у књизи „Живот са оловком“ аутора Џеладина Реџепина. 

Књига почиње његовим новинарским путовањем, али сеже у детињство главног јунака. Проширује се на његове студије у Загребу, са политичким развојем тог времена у земљи и његовом документацијом о земљи. Бави се новинарском етиком, утиче и на данашње новинарство без новина, али са таласом онлајн медија. 

Биографска књига о новинару Нехату Исламију промовисана је у понедељак увече у кафе-галерији „КултПлус” у Приштини. Чак и у овој манифестацији ислам је био затворен. 

„Захваљујем се аутору књиге који је заиста радио са мном и дајем му халал јер је заиста објавио књигу која се и мени свиђа. Хвала и уреднику, власнику издавачке куће „Дрини“ из Урошевца, који је са великом посвећеношћу припремио књигу за објављивање. Веома ми је драго што је ова књига угледала светлост у граду у коме сам први пут угледао светлост, када сам се родио“, рекао је он. 

"Живот са оловком" је раније промовисан у граду Ислама, у Урошевцу. 

Постоје детаљни прикази ситуација у земљама у којима је као ратни репортер пратио догађаје. Наративне секвенце су као мапе ужаса који је човек доживео, док је ислам видео. 
Наративи које догађаји доносе су свежи, језиви. 

Аутор књиге, новинар Џеладин Реџепи, рекао је да је Нехат Ислами недостижан у области новинарства.  

„Он је наша лична карта и на међународној сцени, јер албанско новинарство као перо има Нехата које је дуго прешло локалне географије и нудило новинарству универзалне вредности. То најбоље доказује четири године у Бејруту, тако да последњег дана када се враћа са голфом 1 изрешетаним мецима остаје без пара. То је супротно данашњем времену када се људи враћају из рата материјално богати“, рекао је Реџепи. 

Нехат Ислами је интервјуисао многе истакнуте личности тог времена као што су хуманисткиња Мајка Тереза, палестински вођа Јасер Арафат, песник Жак Превер, хрватски писац Мирослав Керлежа, јордански краљ Хусеин и други. Међу њима и писац Исмаил Кадаре. Аутор ове публикације Реџепи је рекао да ће овај интервју бити објављен у две хиљаде светских листова. 

Код ислама је била идеја да се направи телевизијски документарац, али уз сав материјал који је постојао, било је тешко све то укључити, али и уклонити. 

„Свака особа у својој професији има свог идола, учитеља, од којег ће учити. Моја прва идеја је била да снимим документарни филм о њему. Тако сам то започео као идеју, као филмски сценарио, за шта ме је подстакао мој колега, редитељ Илир Кабаши. Радио сам дуго, годинама на томе, али када сам сакупио сав материјал од 15 сати снимања, одлучио сам да тај документарни материјал постане књига. Видевши све ово тесто и документарац, видео сам да још треба радити на томе, да се обогатимо“, рекао је Џеладин Реџепи, аутор књиге „Живот са оловком“. 

Ту су евидентна одрицања на путу ка професији. Аутор помиње једну од њих. 

„У Швајцарској, у близини УН, он је приморан да прода свој веренички прстен како би постигао циљ да УН усвоји резолуцију о људским правима“, рекао је Реџепи. „Новинар Нехат Ислами, да би остао у историји новинарства, остао је без дома“, још је један његов израз који још боље илуструје истрајност ислама према професији. 

Писац Ибрахим Кадриу, пријатељ и сарадник ислама, рекао је да је дело посебан интервју. 

„Сваки новинар би био љубоморан на аутора ове књиге, јер је то ремек дело у области новинарства. Дело које се ретко пише и ретко се налази. Добро је да се то дешава управо у Приштини и под именом Нехат Ислам. Увек смо били заједно са Нехатијем, провели смо доста времена“, рекао је он. 

Он је рекао да колико се у књизи говори, толико је остало недоречено. 

„Док сам читао ову књигу са 500 питања, мислио сам да недостаје још 500 питања. Мислим да је овде много дато, али у стварности Нехати још увек има много. Написао сам чланак о Нехатију где сам написао да је он човек који зна много, али не прича о свему. Овде верујем да је видео да има ствари које није рекао и које може да каже. У овом узрасту је мало тешко памтити догађаје, путовање кроз време“, рекао је Кадриу. 

Ислам је рекао да где год је отишао, деловао је у интересу земље. 

„Читајући, много сам размишљао о Нехату, његовим досадашњим активностима. Као новинар, познато је да је био број један, али је имао и друге мисије. Имали смо га у мисијама Уједињених нација када је писао о правима косовских Албанаца. Где год је ишао, деловао је за национални интерес“, рекао је писац Кадриу. 

Нехат Ислами је рођен 1943. године у Урошевцу. Свој рад започео је 1966. године као стипендиста листа „Рилинђа“. Годину дана касније прешао је у Телевизијску редакцију Косова, где је радио до 1974. године, када га је лист „Рилиндја” именовао за сталног дописника листа са Блиског истока, са седиштем у Бејруту, где је остао до 1979. године. изванредан познавалац политичких и историјских токова тог дела света. После Бејрута вратио се у лист „Рилиндја” као спољнополитички уредник. После затварања „Рилинџе” од стране окупаторске власти Милошевића, наставио је да ради у листу „Бујку”. После 1999. године, три године је био директор Института за праћење рата и мира (ИВПР), а 2005. године изабран је за директора Канцеларије Савета писаних медија Косова.

Издавач Зирафете Шаља рекла је да су суштински моменти књиге ставови главног јунака да новинарство није каријера, већ мисија. 

„Иако биографска линија од почетка до краја, ови наративи превазилазе границе личне биографије, јер су проткани немирним историјама нашег народа, везани су за искуства земље, трагове које је он оставио истражи културу земље, чинећи је мозаиком са много елемената у којима се налазе непознате ствари. Све је то испричано из угла човека који новинарство није доживљавао као каријеру, већ као мисију“, рекла је она, посматрајући ислам као модел идентификације за младе да рад који се ради предано и са љубављу доноси резултате. 

„Књига је структурисана у форми пријатељског дијалога између два новинара, али му је управо ова форма композиције књиге дала прилику да се бави својеврсним истраживањем различитих питања, почев од личних исповести, затим питања везаних за професији, за љубав и страст према њему до значаја да буде човек, као неопходну основу за сваки врхунац, а још више у професији новинара“, рекао је Шаља, челник издавачке куће „Дрита“. 

такође ИЗРАЗИТИ 14. јуна 2024 „Извештачка кућа” као музеј за 1998-1999

Нехат Ислами је аутор преко 200 репортажа и телевизијских документарних филмова и аутор хиљада репортажа и других новинарских списа са Косова и из света. 

У децембру 2013. КОХА је објавила своју прву књигу, Хотел Бејрут, компилацију извештавања, анализа и писања из Бејрута током његовог времена као дописник ренесансног Блиског истока. Његова друга књига „Обраћање у Букурешту“ објављена је 2016. године и представља импресивну компилацију одабраних чланака и интервјуа који обухватају 40 година.