Косовски идентитет – алтернатива која не крши национални

Питање косовског идентитета је тема која је често изазивала дебату, али филозоф Исуф Бериша се овим питањем бави на академском нивоу, првобитно лишавајући идентитет митова и дефинишући га као инклузиван. „Сећање, историја, идентитет: Аспекти трансформација идентитета на Косову после 1999. године“ третира косовски идентитет као отворену алтернативу која не искључује друге идентитете. Његова књига, представљена у уторак у Приштини, сматра се једним од најбољих дела посвећених питању идентитета на глобалном нивоу.

Након последњег рата 1999. године на Косову, али и шире, избила је дебата о косовском идентитету. Филозоф Исуф Бериша, кроз своје дело „Сећање, историја, идентитет: Аспекти трансформација идентитета на Косову после 1999. године“, дубоко се бави овим питањем кроз изнете идеје, а такође и радикално анализирајући социокултурни аспект у вези са идентитетом друштва најмлађе државе у Европи. За домаће научнике филозофије и шире, као и за позната имена филозофа, Бериша успешно успева да одговори на нека суштинска питања у вези са овим питањем. 

У уторак увече, у Националној библиотеци Косова, кроз панел академских стручњака – што се не виђа често на промоцијама књига – промовисано је дело „Сећање, историја, идентитет: Аспекти трансформација идентитета на Косову после 1999. године“, првобитно објављено на хрватском као докторска дисертација на Универзитету у Загребу, а сада и на албанском, у проширеној верзији. 

Филозоф и професор на Универзитету у Загребу, Лино Вељак, рекао је да је аутор у овој књизи на систематски и критички начин представио и систематизовао битне одреднице савремених глобалних дебата о идентитету како би извео методологију из најквалитетнијих светских доприноса теоријама идентитета. Напоменуо је да је исто учинио и са дебатама о овом питању које су се водиле на Косову и у Албанији. Према његовим речима, ограничавајући се на анализу дебата које су се водиле на Косову у периоду после 1999. године, а које се фокусирају на питање односа између албанског и косовског идентитета, Бериша је успешно и убедљиво одговорио на низ занимљивих и кључних питања. 

„Зашто је дебата о косовском идентитету изазвала толико јавно интересовање и зашто је почела управо након завршетка рата 1999. године? Које су социополитичке и културне претпоставке ове дебате? Каква је динамика конституисања идентитета и која је логика на основу које долази до промена у листи приоритета различитих идентитета?“, питања су која помиње Вељак. 

Према његовим речима, аутор је правилно узео у обзир да концепт идентитета има две суштинске димензије, с једне стране, то је индивидуални или лични идентитет, а с друге стране, идентитет колективних ентитета. Рекао је да се у овом случају поставља питање какав је однос између ова два идентитета? 

такође Додатак за културу 4. октобар 2026 Етика разума у ​​дискусији

„На први поглед је јасно да без првог идентитета нема другог, јасно је да без појединаца нема друштва; однос, наравно, није једносмеран: нема људског бића ван заједнице. Без личног идентитета нема друштвеног идентитета, већ обрнуто: без дефиниције идентитета колектива нема појединаца који могу припадати том колективу (јер сваки појединац мора припадати неколико група и барем једном колективу, иначе би био –  као што је Аристотел знао –  „или бог или животиња)“, рекао је. 

„За разлику од заговорника супстанцијалних идентитета (заправо: хипостазираних и апсолутизованих) заснованих на митским наративима, Бериша афирмише плуралност идентитета, одбацујући ексклузивност једног од идентитета (што је обично етнички или национални идентитет), чиме одбацује логику или-или. Свестан да већина учесника у дебати о косовском/албанском идентитету није ни упозната са савременим промишљањима о питању идентитета, он наглашава да они етничку нацију схватају пре свега као хомогену идентитетску платформу која не толерише нити идентитетску диференцијацију унутар дотичног друштва нити може толерисати друге етничке елементе“, рекао је Вељак. Према његовим речима, када је реч о Косову, речено важи и за Србе – од владике Артемија до Ивице Дачића – и за присталице апсолутизације албанског националног идентитета. Рекао је да се на тај начин формира „страствени антикосоваризам“, у коме се албански и српски идентитети позиционирају као ексклузивни у односу на косовски (грађански) идентитет. Објаснио је да то показује да су српски и албански национализам антитетички солидарни у својим позицијама порицања косовског идентитета. 

„Бранећи демократско право на самоидентификацију и супротстављајући се апсолутизацији оних идентитета који су произведени или дефинисани присилном хомогенизацијом, Бериша је дао изузетан допринос подизању свести о плуридимензионалности друштвених и индивидуалних идентитета. Ово је важна лекција не само за друштво на Косову, већ и за припаднике сваке нације на свету који се нису ослободили наслеђених траума или су остали заробљени у предрасудама и митовима“, рекао је он. 

На самом крају, рекао је да је ова књига Исуфа Берише прва филозофски утемељена монографија посвећена питању идентитета у контексту Косова. Закључио је рекавши да ће објављивање књиге на светском језику такође показати да је ово дело глобално важно као ауторитативан допринос критичком супротстављању злој метафизици апсолутизованих идентитета. 

„И сигуран сам да није претеривање рећи да је то једна од најбољих књига посвећених питању идентитета на глобалном нивоу“, рекао је он. 

У одсуству универзитетског професора филозофије, Астрита Салихуа – због породичних разлога – његово излагање под називом „Инклузивни косовски идентитет“ прочитао је модератор. Према Салихуовом излагању, Исуф Бериша почиње своју књигу детаљним и свеобухватним разрађивањем појма идентитета. 

„Премиса косовског идентитета у овој књизи нам се чини као дефинисање нове стварности, коју ми Албанци као већински народ Косова и других заједница које живе на Косову живимо. Говоримо о контексту створеном након 1999. године и проглашењем независности Косова. Ова два догађаја стварају нову ситуацију која је испреплетена са питањем идентитета као фундаменталним проблемом у овој радикалној друштвено-политичкој промени“, наводи се у саопштењу. Према ономе што је Салиху написао, Бериша приступа питању трансформација идентитета на Косову у свој његовој сложености, не само теоријској, већ посебно историјској, контекстуалној и политичкој. 

такође Додатак за културу 4. октобар 2026 Недостатак албанске историјске свести уочи српског геноцида

„Он педантно разликује главне нивое конструкције идентитета, као што су однос са другим (што чини темељ идентитета), национални идентитет косовских Албанаца у односу на косовски идентитет, идентитети других заједница на Косову у односу на косовски идентитет, као и косовски идентитет у односу на Европу. Бериша не изоставља ништа из косовске стварности из дискусије, али наравно, у питању косовског идентитета доминира питање односа косовских Албанаца са конструкцијом косовског идентитета –“ „јер преко 90 одсто становништва Косова чине Албанци“, написао је Салиху. Тамо пише да се чини да је питање косовског идентитета, више ако не и само, постало проблем за косовске Албанце. 

„Бериша ово види као нову динамику између националног и територијалног/политичког идентитета након проглашења независности и покретања дебата о косовском идентитету међу косовским Албанцима. Уз неколико изузетака, иницијатива ове дебате не пролази без емоционалног напрезања и често са патетичним призвуком, збуњујућа до сржи и сиромашна рефлексијом о питању идентитета. Ова иницијатива у делу Исуфа Берише поприма чист облик смиреног погледа на феномен идентитета и постепеног постизања у проналажењу суштинских момената који граде идентитет“, наводи се у саопштењу. Према ономе што је Салиху написао, Бериша у својој књизи види еволуцију идентитета косовских Албанаца као релациону и у различитим периодима у односима са различитим другима, у почетку у односу са Србима, као историјски однос који кулминира 90-их, затим, након завршетка рата и проглашењем независности у односу на међународну заједницу и на Албанију или албански национални идентитет. 

„Очување равнотеже и стабилних односа тренутно је могуће очувањем ентитета Косово као независне државе. Али то такође подразумева идентитет, јер се Бериша позива на постулат да 'нема ентитета без идентитета'. Из овога следи да косовски идентитет остаје отворена алтернатива не фузији албанског националног идентитета, већ у његовој 'свакодневној функционалној и продуктивној' употреби, без искључења других етничких група и народа, у оквиру овог инклузивног идентитета“, наводи се у Салихуовом саопштењу. Према његовим речима,  Бериша види важност размишљања о инклузивном, а не ексклузивном идентитету овде како би понудио другу слику која би на крају била много шира, инклузивна и демократска платформа. Према Салихуовој изјави, када Бериша има за циљ да превазиђе драматичну дилему ексклузивне логике или-или, он подсећа на мисао Роберта Вентурија који је имао за циљ да афирмише инклузивну постмодерну архитектуру као контраодговор на ексклузивну модернистичку архитектуру. Према његовим речима, померено на раван идентитета у контексту Косова, оно што Вентури афирмише даје дубље значење Беришини иницијативи. 

„Вентури је дефинисао логику или-или као 'лако јединство ексклузивности', док је логику оба-и дефинисао као 'тешко јединство инклузивности'. Књига Исуфа Берише је промишљен увод у тешко јединство инклузивности. Само отворено, одговорно и искрено размишљање може постићи ово у овој не тако једноставној дебати о идентитетском односу између националног и косовског идентитета“, написао је Салиху. 

Познати лингвиста, академик Реџеп Исмајли, у свом говору је представио своје тумачење у вези са Беришининим делом, повезујући га углавном са језичким идентитетом којим се Бериша такође бави. 

„Нисам филозоф и не претендујем да имам мишљење о овом аспекту, али сам књигу Исуфа Берише прочитао са великом пажњом и радозналошћу и задовољан сам многиме што сам од њега научио у том аспекту. Одувек су ме више занимала питања везана за питање идентитета из перспективе лингвисте, који, хтео то или не, бележи ограничена објашњења, али која могу бити важна и за општије контексте“, рекао је Исмајли. Према његовим речима, Исуф Бериша се у овом контексту бавио дискусијама везаним за историју стандардног језика, како су се појављивале у последње време, посебно у углавном новинарским освртима, који су били препуни страствених, полемичких и других аспеката. 

„Његова излагања, колико се то могло очекивати у књизи попут ове, су тачна, са скрупулозним референцама, чиме се додаје димензија ставовима о косовско-албанским дискусијама у области идентитета. Додао бих да су питања идентитета у области језика још суштинскије повезана са историјом језика, који, у нашем конкретном случају, за разлику од, рецимо, хрватског, може представљати један од важних елемената конституције или историјских трансформација идентитетских димензија“, рекао је, између осталог. 

такође Додатак за културу 13. 2026 „Српски свет“ пропаганди која окривљује жртве

Сам аутор је био кратак у свом говору. Захваљујући пеналистима, рекао је да је истраживање у овој области започео много раније, мислећи на време пре последњег рата. 

„Али тада је било прерано“, рекао је Бериша, који је рођен 1955. године. Основне студије филозофије и социологије завршио је на Универзитету у Приштини 1981. године. Затим је завршио постдипломске студије на Филозофском факултету Универзитета у Загребу, где је 2017. године одбранио докторат. Током каријере радио је као професор, новинар, а бавио се и цивилним друштвом. Између 1989. и 1994. године био је председник Удружења филозофа и социолога Косова. А својом најновијом студијом, процењује се да је заокружио једно од питања о којима су се расправе гласно расправљале, али никада тако дубоко као у Беришиној књизи.