Национална библиотека покреће платформу за дигитално умрежавање корак по корак

„Након вишемесечног рада на развоју и припреми система, направљен је важан корак ка стварању Мреже библиотека Косова и дигитализацији библиотечких услуга“, саопштила је у уторак највиша библиотечка институција у земљи, обележавајући прве резултате дуго очекиваног система. У овој фази, платформа укључује библиографске податке из КЦБ-а, док ће у будућности бити постепено допуњавана подацима из 48 других јавних библиотека на Косову.

Национална библиотека Косова покренула је националну платформу за библиотечки каталог „KOHA“. Према саопштењу ове институције, Мрежа библиотека Косова је постала стварност и у уторак је званично покренута Национална платформа за библиотечки каталог. Овим кораком, чини се да је сама Национална библиотека Косова изашла из старог слома са системом „Aleph 500“ за који је платила много новца, а током година се није навикла на њега.  

„Након неколико месеци рада на развоју и припреми система, направљен је важан корак ка стварању Мреже библиотека Косова и дигитализацији библиотечких услуга“, наводи се у саопштењу. Према КБЛ-у, платформа је доступна онлајн на „www.katalogu-bibliotekat.com“. Институција је објавила да у овој фази укључује библиографске податке из Националне библиотеке Косова, док ће у будућности бити постепено допуњавана подацима из других библиотека учесница.

„Пројекат обухвата 48 јавних библиотека на Косову, које ће бити интегрисане у заједнички систем. Библиотеке које већ користе интегрисане библиотечке системе мигрираће своје податке, док ће остале библиотеке бити обучене за коришћење платформе и креирање библиографских записа“, наводи се у саопштењу. Најављује се да ће путем овог система бити омогућен јединствени приступ каталозима свих библиотека и ојачана сарадња између библиотека у земљи. 

Прошлог новембра, KOHA је известила да је Национална библиотека Косова на прагу да наврши годину дана откако је постала пуко уточиште за читање. Није могла да понуди ниједну књигу нити било коју другу библиотечку јединицу коју је поседовала путем библиотечког система јер није функционисао. Услуге које су могле да се пруже обављале су се механички. 

Све се ово догодило због колапса библиотечке службе, тачније система „Алеф 500“ који је пружао ову услугу. Проблеми нису били нови. Дешавали су се овде најмање четири или пет година, а систем је купљен пре две деценије. 

такође KULTURA Пре 8 месеци Национална библиотека је скоро годину дана без система и не нуди никакве услуге.

У одговорима институције на проблем са услугом, КЦБ је тада објаснио да је дао приоритет стварању и имплементацији Мреже библиотека Косова, стратешког пројекта који се тренутно спроводи. 

„Ова мрежа ће корисницима понудити много напредније услуге, укључујући нови електронски систем за управљање библиотекама – програм 'Коха', који је у фази инсталације и који ће користити не само Национална библиотека, већ и 48 библиотека чланица мреже широм Косова“, наводи се у одговору. Према наводима институције, очекивало се да ће овај иновативни пројекат обезбедити модерну, функционалну и одрживу платформу за приступ литератури и библиографским подацима, значајно побољшавајући квалитет услуга за читаоце и истраживаче широм земље.

Национална библиотека Косова је током година потрошила добар део свог буџета на програм библиотечких услуга „Алеф-500“. Године 2004, овај програм, који представља интегрисани систем управљања библиотекама, купљен је за 131 хиљаду евра да би био функционалан 2005. године у тадашњој Националној и универзитетској библиотеци Косова. Институција, којом је тада руководио Сали Башота, прогласила би ово потпуно функционалним програмом, а неколико градских библиотека би такође платило за то. Али проблеми су стално били велики. 

Министарство културе је 2015. године спровело ревизију КЦБ-а. Јединица за интерну ревизију је у то време утврдила да је „Алеф-500“ израелске компаније „Екс Либрис“ био прескуп у односу на малу употребу коју је користио. У то време, само за одржавање програма годишње се плаћало скоро 18 хиљада евра, што је сваке године повећавало ову цифру за 3 процента.  

„Према речима надлежних службеника ове библиотеке, овај програм је веома напредан у погледу функционалности Библиотеке и због недостатка стручног особља у области информационих технологија и енглеског језика, програм се не користи ни са половином својих капацитета“, наводи се у извештају ревизора. Ревизор је закључио да се ради о плаћању значајних годишњих износа за програм чија функција није искоришћена ни 50 процената. У вези са функционисањем „Алеф-500“, Јединица за интерну ревизију затражила је појашњење од бившег директора КЦБ-а, тадашњег председника Управног савета, Салија Башоте. Он је одбио да коментарише. „То није посао ревизије“, цитирао је ревизор Башоту.

такође KULTURA Пре 7 месеци Национална библиотека – 81 година наслеђа ка савременим поглављима

Прочитајте такође: