КОХА.нет

Подржите TIME. Сачувајте истину.
KULTURA

Римски форум у Бутринту уједињује заштитнике природе у очувању наслеђа

Римски форум

Në kuadër të bashkëpunimit me “Ancient Rome Live”, Fondacioni për Menaxhimin e Butrintit ka nisur fazën e parë për konservimin dhe mbrojtjen e Forumit Romak në Parkun e Butrintit

Në Parkun Kombëtar të Butrintit ekspertët janë duke punuar për konservimin e Forumit Romak, një prej zonave më të rëndësishme të qendrës urbane të qytetit antik.

Në kuadër të bashkëpunimit me “Ancient Rome Live”, Fondacioni për Menaxhimin e Butrintit ka nisur fazën e parë për konservimin dhe mbrojtjen e Forumit Romak në Parkun e Butrintit.

Projekti, siç raporton Agjencia telegrafike Shqiptare,  synon mbrojtjen dhe ruajtjen afatgjatë të rrënojave arkeologjike të Forumit Romak dhe deri tani është ndërtuar infrastruktura e sigurisë, si dhe janë kryer ndërhyrjet riparuese në Kullën Veneciane.

Национални парк Бутринт, једно од најрепрезентативнијих културних наслеђа Албаније, забележио је значајан пораст броја посетилаца и прихода током 2026. године. Према подацима које је објавио Управни одбор Бутринтa, парк који се налази на југу земље забележио је повећање броја посетилаца од 155 одсто и повећање прихода од 218 одсто од јануара до августа, у поређењу са истим периодом 2023. године.

Бутринт, смештен на брду у јужној Албанији, отприлике 20 километара јужно од града Саранде и окружен водама језера Бутринт, са погледом на канал Вивари. Представља изванредан пејзаж који комбинује споменике и археолошке остатке на позадини балканско-медитеранске територије. Древни град Бутринт је 1948. године уврштен на националну листу баштине као културни споменик. Бутринт је 1992. године проглашен „УНЕСКО-вим локалитетом светске баштине“ на основу културног критеријума као „локација која нуди вредности цивилизације антике и средњег века на територији Албаније“.

Sipas të dhënave të ofruara për parkun, rëndësia natyrore e Ligatinave të Butrintit u njoh nga konventa “Ramsar” në vitin 2003. Në vitin 2005, bazuar në Ligjin për Zonat e Mbrojtura, Butrinti u shpall Park Kombëtar. Parku Kombëtar shërben si një zonë mbrojtëse për pronën e Trashëgimisë Botërore. Instituti Kombëtar i Trashëgimisë Kulturore dhe Instituti i Arkeologjisë është përgjegjës për të gjitha kërkimet, gërmimet dhe konservimin e rrënojave arkitektonike dhe arkeologjike. 

„У овом контексту, Фондација за управљање Бутринтом, у складу са својим институционалним мандатом и Планом управљања Националним парком Бутринт, игра координирајућу и подржавајућу улогу у планирању, олакшавању и развоју истраживања, активности заштите и научне сарадње, промовишући међуинституционалну координацију и унапређивању знања о локалитету Бутринт“, наводи се на веб страници Бутринта. Познати археолошки парк такође крије многе легенде. 

„Према легенди, оснивање Бутринта повезано је са последицама Тројанског рата. Хелен, син тројанског краља Пријама, или Пир, син Ахилов, покушали су да жртвују бика на свом броду, који је скочио у море и испливао на обалу пре него што је погинуо. Град Бутринта је основан тачно тамо где је он умро. Вергилије, римски дворски песник из Августовог доба, овековечио је Бутринта довевши тамо свог јунака, Енеју, који се искрцао и овде пронашао колонију тројанских избеглица“, наводи се на веб-сајту. 

Бутринт се вратио у центар пажње када је млади италијански археолог, Луиђи Марија Уголини, уложио сву своју енергију и интелектуалну страст у истраживање легенде о Енеји.

Након ископавања у Финику, проширио је свој фокус на Бутринт. У децембру 1927. године, Уголини је послао званично писмо албанском Министарству просвете, објављујући да је италијанска археолошка мисија предложила да истражи Бутринт 1928. године. Опрема и залихе за експедицију послати су у Албанију 8. фебруара 1928. године, а истог месеца, како би се искористила пропагандна вредност пројекта, филмска екипа из Института Луче у Риму стигла је у Бутринт. До Ускрса прве сезоне ископавања, Уголинијев тим је открио велику источну капију, коју је касније назвао „Порта Скеа“, римски мозаик на светом извору близу Лавље капије и шарени мозаик крстионице.