Академик Реџеп Ћосја награђен је заборављеном наградом „Албанска књижевност”

"Књижевност је за нас утеха, али и духовно оруђе које нам помаже да се боримо, односно да се боримо за слободу, истину и правду. Књижевност нас учи, показује нам ко смо и шта можемо", рекао је академик Реџеп Ћосја након преузимања награде "Албанска књижевност", коју је Министарство културе обновило од њеног оснивања у част у част оснивања. Делатност истакнутог писца и интелектуалца с правом је цењена због улоге институције у албанском културном животу. Али иза кулиса враћања награде „Албанска књижевност” неминовно истиче начин на који Министарство културе ради.

Министарство културе обновило књижевну награду "Албанска књижевност" после осам година. Учинио је то у част академика Реџепа Ћосјеа. Кабинет министра Хајрулла Цекуа је ову част намијенио кроз још једну награду, али успут нису имали друге опције осим да врате награду којом је - у години њеног оснивања 2017. - Исмаил Кадаре одликован. Никада ми није дато. У ствари, основан је за Кадаре. 

На свечаности у уторак уручене су и Награда за животно дело „Азем Шкрели“ и друге годишње награде из области књижевности. 

Национална књижевна награда за животно дело „Азем Шкрели“ додељена је писцу Бајраму Косумију, док је Балсор Хоџа добио награду за најбоље прозно дело „Антон Пашку“, за збирку прича „Губе људи“.

Награда за најбољи песнички рад „Али Подримја” припала је Доники Дабишевци за књигу поезије „Е светкохсхмја андерр”. Награда „Вехби Кикај” за књижевност за децу и младе припала је Дије Демирију за књигу „Ама дерен”, док су награду „Ибрахим Ругова” за најбоље дело из области књижевне критике и есеја поделиле две научнице: Еронита Кћику за књигу „Арти и бриза књижица”1954-1990 за књигу „Арти и бриколазхит”XNUMX-XNUMX XNUMX".

Награду за најбоље дело преведено на албански, „Пјетер Богдани“, добио је Лоренц Хајдари, за превод књиге поезије „Е тхена фигуративисте“, немачког аутора Уле Хана.
У консултацији са министром културе, жири, састављен од председавајуће Мајлинде Брегаси и чланова Ентеле Табаку, Блерине Рогова-Гакха, Хисен Матосхи и Схпетим Селманија, предложио је министру Хајрулла Цеку да награду „Азем Схкрели“ за животно дело додели Кепек Ацацаја Рек. Али управа Министарства културе, осим што је изненађена оваквим случајем, приговорила је и због процедуре прописане Уредбом за доделу награда у књижевности. Према Правилнику, да би био лауреат награде "Азем Схкрели", кандидат мора да буде номинован од стране институције у периоду на који је конкурс отворен. Академика Ћосја нико није предложио. КОХА је чак сазнала да је Ћосје био обавештен да је лауреат. Пошто би министар Чеку прекршио Уредбу – коју су предлогом већ прекршили чланови жирија – администрација МКОС би нашла решење: враћање награде „Албанска књижевност“. И тако, награда која је Исмаилу Кадареу додељена 6. априла 2017. године, сада има другог лауреата. Ову награду је установио бивши министар културе Кујтим Шаља 14. марта 2017. године, изменом Правилника о наградама за књижевност. Установљена је као међународна награда која се додељује личностима које су својим радом суштински утицале на еманципацију друштва, подизање и подизање опште свести о еманципаторским вредностима, са посебним акцентом на област књижевности, чиме су утицале на њену препознатљивост у међународним размерама. Има финансијску тежину од 10 хиљада евра. После 2017. године, МКОС је стално превиђао ову награду. Али он је то поново изнео са академиком Косјеом. Према Уредби, министар културе додељује ову награду у консултацији са Саветом за књигу. Свечаности је присуствовала и чланица Савета за књигу Неримане Камбери. 
Извештај жирија за књижевне награде садржи предлог за академика Ћосјеа. Жири, у овом званичном документу који су потписали сви чланови, награду „Албанска књижевност” назива „Наградом за књижевност” која заправо не постоји. 

„Албанска књижевност, у вишеструким димензијама књижевног стваралаштва и историјско-књижевне и књижевнокритичке мисли, има академика Реџепа Ћосјеа као најрепрезентативнији знак свог идентитета. Његови романи и драме су токови који мењају албански књижевни ток времена, одвајајући га од преовлађујуће поетике, нова трагања социјалистичког савременог експресизма увек структуралне и садржајне димензије“, стоји у мотивацији жирија коју је на свечаности прочитао министар Хајрула Чеку. По својој мотивацији, својим књижевним радом и научном делатношћу, Реџеп Ћосја је одиграо улогу институције у албанском културном животу и створио библиотеку научне литературе из албанологије, историјско-књижевне, критичко-књижевне, публицистичке, мемоарске и историографске области, истовремено представљајући моћан интелектуални глас албанског активизма у тешким друштвеним процесима и протагонистима. 

Рођен у Вутхају, Црна Гора 1936. године, академик Ћосја завршио је средњу школу у Гучима. Према његовој биографији, 1959. је завршио гимназију у Приштини, док је 1960. уписао Одсек за албански језик и књижевност Филозофског факултета у Приштини, где је дипломирао 1964. Године 1967. примљен је за асистента на Албанолошком институту у Приштини, а 1967. године специјализирао је 1968. године у Приштини на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Године 1969. изабран је за научног сарадника Албанолошког института у Приштини. Године 1971. одбранио је докторску тезу о животу и стваралаштву Асдрена. Након докторирања 1972. године, изабран је најпре у звање вишег сарадника, а потом и за научног саветника на Албанском институту, као и за редовног професора Филозофског факултета у Приштини. Био је директор Албанолошког института од 1972. до 1981. године, дугогодишњи шеф катедре за албанску књижевност и језик Филозофског факултета, а од 1974. до 1975. године спољни главни и одговорни уредник књижевног часописа „Јета е Ре“. Академик Ћосја је аутор преко 30 књига са студијама о књижевности и књижевној критици, уметничкој прози, причама, романима и драмама, публицистици и полемичким списима. Објавио је многе приказе, запажања, чланке, есеје, расправе и студије у научним и књижевним часописима, бавећи се специфичним питањима албанске књижевности и књижевног стваралаштва уопште. За своје научно и књижевно стваралаштво одликован је многим наградама, међу којима је и „Част нације“ Републике Албаније. 

Академик Ћосја је у свом говору на додели награде "Албанска књижевност" рекао да је улога књижевности у овом времену веома важна. 

"У времену у коме живимо, свет доживљава брзе промене, понекад узнемирујуће или чак застрашујуће, књижевност нам је утеха, али и духовно оруђе које нам помаже да се боримо, односно да се боримо за слободу, истину и правду. Књижевност нас учи, показује нам ко смо и шта можемо", рекао је, између осталог, Ћосја. Недалеко од њега је седео Бајрам Косуми. Пошто је Кабинет министра културе желео да лауреат националне књижевне награде за животно дело „Азем Шкрели” буде академик Ћосја, али је то било неизводљиво, жири који је првобитно Ћосју предложио касније је одлучио у корист Косумија. 

Рођен 20. марта 1960. године у Тукхец, Каменица, Косуми, универзитетски професор и један мандат и ректор Универзитета у Гњилану, "Кадри Зека", био је премијер Косова годину дана од марта 2005. до марта 2006. године. Према његовој биографији која се налази на Косумијевом сајту, његов креативни профил може се градити на четири паралелне линије. 

„На првој линији је профил слободољубивог активисте и политичара, на другој линији је профил публицисте, на трећој линији је профил писца и научног истраживача, а на четвртој је његов профил као просветног радника и лидера у образовању и науци“, наводи се. Аутор је више дела различитих жанрова.

Косуми је на церемонији доделе књижевних награда рекао да је улагање у књижевност добра стратегија. 

"Књижевност и уметност чине човека бољим, чине човека хуманијим и чине човека визионарским. Стога је улагање у књижевност стратегија за победу и очување човекове доброте, човекове хуманости и борбе за слободу", рекао је, између осталог, Косуми. 
Награда за животно дело има финансијску вредност од 5 хиљада евра, а остале награде се крећу од 2 хиљаде до 500 евра. Традиционално, МКОС је ове награде доделило поводом Дана независности Косова, 17. фебруара, али је последњих година традиција прекинута. Ове награде се додељују као признање и подршка књижевним ствараоцима.