КОХА.нет

KULTURA

Бијенале цртежа спаја културе у заједнички уметнички језик

Догађај који траје заувек

Догађај, који се увек све више уобличава у свакој организацији, ове године је показао свој одјек ван граница. Укупно 34 уметника придружило се овогодишњем нарацији догађаја. Постоје различити стилови и духови. Али визуелна уметност као медиј их спаја. Као и традиционално, на отварању манифестације проглашена су три победника за своје радове

Међународна сцена уметности, односно цртеж као медиј, спаја се са албанском уметношћу у трећем издању Међународног бијенала цртежа у Приштини. Догађај, који се у свакој организацији увек све више обликује, ове године је показао свој одјек ван граница. Укупно 34 уметника придружило се овогодишњем нарацији догађаја. Постоје различити стилови и духови. Али визуелна уметност као медиј их спаја. Као и традиционално, на отварању манифестације проглашена су три победника за своје радове.

Уметница Александра Гиерага освојила је главну награду под називом „Гјелош Ђокај“. Рад вишедимензионалног пољског уметника делује колико апстрактно, толико и поетично. На белој позадини цео наратив је изграђен црним ознакама. Чини се да је центар овог наратива предмет из којег извиру црне шкработине које као да преносе утицај блискости и даљине. Као уметничко објашњење које изражава значај позиције. Али плава трака на врху дела остаје загонетна.

За своје радове награђени су и Пољак Анџеј Бжегови и Хрват Игор Модрић. Рад првог јасно преноси естетику с једне стране и уметникову прецизност и дисциплину с друге. То је као карта за визу. С друге стране, Модриков рад приказује два тела различитих људи. Техника је чисто цртање у делима оба уметника. У појединим радовима је било комбиновања техника, које, по оцени жирија, нису могле бити узете у обзир у њиховој оцени.

Жири су чинили хрватска уметница Марион Рихтер, професор графичког дизајна Агим Салиху и професор скулптуре Артан Пећини.

Потоњи је рекао да многи радови који су урађени веома добро, нису узети у обзир у оцењивању, јер су превазишли технику цртања.

„Мислим да је то веома занимљива изложба, веома суптилна, јер се ослања само на један медиј, а то је цртеж. Ми као жири смо се трудили да се држимо овог медија. Има ту доста доброг рада, али са становишта израза, медија, они превазилазе технику цртања и зато нису били победници. У овом случају, поштовали смо технику цртања, покушали смо на основу наше процене да проценимо три најистакнутије технике цртања и три одабрана дела“, рекао је Салиху, бивши продекан Факултета уметности Универзитета у Београду. Приштина.

Сваки рад изложен у оквиру Бијенала цртежа у Галерији Факултета уметности био је јединствен наратив. Рад Исмета Јонузија доноси својеврсну деструкцију која изгледа као резултат рата. Постоје два таква дела која личе једно на друго, само што једно јасније доноси наратив, друго га замагљује.

Уметник Нехат Бећири такође има два изложена рада где углавном црна доминира на светлој површини и лако се истиче неким светлијим нијансама. Прскање боја ствара два апстрактна дела која као да успевају да продру у неке фигурације људског лица у тој збрци боја.

Неке личе на архитектонске конструкције и оне које имају тенденцију да израњају из површине дела коришћењем текстила. Све ово јасно даје до знања да неким радовима заправо није место на оваквом бијеналу које је у потпуности посвећено цртежу као медију.

У два урамљена дела Адема Русиновца постављени су и неки објекти.

У делу Валбоне Реџепи данас и јуче остају у сенци данашњице. Уникатне су и три фигуре уметника Абаз Хадоа као карикатуре које долазе у пратњи натписа.

Дела као да комуницирају, али и сукобљавају се са радовима међународних уметника. Има 19 страних и 15 домаћих уметника. На Биеннаеди су излагали и Ахмет Хосик из САД, Аке Бергкфист из Шведске, Ана Задрос Хансен из Данске, Арјета Мала, Един Нуманкадик и Мехмед Клепо из Босне, Елисе Јарен и Оивинд Сорфјордмо из Норвешке, Газменд Лека, Хаџи Кастрати, Гјеко Хогјик. , Јанина Веибенгрубер из Аустрије, Јанусз Плота и Станистав Збигниев Камиенски из Пољске, Јованка Веит и Ремус Вилсон из Шведске, Марлене Цоатес из Немачке, Маша Силченко из Украјине, Бардх-И рафет Јонузи-Т, Садко Хагјихасановић из Канаде, Теута Јонузи, Валбона Реџепи, Заке Прелвукај, Зимер Мулићи и Албулен Незири.

Уметник Незири је на Бијеналу изложио рад „Вибрими“, апстрактно дело настало ове године.

„Комбинована техника акрила на тканини, али и графике као и неколико различитих врста маркера. То је апстрактна тема. Вибрације су једна од тема којима се бавим у последње време, али већих димензија. Ово је један од радова најмањих димензија“, рекао је уметник Незири.

Изложба је имала два кустоса. Нисрет Гјуркај се бави радовима међународних уметника, док се Зени Баллазхи бави радовима домаћих уметника.

Балажи је рекао да је рад са два кустоса у једном концепту био тежак.

„Питање комуникације је такође било прилично тешко када је један напољу, а други унутар Косова. Подразумева се да смо имали симпатије и несвиђања међу собом, али смо ипак нашли изузетно добру сарадњу, јер смо подигли ову изложбу. У овој интервенцији имали смо и уметнике, јер нисмо имали одређени концепт за ову изложбу. Тема је слободна, схваћена је актуелност и њихова најновија креативност у смислу медија цртања. Увек смо се базирали на технолошком или техничком делу цртежа у савременом аспекту“, рекао је кустос Балажи.

Он је рекао да их је простор Галерије Факултета уметности у Приштини ограничио на укључивање већег броја уметника.

„То се разуме и у простору галерије, што нас ограничава на већи број уметника. На Косову имамо много добрих уметника, што се тиче области цртања. Подразумева се да велики број њих нисмо успели да уврстимо у ову изложбу, али смо се потрудили да део њих учинимо делом овог заједничког, визуелног, савременог језика, који сасвим добро кореспондира са овим простором галерија“, рекао је даље.

Последње издање Међународног бијенала цртежа одржано је у Националној галерији Косова. Камуран Горанци, председник Удружења ликовних уметника Косова, које организује Међународно бијенале цртежа, рекао је да је ГКК ове године одбио ту манифестацију, али је најавио да је Општина Приштина ово Удружење учинила својим домом, дајући обезбеђен простор у палата младости.

Горанци је рекао да је ове године уочен својеврсни ехо манифестације кроз веће учешће међународних уметника.

„Ове године је појачан одјек овог бијенала. То га је подигло на много шири ниво на међународном нивоу. Ове године имамо 23 међународна уметника и 11 је са Косова. Овај број показује да бијенале добија своју интернационализацију. Цртеж је осетљива конструкција, није сликање. Виза се тамо проучава, многи ствараоци и људи то не разумеју, али стручни жирији то наглашавају и оцењују“, рекао је он.

Он је нагласио да је то довело до нових трендова на Бијеналу.

„Овогодишњи радови су били модернија уметност, новији трендови. Било је више међународних уметника, али су наши уметници донели и оригинална дела. То показује неку врсту еволуције савременог цртежа“, рекао је Горанци.

Један његов рад је такође био изложен, али је био ван конкуренције Бијенала.