Предузећа су спонзорисала културу са два милиона евра на годину дана

Култура не успева да добије ни 10 одсто новца који бизнис даје на име спонзорстава у спорту, култури, омладини, како то закон дозвољава. У култури има 2 милиона и 77 хиљада евра спонзорстава, а на листи су углавном велики догађаји. Банке су спонзори са највећим износима, а међу корисницима су и организације које нису познате јавности. За неке актере у култури тај проценат би требало повећати јер је спорт у предности, док је за друге могућност злоупотребе у спонзорству веома велика.

Привреда је прошле године искористила Закон о спонзорствима у области културе тако што је подржала културне делатности и продукције са 2 милиона 77 хиљада 510 евра. Министарство културе је, према подацима за 2024. годину, издало укупно 158 сертификата о спонзорству. Према листи коју води МКОС, банке су изгледа финансијери са највећим износима. Спонзорима у области културе и омладине, по закону, одобрава се одбитак од пореза на добит до 20 одсто. Док за неке културне актере треба повећати проценат јер је спорт у предности, за друге је могућност злоупотребе у спонзорству веома велика. 

Спорт је добио 20 милиона евра спонзорстава. Од укупног буџета од 22 милиона евра спонзорстава, укључујући младе са 480 хиљада евра, култура не успева да добије ни 10 одсто. 
Прошле године је, према листи МКОС-а, подржано 125 културних пројеката са милион 1 хиљада 788 евра. 

Према овогодишњем списку, подршка има различите цифре, док по износу предњачи она из „Про Цредит” банке за „Санни Хил Ш.ПК” са 210 хиљада евра. Предузеће које организује фестивал „Сунчано брдо” показује се као један од највећих корисника спонзорстава, добијајући цифре од 27 хиљада, 30 хиљада, 50 хиљада евра. Јавности непозната организација за уметност и културу "Амелие" добила је подршку предузећа "Финесе ЛЛЦ" од 155 хиљада евра. У другом случају, овај исти посао је подржао другу организацију, „Приштинско бијенале“, са 18 хиљада евра. 

"Опера Сх.ПК" из Истока добила је 70 хиљада евра од "ТЕБ" банке за организацију "Фестивала 'Раме Лахај'". У међувремену, фондација "Раме Лахај" добила је 40 хиљада евра од друга два спонзора. За међународни фестивал документарног и краткометражног филма „ДокуФест” банка „Про Цредит” обезбедила је 70 хиљада евра, „ИПКО” 30 хиљада и још неколико компанија је обезбедило мање износе. Чини се да је „При Филм Фест” добио 40 хиљада евра од три предузећа, РТК 57 хиљада евра, а удружење „Хардх фест” 35 хиљада евра од „Банке пер Бизнес”. Компанија „Хидден Рецордс” је, чини се, добила 95 хиљада евра од два бизниса, док је „Бон продукција” добила 44 хиљаде евра од „Космонте фудса”. Серија "Ме Гјилен" подржана је са 70 хиљада евра од три предузећа, а Косовски институт за безбедност и међународне односе добио је 30 хиљада евра од "Бесими Цомерце". 

Друге организације или предузећа корисници имају релативно мање износе подршке. 
КОХА је покушала да добије одговор од Министарства културе у вези са трендом повећања субвенција, као иу вези са механизмима контроле. Већ недељу дана не одговара. 
Али постоје гласови на независној културној сцени који тврде да може доћи до злоупотреба кроз спонзорство. Немају поверења ни у Министарство културе. 

Директор Агим Сопи рекао је да је Министарство културе четири године доказало да није имуно на корупцију и сукоб интереса. 

„Готово да нема пројекта који је реализован и нема сукоба интереса или кршења закона. Озбиљних пројеката у јавним институцијама нема. Они су хендикепирани и намерно дефакторисани. МКОС је министар НВО. Он додељује средства одређеним организацијама које имају различите називе, али су усмерене на одређену групу појединаца“, рекао је он. 

Што се тиче спонзорстава, рекао је да се та средства издвајају тобоже за подршку културним пројектима, али се поставља питање где су ти пројекти. 

„Да ли излазе у јавност, да ли их изводе из земље? Није судњи дан ако од десет пројеката пет пропадне. Али морамо да знамо где они иду и шта се открива јавности“, рекао је Сопи. 

Према његовим речима, са јавним буџетом од 15 милиона евра за културу, Косово може да буде конкурентно у региону. 

„Сада има још много тога чега нема“, рекао је он. 

2017. године, када је усвојен Закон о спонзорству у области културе, спорта и омладине, одлучено је да се спортске активности могу финансирати до 30 одсто пословне добити, док се културне делатности могу финансирати до 20 одсто. У то време је спортска заједница била много гласнија, чак и преко посланика у Скупштини Косова, док је уметничка заједница игнорисала јавне дебате. 

Продуцент Фатмир Спахиу био је међу најистакнутијим у то време. Сада је поновио своје ставове. 

такође KULTURA Пре 1 месеци Министарство смањује трогодишњу подршку култури за чак 60 одсто

„То је грешка коју треба исправити јер је увредљива за уметничку сцену. Спорт и културу треба процентуално изједначити. Евентуално подићи културу на 30 одсто, попут спорта. Спорт је а приори привилегован. „Фудбалска утакмица, на пример, има већу публику од готово било ког културног догађаја“, рекао је он.  

Он је додао да је на питање за ову разлику добио одговор да уметничка сцена има одређене буџете загарантоване преко централних институција културе. 

„Они који су израдили и гласали о закону нису обавештени да највећи део уметничке сцене припада независној сцени. Мислим да је изузетно важно да се независна сцена организује са презентацијом зашто је интересантно улагати у филм. Постоји неколико милиона евра потенцијала који се не користе“, рекао је он. 

И поред тога што је Закон усвојила Скупштина у децембру 2016. године, до марта 2018. године није формирана Комисија Министарства културе за разматрање и оцену захтева за издавање сертификата о спонзорству. 

Од пре усвајања Закона о спонзорствима, једна од највећих расправа је била контрола процеса спонзорства како привреда не би утајила порез користећи спонзорство културних, спортских или омладинских активности као изговор. 

Али, према речима Кујтима Гашија, тадашњег министра културе који је именовао Комисију, напредак спонзорстава зависи и од Пореске управе Косова. 

"Без сумње, ревизија такође има важну улогу у овом процесу", рекао је он за "Коха диторе". 

такође SPORT Пре 5 месеци Милиони за спорт - ФФК и КБ Илли и КБ Трепча са највећим приходима

После скоро две деценије о овом закону се расправљало и неколико група је радило на њему. Културна заједница је и пре усвајања закона сматрала да култура треба да има неку врсту позитивне дискриминације јер су априорна спонзорства у спорту лакша због популарности разних спортова. Али тако нешто није узето у обзир.