Артан Хајрулаху у Јапану уклања зидове традиционалне албанске куће

Артан Хајрулаху је дуго позиционирао свој уметнички приступ на домаћој сцени. Претвара материјале за паковање у уметничка дела. У малим димензијама документује носталгију, дише иронијом и провокацијом. То чини комбиновањем традиционалног са савременим. Приче које приповеда уметношћу биће пренешене и у Јапану, на тријеналу „Јокохама”, у осмом издању манифестације која носи његово име.

Одјек изложбе "Кућа без зидова" отворене у септембру прошле године у галерији "Сариева" у Бугарској натерао је кустосе овогодишњег издања тријенала да се упознају са Хајрулаховим уметничким сликама. Лиу Динг и Керол Јингхуа Лу из Кине затражиле су да део изложбе буде приказан и на великом уметничком догађају. У Музеју уметности у Јокохами, једној од главних уметничких зграда у Јапану, отвореној 34. године, налазе се 1989 дела косовског уметника.

Уметник Хајрулаху је у недељу рекао да им се у комуникацији са кустосима допала иста инсталација радова као што су били у галерији града Пловдива у Бугарској. Публика у Јапану је прва ван континента где косовски уметник иде са уметношћу.

„Бијенале и тријенале дају уметнику прилику да настави бољу, сензационалнију каријеру за будућност. Очекујем много од овог тријенала. Ово је први пут да излажем у земљи ван континента. Мислим да ће то бити нешто веома очекивано за мене. То је друга страна јединственог стила, верујем да ће се тамо допасти. Мислим да ће то бити нешто јако добро за моју будућност“, рекао је уметник из Гњилана, показујући да је и уоквиривање радова део презентације његовог рада.

Црта обичним оловкама и урамљује своје радове картоном који сам прави. Сви ови уметнички избори доводе до перцепције његовог дела са осећајем сиромаштва.

„Овога пута урамљивање радова радим и ја, не са фабрикованим рамовима, већ са онима које правим као радни процес. Нема ништа измишљено. Чак и са тријенала, када су видели овакав начин постављања какав сам ја имао у Бугарској, веома им се допао и тражили су да радове дају у потпуности онаквима какви јесу, без интервенције“, рекао је уметник, који је тренутно професор сликарства у Центру. Школа Висока уметничка школа у Гњилану.

Хајрулаху је учествовао у многим домаћим и међународним пројектима. Добитник је награде „Уметници сутрашњице“ 2013. године, док је 2018. године награђен наградом „Муслим Мулићи“ Националне галерије Косова.

Његова последња изложба „Кућа без зидова” отворила је нову сезону галерије „Сариева”. Кустос изложбе, Бугарка Веселина Сариева, написала је о радовима да представљају типичне свакодневне ситуације и да су теме тачне за живот Балкана.

„Оне представљају типичну балканску објективност и естетику прошлости – скроман намештај, пећи на дрва, радничка ћебад, чипкани велови и лубенице, у комбинацији са симболима модерности – телевизорима, ракетама, аутомобилима и машинама. Суживот са објектима су слике чланова породице и заједнице – мужева, родитеља, деце, браће, сестара, тетака, свекрва, колега, другара и других“, написао је кустос изложбе о радовима који ће бити смештен у величанственом музеју уметности у Јокохами.

Музеј од отварања има збирку од око 13 хиљада дела модерне и савремене уметности. Ту су одржане разне изложбе, као и семинари и програми вредновања уметности за децу и одрасле.

Музеј, који је реновиран већ три године, биће поново отворен овог марта осмим издањем тријенала „Јокохама”.

Хајрулахова дела која ће се одвијати у једном од тамошњих простора су попут одраза свакодневице прошлости у малом. Они ће бити доступни јавности од 15. марта до 9. јуна, све док траје тријенални програм „Јокохама”. Радови који приказују некадашњи живот породица на Балкану уклапају се и у овогодишњу тему манифестације – „Дивља трава: наши животи“.

„Важно је да се као уметник донекле прилагодите теми и времену отприлике. Уметници увек имају своју форму, концепт у развоју свог уметничког рада. У сваком случају, детаљи су ухваћени темом тријенала, али никако да се ради на тој теми. Ја не развијам своју уметност за одређене теме, већ једноставно да развијем концепт свог рада“, рекао је уметник Хајрулаху, који се у својим делима бави сликањем и цртањем.

У својим радовима представља скроман намештај, пећи на дрва, ћебад и традиционалне покриваче. Ту су и елементи модерности, попут телевизора, ракетних аутомобила. Такође ствара коегзистенцију између чланова ближе и шире породице. Изражава интимност развоја живота унутар зидова куће.

Неки од радова који ће бити представљени на „Јокохама тријеналу” изложени су у оквиру програма Европског номадског бијенала „Манифеста” у 14. издању у Приштини у јулу 2022. Радови „О љубави”, у оквиру тематска изложба „Велика шема ствари“, биле су као низ успомена исечених из неког интимног дневника. Са њима је уметник сецирао и вратио природност људског живота.

„Било је и неких радова који су били у ’Манифесту‘ и који су такође изнети на личну изложбу. Али било је нових радова, али и других насталих у различитим временским периодима, био је то мешовити временски циклус“, рекао је Хајрулаху.

Укључује и неке радове који су били изложени у Институту за савремену уметност „Архив” у Пећи под насловом „Тишина је захватила собе”. Њиме је установа почела са радом у јулу 2022. године.

Радови малих димензија, где је наратив смештен у амбалажни материјал производа и уједно је позадина рада, долазе као носталгија и чежња за топлином у породици у којој чланови деле исти простор за многе функције, на исти начин као некада .

Наративи из свакодневног живота и сећања одражавају се у уметниковим делима. Генерално, радови се односе на традиционалне теме, али укључују и голотињу као табу тему.

„За мене је то величина и привилегија, пошто сам ја једини уметник тамо, очекујем да ће презентација и професионални пријем тамошњих љубитеља уметности и кустоса бити веома добра јер даје преглед и о земљи. Једноставно, очекујем да се у овом случају да веома позитивна боја“, рекао је уметник Хајрулаху.

„Сан о дому” направљен дрвеним бојама на амбалажном папирном материјалу, где је представљен имагинарни пејзаж детињства, био је један од радова који је био изложен у „Сариевој”. Људска супермоћ прво пада на памет када видите двоје људи како лете. Простор у њиховој близини прожима дим који излази из оџака традиционалне куће, поред које стоји дрво. Испод њега је уметник додао аутомобил унутар ограђене гараже прекривене провидним материјалом.

Сам материјал који се користи оставља утисак да је догађај стварност прошлости. Делима даје ефекат да порука долази о прошлости, без потребе да се меша у позадину приказаних објеката.

У "Тишини" нарација долази у облику разгледнице на којој је приказан свакодневни живот у кући, односно дневној соби. Три жене које седе за столом и још једна која се одмара на каучу су протагонисти овог дела. Фотографија човека на зиду и пејзажна слика која тамо виси, заједно са лустером на врху дела, доносе интимност живота у заједници.

"Дневник", "Флоер", "Птица", "Игра", "Галерија", "Матурско вече", "ЕРЦП доктор", "Тржница", "Маде ин Албаниа", "Купање заједно", "Свадбе", „Летњи дан“, „Невеста“, „Дом“ и други радови, од којих су неки такође без наслова, биће изложени на тријеналу одржаном у граду на југу Јапана, у Јокохами.

На овогодишњој листи уметника налази се 68 појединаца и колектива, од којих ће 21 израдити новонаручена дела. Уметници из целог света биће део манифестације.

Међу њима су: Данац Сорен Агаард, Белгијанац Дирк Брекман, Елис Карон и Фани Дево из Француске, Кинези Чен Сузан, Американци Лери Кларк и Норм Класен, Италијанка Рафаела Криспино, Карломар Аркангел Даоана са Филипина, Британац Џереми Делер и други.

Фолегј: Претвара материјале за паковање у уметничка дела. У малим димензијама документује носталгију, дише иронијом и провокацијом. То чини комбиновањем традиционалног са савременим. Приче које приповеда уметношћу биће пренешене и Јапаном, на тријеналу „Јокохама”, у осмом издању манифестације под називом