Биоскопски пројектор у Ђаковици, који је први пут упаљен 1979. године, угашен је после деценије. За време српског режима престала је са радом. У сали која је окупљала љубитеље филма, три деценије након тога од биоскопа није било ни трага. Али, радови последњих месеци вратили су му некадашњу функцију. Сада се приватном иницијативом магија биоскопа вратила у овај град и носи име познате глумице Хирије Хане
Сала испод палате културе „Асим Вокши“ у Ђаковици, која је некада била биоскоп, била је у квару неколико година иу лошем стању. Пројектор, који је први пут укључен 1979. године, угашен је после деценије. За време српског режима биоскоп је престао са радом. У сали која је окупљала љубитеље филма, три деценије након тога од биоскопа није било ни трага. Али, радови последњих месеци вратили су му некадашњу функцију.
Уз приватна улагања, сала је префарбана у боје биоскопа. Име је добила по икони глумице и истакнутог активисте Хирије Хане. Именовање је урађено како би се овековечило име глумице, која је због свог активизма неко време била ускраћена за сцену. Као чланица Покрета за слободу и национално јединство, током живота је више пута била у затвору. Али Хана, која је била међу пионирским глумицама на Косову, није сломила. Данас се њен портрет налази испред улаза у биоскоп у центру Ђаковице. Портрети још 16 глумаца из Ђаковице и оних који су допринели културном животу ове земље такође су окачени у ходнику који води до седишта биоскопа. Објекат, преуређен у биоскоп, сада управља комплексом "КИНО".
Илире Шаља, директорка биоскопа "Хирије Хана", каже да је срећна што је јавност вратила биоскоп којем је одавно недостајао.
„За нас као компанију, то је био веома амбициозан пројекат, који повезује са емотивним делом враћање у јавност биоскопа који је недостајао 30 година. Мислим да је ово наша амбициозна поента, јер смо од земље која је била срање претворили у веома модерну земљу“, рекао је Шаља за КОКХЕ.
Биоскоп је одлучио да осветли платно аутентичним наративом, што се сматра тријумфом косовске кинематографије у свету. Увече отварања, 28. новембра, сала је била пуна за гледање филма „Пробуди се” у режији Блерте Башоли, која је трострука победница великог америчког фестивала „Санденс филм фестивал” и кандидаткиња Косова за „Оскара”. . Гледаоци, који су жељно ишчекивали биоскоп, нису изостали ни у понедељак. Ајкуне Рама, један од њих, рекао је да је отварање биоскопа неопходно.
„Изузетно смо добро примили ову одлуку. Биоскоп нам је заиста био потребан јер је Ђаковица град културе“, рекла је она.
За неке од гледалаца дан након церемоније отварања, биоскоп у центру града вратио је носталгију из детињства, када је Ђаковица имала два биоскопа.
Ту је Фатон Хаџиавдили, после тридесет година заједно са породицом, и каже да ће то радити чешће, јер му биоскоп пружа посебан доживљај гледања филмова.
„Дочекали смо то са великом радошћу јер када смо били деца и млади, град је имао два биоскопа, који су били центар наше забаве и образовања. Овај град је имао страшну потребу да има биоскоп“, рекао је Хаџиавдили пре него што је сео у једно од седишта биоскопа у центру града Ђаковице.
Биоскоп „Хирије Хана“ има за циљ да донесе најновије филмове са најновијом дигиталном 3Д технологијом, као и најновијом Долби Сурроунд 5.1 технологијом звука. У сали капацитета 250 места, биоскоп гледаоцима обећава нови доживљај седме уметности. Гледаоци су ово искуство доживели са причом о Фахрије Хоти и женама из Круше е Мадхе, које се огледа у филму „Пробуди се“ по сценарију Дорунтине Баше. За гледаоце првог дана, филм је објављен у четири различита слота. За крволочне гледаоце који су га видели, ценили су га као суочавање са стварношћу прошлости кроз биоскоп.
„Драго ми је што се биоскоп вратио после неколико година. Филм је био јако добар и истина је оно што је обрађено у филму, задовољан сам филмом и глумом глумаца“, рекао је Кујтим Бериша, по изласку из биоскопа „Хирије Хана“.
Биоскоп ће бити отворен за гледаоце сваког дана у недељи, а филмови ће се приказивати до седам пута дневно. Део програма филмова који ће бити приказани су „Џејмс Бонд: Нема времена за умирање“, „Истеривачи духова“, „Гучијева кућа“, „Вечни, Квинпинс“ и други.
Функционализација биоскопа у градовима била је тема која се бавила годинама, посебно од послератног периода. Косову недостаје мрежа биоскопа, док су нови и стари биоскопи операционализовани у Призрену и Пећи на иницијативу приватних организација. У 2016. години позната мрежа „Синеплекк” проширила се на Косово, са биоскопима у Приштини и после три године у Призрену.