Крај музике без новца, Удружење је покренуто као почетак нове ере

Ако кафић или ресторан са музичком атмосфером има годишњи промет од 401 хиљаде до 450 хиљада евра годишње, плаћаће фиксних 5 хиљада и 260 евра за музику. Али да би уметник имао користи од овога, мора се придружити удружењу под називом „Друштво за музичка права Косова“. Ово је ново тело које је званично покренуто у уторак на церемонији којој је присуствовао вршилац дужности премијера, Аљбин Курти. Он и други су описали удружење као почетак нове ере, где је уметник заштићен и има користи од своје креативности.

Последњи дан ове године означиће крај ере бесплатног емитовања музике на догађајима или местима која служе јавности. Фестивали, кафићи, ресторани, тржни центри, спортски догађаји и продавнице биће обавезни да плаћају накнаде за коришћење заштићених музичких дела од 1. јануара 2026. године. Накнаде ће наплаћивати удружење „Косовско друштво за музичка права“. Кроз процес који је започет прошле године, Министарство културе је одузело лиценцу од удружења АПИК, ново удружење је регистровано, накнаде су одобрене и сада је обавеза плаћања завршена ствар. 

Министарство културе, омладине и спорта, у сарадњи са „Косовским друштвом за музичка права“, одржало је у уторак информативну конференцију на тему „Јачање музичких права кроз колективно управљање“. Догађај је такође означио званично покретање организације за колективно управљање ауторским правима у области музике.

„Ново поглавље у колективном управљању ауторским правима“

На овој конференцији је био присутан и вршилац дужности премијера Косова, Аљбин Курти. На самом почетку је направио игру речи – као што то обично чини – постављајући питања. 

„Да ли се нешто што се чује може заштитити? Слух повезујемо са душом, на крају крајева, чифтелите су само поклањане до 90-их, никада нису продаване. Зашто не заштитити оно што се чује?“, рекао је он. Затим је мало зашао у историју, рекавши да је пут институционализације музике у нашој земљи утртао композитор Лоренц Антони, почетком 20. века. Према његовим речима, својим првим научним списима о фолклору и истраживачким радом којим се бавио, а касније и Прва музичка школа у Призрену, означили су институционализацију музике. 

„Свака наша иницијатива, као и данашња, стоји на раменима духовних планина које су изграђене и које настављају да чине Косово хипермузичком земљом. Због тога имамо обавезу према овој креативности и овим ствараоцима“, рекао је вршилац дужности премијера Аљбин Курти. 

Према његовим речима, уторак је означио корак који иде даље од музике. Према његовим речима, у сржи ове иницијативе за стварање „Косовског друштва за музичка права“ и рада који је пред нама лежи већа идеја. 

„Право да поседујемо плодове свог рада, да аутор такође има користи од јавне користи. Ово није само правно питање, већ и морално, културно и филозофско. Друштво које препознаје и штити креативност је друштво које верује у себе. Друштво које верује у своју садашњост и у своју будућност. То је такође друштво које поштује своје уметнике поред тога што их воли“, рекао је он. Према Куртију, KMRS је сада више од организације поверења између стваралаца и државе, као и између јавности и уметности. 

„Овим кораком, Косово улази у ново поглавље у колективном управљању ауторским правима, постајући део глобалних институционалних традиција и европске мреже сарадње са организацијама као што је француско SACEM (Друштво аутора, композитора и музичара) и потенцијално сарадњом са свима осталима у свету, партнерство које сведочи о озбиљности ове иницијативе и нашој отворености према међународним стандардима“, рекао је он. 

Генерални секретар Министарства културе, омладине и спорта, Бислим Бислими, рекао је да је ово важан тренутак. 

„Ово означава важан тренутак, одлучан корак ка заштити права наших стваралаца, јачању темеља правне и институционалне системске инфраструктуре за наш друштвени, културни и економски развој, у складу са државним циљевима придруживања Косова стандардима ЕУ у области ауторских и сродних права“, рекао је он. Према речима Бислимија, оснивање ове организације је много више од формалног институционалног испуњења. Рекао је да је то пре свега знак признања и уважавања рада стваралаца и уметника. 
„Нова организација ће служити као овлашћено тело за управљање ауторским и сродним правима у области музике, у име аутора, композитора, извођача и продуцената. Управљаће званичним лиценцирањем музичких дела“, рекао је Бислими. 

У међувремену, председница организације „Косовско друштво за музичка права“, Калтрина Мехмети, напоменула је да музички ствараоци на Косову више од две деценије раде без правне заштите.

„Ова музичка индустрија, толико моћна на Косову и у иностранству, парадоксално је функционисала више од 25 година без икакве законске заштите и без икакве надокнаде у име ауторских права. Време је да се овај морални дуг посвети уметничкој заједници, да му се признају најосновнија и фундаментална права, баш као и сваком грађанину Косова“, рекао је Мехмети.

Путовање које је почело 2012. године и прелазак на ново удружење

Косово од 2012. године покушава да почне да поштује Закон о заштити ауторских и сродних права кроз организације за колективно управљање. Али упркос преговорима о споразумима о накнадама, то није учињено. Након што је добила лиценцу организације АПИК, којом је руководио композитор и продуцент Флорент Бошњаку, нова организација је брзо успела да обезбеди накнаде. 

Министарство културе, омладине и спорта је у јулу ове године обавестило странке и јавност да је „Друштво за музичка права Косова“ објавило нацрт тарифа за коришћење заштићених музичких дела за 2026. годину. KMRS је добио лиценцу од стране MCY у априлу ове године. 

„Објављивање ових тарифа врши се у складу са чланом 102. Закона о ауторским и сродним правима. Уколико у року од тридесет (30) дана од објављивања тарифа ниједна репрезентативна организација или други овлашћени заједнички представник корисника ауторског материјала не обавести организацију за колективно управљање и Завод да не прихвата тарифе, сматраће се да су тарифе одобрене за календарску годину“, наводи се у саопштењу. 

Од тада, KOHA је контактирала KMRS, али њени представници нису показали спремност да разговарају о овом процесу пре него што се тарифе одобре. Састанци су одлагани неколико пута. Неки од актера музичке сцене које је KOHA контактирала у то време нису били упознати са овим процесом. А на церемонији у уторак било је присутно неколико чланова музичке сцене, као што су: MC Креша, Наим Абази и Африм Мучићи.  

Чланарина до 350 евра, накнаде зависе од промета

Накнаде су одобрене. Да би користили колективну заштиту ауторских права, уметници се морају регистровати или постати чланови удружења. За оне са годишњим прометом до 30 хиљада евра, чланство кошта 20 евра годишње, за оне са прометом од 30 хиљада до 100 хиљада евра годишње, чланство кошта 200 евра, а за оне који прелазе овај годишњи промет, чланство кошта 350 евра. 

Али суштина овог процеса је плаћање за стримовање музике. 

Ако кафић или ресторан са музичком атмосфером има годишњи промет од 401 хиљаде до 450 хиљада евра годишње, плаћаће фиксних 5 хиљада 260 евра за музику. За концерте и музичке наступе, организатори ће плаћати 4 процента прихода догађаја и овај проценат се повећава из године у годину. Музички наступи ће плаћати 17 евра за ауторска права ако трошкови организације износе хиљаду евра. То такође зависи од улазнице. Када се трошкови повећају, повећава се и накнада. Код спортских догађаја, први пример је да ако је улазница 5 евра и окупи се 250 људи, плаћаће се 25 евра као накнада за ауторска права. Трговински ланци до 300 квадратних метара плаћаће фиксних 80 евра годишње, изнад ове површине од 0.10 центи по квадратном метру годишње. 

Кафићи и ресторани са музичком атмосфером плаћаће на основу годишњег промета. До 50 хиљада евра плаћа се 150 евра годишње. 

Традиционални кафићи и ресторани плаћаће накнаду на основу броја становника у општини. Скала почиње од 15 евра на 10 хиљада становника. Продајне агенције и друге канцеларије које пружају услуге јавности плаћаће се на основу броја запослених. Од 1 до 6 запослених плаћа се 60 евра годишње. Спортске хале ће имати накнаду од 0.40 центи по квадратном метру, док ће објекти брзе хране имати накнаду од 0,40 центи по квадратном метру, у зависности од броја столица које имају за купце. За 10 места, накнада је 50 евра годишње. 

Од свих прикупљених износа, са уметницима се склапа уговор. „Прикупљање и расподела прихода од прикупљених накнада, осигуравајући да уметници добију свој део на транспарентан начин“, наводи се на веб-сајту KMRS. 

У марту 2018. године, Министарство културе је објавило споразум између АПИК-а и телевизија и радија. Четири канала Радио-телевизије Косова плаћали би годишњу накнаду од 30 хиљада евра за право коришћења музике за емитовање. Телевизије са националном фреквенцијом плаћале би накнаду од 6 хиљада евра годишње, регионалне телевизије годишњу накнаду од 1.200 евра, локалне телевизије 600 евра, музички кабловски канали 2.400 евра, остали кабловски канали 1.800 евра, национални радио станице 3.600 евра, регионалне 720 евра, локалне радио станице 480 евра, а телевизори и радио станице мале снаге плаћали би 240, односно 180 евра. На Косову, од 2012. године, попут Удружења аутора, продуцената и извођача Косова - АПИК, постоји и ВАПИК, који се бави колективним управљањем ауторским и сродним правима у аудиовизуелној области.