Дијалог у Равеловој елеганцији усклађује се са звуцима времена

„Равел 150 – Виолина и виолончело у дијалогу“ био је назив концерта који је донео мајсторско свирање виолинисте Марка Попа Ристова из Северне Македоније и виолончелисте Исака Харачића из Босне и Херцеговине. Концерт је био својеврсна посвета стваралаштву француског композитора, интерпретацији његових дела, а претходио је делу „У мрежи“ Беате Содерберг Квин, које се игра са звуцима времена и премијерно је изведено у Приштини у оквиру „КамерФеста“.

„Сложени музички језик глобализације“ сматрано је делом које је отворило претпоследње вече 24. издања међународног фестивала камерне музике „КамерФест“. А уз њега, уторак увече је обележила и соната француског композитора Мориса Равела. У леденој дворани амфитеатра Универзитетске библиотеке, где је електрични грејач правио више буке него топлоте, хармонија звукова виолине и виолончела одјекивала је међу малобројном публиком.

То је обележено вече за 150. годишњицу Равеловог рођења.

Наслов „Равел 150 – виолина и виолончело у дијалогу“ приказује складан дијалог у коме се преплићу елеганција и емоција Равелове музике. Као осми концерт од укупно девет овог издања, вече је довело фантастичан дуо са Балкана, Марка Попа Ристова из Северне Македоније и Исака Харачића из Босне и Херцеговине. Са два изведена дела, унели су модернију свежину у овогодишњи маратон камерне музике, који је испреплетен са старим.

Беата Содерберг Квин је композиторка и виолончелисткиња чије је дело изведено на отварању осме вечери, у уторак. Дело под називом „У мрежи“ је њена најновија композиција и први пут долази у Приштину. Његових шест ставова: „У мрежи“, „Облак“, „Прихвати све колачиће“, „Нови софтвер“, „Бебе“ и „Иконе“ изводе се са лаганим смирењем, а тишина у сали их чини још осетљивијим. Ово дело враћа значење изразима и концептима који се данас уобичајено користе. На композиторку је утицало њено традиционално шведско наслеђе, а то наслеђе је помешано у акустичном плесу са њеном страшћу према танго музици, задовољавајући тако алтернативни поглед данашњице.

У част 150. годишњице рођења француског композитора Мориса Равела, изведена је и „Соната за виолину и виолончело М. 73“ компонована 1922. године, после Првог светског рата. Оштро и емотивно набијено, дело је посвећено Клоду Дебисију, који је преминуо неколико година пре него што је компоновано. Истовремено, дело је и медитација о крхкости мира и ожиљцима које је оставио рат. Са своја четири темпа: „Allegro“, „Tres vif“, „Lent“ и „Vif, avec entrain“, током око четврт сата осећала се једнообразна хармонија комбинације виолине и виолончела.

Македонац Марко Поп Ристов је почео да свира виолину код виолинисткиње Сихане Бадивуку, а касније је студирао у Лондону. Наступао је као солиста на многим оркестарским концертима. Обојица су такође чланови „Оркестра без граница“, ансамбла који укључује младе музичаре из целог Балкана и који је пре месец дана наступио и у Приштини, у оквиру балканске турнеје „Turning Point“.

Марко Поп Ристов је назвао Равелово дело готово немогућим, показујући да има блиске колегијалне односе са младим композитором.

„Први комад је од Беате, она је моја пријатељица, на неки начин је веома личан, поносан сам на њу као музичара и као композитора, тако да је то било интимно дело. Музика је савремена, али не и дисонантна, не отуђује публику, већ греје срца. Равелово дело је мајсторско, не сећам се када сам га први пут чуо, али сам мислио да је немогуће научити и поставити на сцену у игри, али чим смо га одсвирали и концерт је био довољно уживан“, рекао је македонски виолиниста.

Дана 4. септембра у Приштини је одржан концерт ансамбла „Оркестар без граница“. У оркестру су били инструменталисти из свих земаља Западног Балкана. Он је тадашњи концерт сматрао другачијим од оног у уторак.

„Све је то камерна музика и више ми се свиђа ова музика, мало оркестарска. Све се врти око интерактивности, слушања и дељења извођења са другима. На концертима 'Оркестра без граница' све је било другачије, сваки комад је захтевао другачију енергију од другог, тако да је другачије, али суштина је иста, све се врти око камерне музике“, додао је Марко Поп Ристов.

С друге стране, Исак Харачић, који је спојио звуке са виолончелом, је Босанац, рођен у Београду. Студирао је у Сарајеву и наступао је на разним фестивалима у Европи и Америци. Рекао је да је срећан што су, упркос тешкоћама, успели да изведу Равелово дело.

„Осећам се веома срећно, акустика је била веома добра, сала такође, и људи који су дошли на концерт. Репертоар се не чује баш често. Беата и Равел, што је прилично тешко, па људи то обично не свирају, али ми смо одлучили да то урадимо. Било је мало тешко, али сам срећан што смо то урадили“, рекао је.

Из публике, виолинисткиња Мрика Хоџа је оценила наступ као посебан, који је дошао у облику дуета. Хармонија између дуа деловала је готово као квартет.

„Био је то веома посебан концерт, јер је у питању дуо који се не виђа често на концертима и међу њима постоји извесна хемија, односно два инструмента звуче као четири особе, као квартет, а дела су била занимљивија, што чини да се осећа мало веће као дует, не само као дуо, већ као мали оркестар“, рекла је она.

Уметничка директорка „КамерФеста“, Сихана Бадивуку, такође је назначила да су ова два дела премијерно изведена на Косову, као и многа дела која су стигла на ово издање фестивала.

„Вечерас је публика имала задовољство да чује два премијерна дела, јер поред шведског композитора који је доделио ауторска права за извођење овог дела, које још није објављено. Ово је косовска премијера, а и Равелова соната је била премијера. Срећна сам што смо у овом издању имали много премијерних дела“, рекла је она.

У среду, када је затворено 24. издање фестивала, последње вече донело је наступ у част годишњице композитора Шостаковича са Роменом Гаријуом на виолончелу, Данијелом Диковом на клавиру и, као гостујућом уметницом, Сиханом Бадивуку на виолини.