Институције културног наслеђа затварају очи пред радовима у улици Реџеп Лучи у престоници

Док се Трг „Џорџа Буша” доживљава као заштитна зона Историјског центра Приштине, и то је био један од разлога да Општина обустави радове у улици „Реџеп Лучи”, где су радови почели у новембру, институције културног наслеђа нису реаговале. КОХА је потврдила да општина није добила сагласност од Косовског завода за заштиту споменика за пројекат, тежак преко 1.3 милиона евра. Барем према документу Регионалног центра за културно наслеђе у Приштини и изводу из мапе заштитне зоне Историјског центра престонице, овај пут улази у подручја у којима није дозвољена инфраструктура без сагласности ИКММ-а.

Институције културног наслеђа затвориле су очи пред пројектом који општина Приштина развија у улици „Рекхеп Луци”. Док се Трг „Џорџа Буша” доживљава као заштитна зона Историјског центра Приштине, и то је био један од разлога да Општина обустави радове у улици „Реџеп Лучи”, где су радови почели у новембру, институције културног наслеђа нису реаговале. КОХА је потврдила да општина није добила сагласност од Косовског завода за заштиту споменика за пројекат, тежак преко 1.3 милиона евра.

Улица Реџепа Луција је у очима Министарства културе и уједно један од најфреквентнијих делова града. Барем према документу Регионалног центра за културно наслеђе у Приштини и изводу из мапе заштитне зоне престоничког Историјског центра, овај пут улази у подручја у којима није дозвољена инфраструктура без сагласности Косовског завода за заштиту споменика. Западно, „Реџеп Лучин” дели само улица „Луана Харадинаја” од културног добра „Музеј Приштинског затвора”.

Централне и локалне институције, упркос чињеници да се Историјски центар Приштине налази на Листи културног наслеђа под привременом заштитом, оклевају да говоре о границама Центра. Али КОХА је у писму РТРК-а другим институцијама видела да је цео централни булевар престонице у заштитној зони, као и улица "Реџеп Лучи".

Ниједан пројекат нам није донет на одобрење, а упркос процесу који је у току за утврђивање нових граница Историјског центра, требало је да се донесе пројекат за тај део на одобрење“, саопштено је из косовског Завода за заштиту споменика. У вези са границама Историјског центра Приштине, уз заштитну зону и радове који су у току у улици „Рекхеп Луци“, Регионални центар за културно наслеђе није одговорио. Из Инспекције за културну баштину су потврдили да нису добили никакво обавештење да се у заштићеним подручјима изводе неовлашћени радови. Али од 20. новембра у току су радови на овој улици, једној од централнијих у граду.

Закон о културном наслеђу прописује да је у ситуацијама када се ради о заштићеним подручјима потребна писмена дозвола установа културног наслеђа.

„Свака интервенција која утиче на интегритет или вредности културног наслеђа захтева писмену дозволу надлежне институције“, прописано је чланом 4. Закона о културном наслеђу. Такође се наводи да надлежна институција налаже хитан престанак на неодређено време сваког неовлашћеног рада на културном наслеђу.

„Захтјев за издавање дозволе за изградњу објеката или других творевина у заштићеном подручју споменика архитектуре, односно у заштићеном архитектонском подручју, или који утиче на животну средину скупа, подноси се на разматрање надлежној институцији. Надлежна институција има право вета на издавање такве дозволе. Ако надлежна институција не одговори у року од 15 дана по захтеву за изградњу објеката или других објеката, дозволу може да изда надлежни орган за планирање и грађење“, из члана 6.

Закон прецизира и заштићено подручје око споменика.

„Споменици архитектуре под привременом или трајном заштитом имају заштитну зону, која је 50 метара од обода споменика. Ова заштитна зона може бити проширена или сужена и дефинисана је планом надлежне институције и релевантним просторним плановима у складу са чланом 2. Закона бр. 2003/14 о просторном планирању, записано је у члану 6 закона.

Један од директора задужених за нове пројекте у Општини није желео да коментарише ситуацију. Довела је у питање границе Историјског центра. 

Службеници Министарства културе и општине Приштина одавно су започели рад на пројекту „Студија изводљивости и план управљања историјским центром Приштине“ који има за циљ да интегрише културно наслеђе у одржив, зелен и инклузиван развој за будућност престонице. Пројекат финансира МКОС и подржава УН-Хабитат, кроз Програм инклузивног развоја који финансира Влада Шведске. 

Пројекат у улици "Рекхеп Луци" има и друге проблеме у вези са законима и судском одлуком. 

Првостепеном пресудом Привредног суда поништена је одлука Општине Приштина о затварању улица „Реџеп Лучи” и „Ћамил Хоџа”.

Општина Приштина је укинула одлуку о затварању неколико путева у Приштини.
Станари улица „Рекхеп Луци” и „Камил Хокха” запретили су тужбом Општини Приштина због непоштовања налога суда.

Непоштовање суда је кривично дело према важећим законима.

„Свако ко не поштује било коју наредбу, одлуку или коначну пресуду било ког суда у Републици Косово или одбије или омета објављивање одлуке или правоснажне пресуде тог суда, казниће се новчаном или казном затвора до шест (6) месеци“, наводи се у члану 393. став 1. Кривичног законика.

А за неспровођење судске одлуке, Привредни суд је рекао да тужилаштво тражи одговорност.

"Суд нема законски мандат нити посебан механизам за даље поступање по питању спровођења/неспровођења судских одлука, осим по тужбама или предлогима које покрену странке у поступку. За неизвршење судских одлука надлежно је Државно тужилаштво Републике Косово", рекли су у Привредном суду. 

Општина Приштина већ има дуго „искуство” отпочињања радова без добијања одобрења за пројекте од Косовског завода за заштиту споменика. 

Инспекторат за културну баштину је у среду прошле недеље изрекао забрану радова на Тргу „Џорџа Буша”. Али и неколико сати након што су радови прекинути, Општина је наставила да поставља ограде око Народне библиотеке Косова. Сутрадан је тамо свечано отворио трг „Ерхард Бусек“.

"Радови су почели током викенда, где је ограђена локација. На овом простору биће изграђен Трг 'Џорџа Буша'. Простор на коме се изводе радови налази се у оквиру имовине Историјског центра Приштине, хотела 'Гранд', Ректората и Радио Приштине. За ове радове још увек није упућен захтев за добијање дозволе од стране Општине, док смо од стране Приштине упућени од стране културних институција на уз сагласност да се радови допусте“, наводи се у Записнику поводом утврђивања чињеничног стања. Према овом Записнику, директор Трансформације у главном граду, Гезим Кастрати, изјавио је: „Радове смо започели на основу сагласности за извођење грађевинских радова коју је издала Дирекција за урбанизам, Општина Приштина. Пратићемо процедуре за добијање сагласности од институција културног наслеђа. 

Предузетом мером појашњава се да су радови обустављени. 

"Радови су забрањени. Постављени су службени транспаренти и натписи. Странка је дужна да у року од 30 дана прибави дозволу од установа културног наслеђа", пише у Записнику којим су забрањени радови за које Општина има уговорни однос вредан 18.4 милиона евра. 

Општина је прошле године започела изградњу „Урбаног острва Арбери – Палате младих”, маневришући са локацијом на којој је планирано да почну радови. Општина је поставила информативне табле о пројекту преко пруге и аутопута. Ту је била постављена и тешка опрема за отварање радова. Али, железница је гранична линија између „Арберије“ и заштићеног подручја историјског центра Приштине.

Пошто је и Палата омладине и спорта заштићена као споменик, Косовска инспекција за заштиту споменика прекинула је радове чим су постављене табле, јер Општина није поштовала законске одредбе за добијање сагласности од институција културног наслеђа. 

Након што су прекинути радови, којима се општина припремала за инаугурацију почетка пројекта, установа је нашла решење: преместила је знакове преко железничког пута и почела радове у „Арбери“. Затим је поднео захтев за добијање сагласности, али је Косовски завод за заштиту споменика одбио пројекат уз образложење да је у току израда Плана конзервације историјске зоне Приштине и да је потребно ревидирати пројекат општине. Општина је уложила жалбу на ову одлуку. Пројекат кошта 6.5 милиона евра, а извођачу је већ исплаћено преко милион, иако се радови не настављају. Кроз простор посвећен Позоришту опере и балета пролази и „Острво...“.

Министарство културе поднело је кривичну пријаву у овом случају против градоначелника Приштине Перпарима Раме због „кршења 2.5 милиона евра“, трошкова пројекта Позоришта Опере и Балета.