„Недеља албанологије” обједињује близу 100 истраживача у Приштини

„У планирању које радимо сваке године, у јануару затварамо број 'Албанолошке недеље' и улазимо у план рада као најважнију научну активност коју Институт организује. То је врхунац других догађаја које Институт организује, као што су округли столови или сесије...“, рекао је вд директора Албанолошког института за 15. издање „Недеље албанологије“ која почиње данас (е моон) и три дана окупља око 100 истраживача са албанских територија

Овогодишња „Недеља албанологије” очекује да донесе нове научне токове из области језика, књижевности, историје, етнологије, а заједничка сесија биће фолклористика и етномузикологија. Као једна од научних конференција, циљ је да се обогате релевантне области које су огранци Албанолошког института Приштина, који организује догађај. Према речима организатора, у овом 15. издању своје радове ће представити 92 истраживача у пет сесија. 

Историчар Лулзим Лајчи, вршилац дужности директора ИАП-а, рекао је да ће, као и на претходним издањима, учесници бити истраживачи из целе Албаније. 

„У планирању које радимо сваке године, у јануару затварамо број „Албанолошке недеље“ и улазимо у план рада као најважнију научну активност коју Институт организује. То је кулминација других догађаја које Институт организује, као што су округли столови или сесије. То је и мини јубилеј, 15. годишњица активности „Недеље албанологије“. Поред запослених у Институту учествују и истраживачи који се баве облашћу албанологије, углавном са албанских територија, али не само“, рекао је Лајчи истичући значај догађаја. 

„Без сумње значај ове конференције, будући да је научна делатност, подразумева се да од ове конференције очекујемо научне резултате. Са изјавама које ће бити изнете биће обрађена важна питања албанског језика, књижевности, историје, фолклора и етнологије“, рекао је он. 

Ове године свака сесија има централну тему за одговарајућу област. 

такође KULTURA КСНУМКС мај КСНУМКС Албанологија изазвана између немарности и стране пропаганде

„Тема осовине је важнија пре него што се активност одвија, јер ако се сними сигурно ће Јава донети иновацију. У историји покушавам да дотакнем теме које нису много обрађене и за које су потребни нови резултати да би се рекли другачије од онога што је речено. Циљ је донети нове резултате. Важан део активности су дискусије након читања, долази до сучељавања са аргументима за одређене изјаве. Али највећа вредност је објављивање томова који произилазе из ове научне делатности“, рекао је Лајчи. 

Уводну реч одржаће научни сарадник Института Абдурахим Макшуни, а потом ће почети прва сесија 15. „Недеље албанологије“. Лингвиста Џеват Ллоши представиће научни рад на тему „Консултације Приштине између два пола века”, а потом Емил Лафе са „Испитивањем о изузецима од правила у ’албанском правопису’”. Асллан Хамити представља изјаву „Ажурирање правописа албанског језика“, Блертон Силејмани са „Језичким нормама и улогом листа ’Флака е Вллазеримит’ по правопису Приштине“. 

У оквиру Лингвистичке сесије, на тему „Албански правопис 60 година после правописа Приштине“, своје радове ће представити Едлира Троплини-Абдурахмани, Абдурахим Макшуни, Исмет Османи, Наим Бериша, Сејди Гаши и Мигена Арлати. 

На другој сесији исте сесије, Бегзад Балиу, Вјоса Османи, Схкелким Миллаку, Схпреса Исмајли, Фатон Красники, Давида Марку, Афердита Абдуллахи, Хана Дардхисхта, Схемси е Сенад Незири, Флорина Цитаку и Кенилда Озурина, изнели су своје студије. 

Сесије етнологије и књижевности одвијаће се другог дана манифестације, у уторак, када почињу паралелно. 

Уводну реч етнолога Ангјелине Хамза-Хасанај прате изјаве из области етнологије.

Почиње презентацијом теме „ЦОВИД-19, глобални и локални здравствени изазов 21. века“ Салија Ахметија, „Лоше богиње („Веле богиње“) и њихово лечење у Косовском вилајету у периоду 1890-1903. “ од Хатикхе Ахмеди е „Друштвена анкета у околностима ЦОВИД-19 у урбаним срединама“ Букурие Мустафа. 

Истраживачи Ина Пацаманова, Јонида Цунга-Села, Виолета Котсева, Ангјелина Хамза-Хасанај излагаће своје радове на главну тему Етнолошке сесије „Нове културне праксе – У традиционалним ритуалима током периода пандемије ЦОВИД-19“. На другој сесији Етнологије биће презентовани радови истраживача Неџата Чочаја, Хиријета Зиберија, Ринија Усеинија, Фикрије Берише, Ермеле Броци, Афета Јашарија, Кренара Долија и Валона Скадра. 

Књижевна сесија одржана у уторак ујутру под темом „Албанска драма 1945-1990“, почиње уводним говором писца Гезима Алијуа. Што се тиче чланака, тему „Парадокси и фрустрације албанске драме 1945-1990” доноси Бесим Реџај, „Албанска драма у књижевном часопису 'Јета е ре' (1949-1959)” Фадиља Грајчевца, а Хисен Матосхи доноси тема „Драма против мита – метакритички поглед на студију Бајрама Красникија о драмама Реџепа Ћосјеа“. 

такође KULTURA 9. 2024 „Недеља албанологије“ – доказ особености албанске културе

Мухарем Јакупи, Сали Битици, Мелиза Красники, Ррезарта Морина, Ариан Красники, Вирион Граци, Гезим Алиу, Адил Оллури, Ровена Вата-Микели, Андреас Дусхи, Леонора Хајра и Ериола Цоцај такође доносе радове из области књижевности. 

У среду, последњег дана „Албанолошке недеље“, у оквиру Фолклорне и етномузиколошке сесије, истраживачи ће пратити тему „Усмено и музичко наслеђе у архивима: текстови, гласови и звуци архивирани пред новим технолошким могућностима“. Уводним говором почиње истраживач фолклора Арбнора Души. 

Едмонд Бухараја ће представити тему „Компјутерска етномузикологија као полазиште за емијски приступ фолклору“, док ће студију на тему „Поруке из архиве: Како су нам пожелеле наше мајке певале успаванке и шта успаванке говоре о положају жене "у друштву?" донео Влоре Фетај-Бериша. 

Либурн Јуполли износи изјаву „Поруке из архиве: Како су нам мајке честитале када су певале успаванке и шта успаванке говоре о положају жене у друштву?“, док Бехар Арлати доноси тему „Индивидуални и породични архиви, усред тоталног државног институционалног заборава и потпуног изумирања“. 

На овој сесији своје радове представљају и Ирена Гјони, Микаела Минга, Јета Рекха, Ана Морина, Леонтина Гега-Муса, Едмир Баллгјати, Албин Садику, Хисен Нимани, Кристина Перкола, Мимоза Схкефни, Илберза Халили и Висар Мунисхи. 

У среду, у преподневним часовима, биће истражена и историјска сесија. Почиње речима истраживача Нуридина Ахметија. Теме које ће бити обрађене су "Руде и древни каменоломи у централном Дардану" археолога и историчара Насера ​​Ферија, "Трепча у античко доба" историчара Луљзима Лајчија, "Трагови руда и металургије времена Дарданског краљевства" историчара Арианит Букинца и "Андреа Изати-Арјендари Которрас" историчара Илбера Хиса. 

У оквиру ове сесије, којом се затварају радови „Недеља албанологије“, своје студије ће у првој сесији представити и Ардиан Мухај, Бедри Мухадри, Муса Ахмети, Ћазим Намани, Агрон Ислами, Мид Османи и Зана Хоџа. 

На другој седници у среду у подне, после краће паузе, седница се наставља расплетом осталих студија. Радове представљају и Зејни Мазллами, Арменд Мехмети, Арбер Хадри, Албан Добруна, Керим Лита, Севдаил Демири, Нуридин Ахмети, Схкодран Имерај, Зекирја Схабани, Блерим Халили и Елза Схиполи. 

Радове 15. издања „Недеље албанске” закључује завршна реч писца Адила Олурија. 

такође KULTURA 17. августа 2026. године Семинар – глобални форум за презентацију албанолошких студија

Сви ови научни радови биће објављени у годишњем научном часопису Института за албанологију. Директор ове институције Лулзим Лајци рекао је да су прошлогодишњи радови у фази припреме за штампу. 

Према његовим речима, до сада су објављени радови протеклих 13 издања, од два тома за свако издање са укупно 26 томова и око 12 хиљада страница текста.