Масивни златни прстен пречника 25 милиметара и тежине 13,64 грама, украшен имитацијом филиграна са квадратном украсном плочом са угравираним словима ВТФ (утере фелик), један је од артефаката изложених у Археолошком музеју Нарона, у Виду код Дубровника. Поред тежине артефакта, занимљиво је и његово откриће 1896. године.
У башти месара Антуна Марека у Винковцима, у Хрватској, приликом отварања складишне јаме, на дубини од два метра, откривена би зазидана римска гробница са скелетом и богатим прибором унутра. Била је јесен 1896. године.
А сада се артефакт из тог времена може видети на изложби у Археолошком музеју Нарона, у Виду код Дубровника.
У гробници су тада пронађени фрагменти стаклених посуда и два предмета: сребрна фибула и златни прстен. Прстен је посебан и по натпису који има.
Масивни златни прстен пречника 25 милиметара и тежине 13,64 грама украшен је имитацијом филиграна и има украсну плочу квадратног облика са угравираним словима ВТФ (утере фелик). Израз ВТЕРЕ ФЕЛИКС, "користи ово са срећом" често се појављује на разним античким предметима, у разним варијантама и скраћеницама као што су ВФ, ВТФ, ВТЕ, ВТР.Ф и сл.
На натпис би се могло додати име власника или божанства или неки други израз попут ВИВАС, ВИВАС ИН ДЕО. Такви изрази се појављују на скупоценим прстеновима, печатним прстенима или натписима урезаним у украсну главу. „Појављују се као украс на разним личним предметима, попут накита – прстења, наруквица и других, огледала, војне опреме – фибуле, појасних група“, објаснила је Николета Перок, виша кустосица Археолошког музеја Загреб.
такође
Две хиљаде година стар споменик Атине – изванредан артефакт
Овај винковачки прстен (на римском језику: Цибале) потиче са источне некрополе, где је приликом изградње кућа у локалној улици пронађено неколико римских гробница са артефактима у унутрашњости. Неколико година касније, месар Марек је проширио своје складиште и наишао на делове исте зидане гробнице са другим занимљивим налазима као што су остаци керамичких посуда и три бронзане посуде.
У музејској збирци сребрног и златног накита, поред ове винковачке, сличан је натпис (ВТР.Ф) уклесан на једноставном златном прстену из Сурдука и на сребрном прстену пронађеном у Сиску (ВТЕ).
У Археолошком музеју Нарона изложба римских златних прстенова из збирке Археолошког музеја у Загребу биће отворена до 8. маја.
За Римљане је прстен био више од накита и поред своје декоративне намене, као украс на руци, имао је симболично и мистично значење. У античким изворима помиње се под разним називима као што су кондалијум, унгулус и најчешће као аннулус.
У зависности од материјала, прстен је имао важну улогу у одређивању статуса у војној и цивилној хијерархији. Право ношења златног прстена било је дефинисано посебним законом. Римљани су најчешће носили прстен на четвртом прсту, затим на кажипрсту и на крају, на малом прсту.
такође
Ројтерс: Гробница богатог Римљанина откривена у Албанији
На изложби „Римско златно прстење из фондова Археолошког музеја Загреб“ представљено је 65 римских златних прстенова, који су дио сребрне и златне колекције римског накита из фонда музеја. Већина прстења је у музеј дошла куповином или као поклон и пронађена је на разним археолошким налазиштима као што су Сисција, Асерија, Виминацијум, Сирмијум, Бургене и др.
Преузето из „Јутарњег листа“. Превео КОХА
