Академик Адем Бунгури, такође директор Института за археологију у Тирани, реаговао је након што је „КОХА“ објавила о дисциплинским мерама против археолога Шафија Гашија. Академик Бунгури је описао рад археолога Гашија и његов научни допринос, тражећи од Министарства културе да преиспита мере предузете против Гашија.
Потпуни одговор:
У врелим данима овог касног јула, сазнао сам за казнену меру коју је Министарство културе Косова изрекло археологу Института за археологију др Шафију Гашију. Апсурдном одлуком, Шафи Гаши је осуђен на тромесечно смањење плате, након што се познати археолог усудио да критикује Министарство културе због занемаривања Призренске тврђаве, приступ који је почео од 2019. године па надаље. Не знам да ли су се бирократе Министарства културе потрудиле да претходно питају да ли је Гашијева забринутост била оправдана и заснована на чињеницама или је једноставно имао образа да критикује Министарство без разлога! Оно што знамо јесте да су апаратчици овог министарства одмах послали случај Дисциплинској комисији, која је изгледа чекала тренутак да нападне Гашија.
Ову реакцију сам мало одложио, док нисам проверио списак ископавања и спонзорстава ископавања и публикација археолога Ш. Гашија.
а. Ко је Шафи Гаши?
такође
Адем Демачи из ере националне свести пред лицем изгубљеног наслеђа
Моје познанство са Шафијем Гашијем датира још из 2002. године. У то време, био сам део тима археолога из Тиране, који је, у сарадњи са археолозима из Приштине, започео пројекат „Археолошка мапа Косова“ који је спроведен у периоду од 2000. до 2005. године. Овај пројекат се фокусирао на Дукађинску равницу, а резултати су објављени под насловом „Археолошка мапа Косова I“„(Приштина 2006). У наредним годинама настављен је рад на Археолошкој карти Косовске равнице, као резултат чега је Косово објавило и II-III том ове карте. Несумњиво је да је ово веома важно дело и конкурентног квалитета не само на Балкану. Прешли смо скоро целу Дукађинску равницу, село по село и замак по замак, где год је било трагова раних илирских и албанских насеља. Од дубоке праисторије до касног средњег века. Резултати су били фантастични. Забележили смо велику густину праисторијских, античких и средњовековних насеља што је сведочило о непрекинутом континуитету културног и хронолошког развоја у вертикалној линији, што се претворило у непрекинути етнокултурни континуитет.“
Шафиу се одмах придружио нашој радној групи и ставио је све у службу нашег заједничког пројекта, пратећи нас где год смо ишли, чак нам је стављао на располагање аутомобиле своје приватне компаније, иако никада није плаћен ни цента за свој рад. Од тада је почела наша блиска сарадња у области археолошких истраживања на Косову, која се на терену наставила до 2020. године, а затим се наставља углавном у области проучавања.
Пошто је Ш. Гаши не само одличан сарадник, већ и мој цењени пријатељ, укратко ћу поменути неке показатеље његовог вишеструког доприноса археологији Косова.
У Влашњу је спроведено пет кампања ископавања (2002, 2006-2008, 2010). Они који нису археолози требало би да знају да је Влашње вишеслојно насеље са културним наслагама до 4.00 м, и у научном смислу је од изузетног значаја. Баш као што су Малићи и Совјани у Корчинском басену (Албанија), Влашње и Хисари у Дукађинској равници (Косово) дали су највећи део података о преисторијском и протоисторијском развоју ових региона.
Након завршетка прве кампање ископавања 2002. године, финансијске могућности за наставак ископавања у Влашњу биле су прилично ограничене. У међувремену, земљопоседници (браћа Хоџа) са полуизгорелим кућама су хитно морали да изграде нове куће на свом земљишту, које је истовремено било важно насеље за археологију Косова. Браћа Хоџа су подржала наш предлог да наше насеље, односно њихово земљиште, претворе у живи Музеј праисторијске археологије. Чекали су нас 5 година, како би се пронашло друго решење и насеље Влашње претворило у живи музеј у природи, који би документовао непрекинуту културну стратиграфију од раног неолита до касноантичког периода, музеј који би служио не само студентима, већ и свим љубитељима античке историје, као и страним туристима. Али то није реализовано, јер општина није пронашла алтернативно решење за надокнаду земљишта које би било национализовано у ту сврху. Пре изградње кућа, прво је морало бити ископано место где би биле изграђене њихове две нове куће. У условима када нова држава Косово, тек излазећи из рата, није имала могућност финансирања археолошких ископавања, Шафи Гаши је финансијски подржао процес ископавања, обраду, евидентирање и исцртавање археолошког материјала током 4 кампање 2006-2008. и 2010. године, износом од око 200.000 евра!
б. Археолошка активност Гашија
Археолошка активност Гашија на Косову је богата и успешна, и немогуће ју је обухватити у кратком чланку. Међутим, врло укратко, могу се поменути неки показатељи у сажетом облику:
1. Шафи Гаши је данас најквалификованији археолог на Косову. Он је једини археолог који је завршио докторске студије из протоисторијске археологије у Бечу, једини који је одбранио докторат са одличним резултатима.цревни отров". Његов докторат"Дие Прахисторисцхе Сиедлунг вон Хисар„(Беч 2010) је данас стона књига за сваког истраживача праисторије Косова, Албаније, Северне Македоније, Србије, Црне Горе, Босне, Хрватске итд. То добро знају и они који воле и цене Гашија и они који га не воле и љубоморни су на њега.“
2. Шафи Гаши је члан Института за археологију Косова, који је основало Министарство културе (2003) и у том контексту се без страха од претеривања може назвати суоснивачем Института.
3. Шафи Гаши је изабран за члана Сталне комисије за археологију при Академији наука Албаније и члана уређивачког одбора часописа „Илириа“ Археолошког института Албаније.
4. Шафи Гаши је спровео успешна археолошка ископавања у најважнијим праисторијским и протоисторијским насељима на Косову, а његов допринос у том погледу може се слободно упоредити са радом целог једног Института.
5. У сва наведена ископавања био је укључен велики број студената, од којих су неки своју даљу судбину повезали са археологијом, а данас су археолози обучени на Институту за археологију или Филозофском факултету у Приштини.
6. Поред тога, свака експедиција ископавања коју су на Косову спровеле друге колеге била је издашно подржана богатом техничком логистиком археолошког фонда самог Ш. Гашија.
7. Ш. Гаши је међу ретким археолозима који поседује одлично познавање културних група и њихових култура које су деловале у Дукађинској равници и на Косову током енеолита, бронзаног и раног гвозденог доба. Нико други не познаје обим културних група у овој области као он, што такође значи познавање динамике преисторијског и протоисторијског развоја на Косову. Несумњиво је да је познавање ове динамике најјаснији израз стручне обуке сваког истраживача праисторијске археологије.
8. Ш. Гаши је дао изузетан допринос ископавањима и рестаурацији Призренског замка. Овај допринос је сасвим јасан свима који су посетили Призренски замк пре и после рестаурације.
9. Шафи Гаши је творац и реализатор Археолошког музеја призренског краја, у Призренском замку 2016. године, међу најквалитетнијим у региону.
10. Он је једини археолог који је финансирао археолошка ископавања спасилачке и студијске природе на Косову (Дарданија), у време када је земља патила од ратних рана и држава је имала много других проблема које је требало решити.
11. Ш. Гаши је дао изузетан допринос признавању и објављивању научних достигнућа у области праисторијске и протоисторијске археологије, спонзоришући објављивање преко 10 научних монографија албанских истраживача.
Да бисте сазнали више о стварном доприносу Светог Гашија археолошким истраживањима Косова, пружамо вам комплетан списак ископавања која је он спровео. До сада је спроведено 55 кампања ископавања спасилачке и студијске природе у преко 40 археолошких центара, од којих је 19 финансирао сам Свети Гаши.
а. Комплетан списак ископавања којима је руководио или ко-руководио Ш. Гаши:
1. Заштитна ископавања и проучавање праисторијског вишеслојног насеља Влашња (Призрен) (2002, 2006-2008, 2010).
2. Заштитна ископавања на праисторијском насељу Кориша (Призрен) (2002, 2006)
3. Истраживачка ископавања за тврђаву и цркву Кориша (Призрен) (2005-2006)
4. Спасилачка ископавања на праисторијском насељу Хисар (Сухарека) (2003-2004, 2007, 2023-2024).
5. Контролна ископавања на предримском насељу у Јахоцу (Гјакове/Ђаковица) (2003).
6. Спасилачка ископавања у Полачу (Скендерај) (2003)
7. Спасилачка ископавања у Никадину (Урошевац) (2004)
8. Студијска ископавања у дворцу Харилач (Косово Поље) (2004).
9. Заштитна ископавања на насељу из 3.-4. века нове ере у Пестову (Вучитрн) (2005)
10. Контролна ископавања у Нишору (Сува Река) (2006)
11. Ископавања у праисторијском насељу Рештан (Сухарека) (2010-2011)
12. Ископавања на некрополи тумулуса Рогове (Ђаковица) (2004; 2011)
13. Ископавања на тумуларној некрополи Поношец (Гјакове/Ђаковица) (2009)
14. Спасилачка ископавања на некрополи тумулуса Фсхеи (Гјакове/Ђаковица) (2011)
15. Спасилачка ископавања у Врели (Исток) (2009)
16. Спасилачка ископавања на некрополи тумулуса Герлица (Урошевац)(2006; 2015)
17. Заштитна ископавања у контексту римског периода у Постлишту (Призрен) (2010;2015)
18. Студијска ископавања некрополе тумулуса Лаштица (Гњилане) (2011-2012)
19. Спасилачка ископавања у средњовековној некрополи Блаца (Сухарека) (2011)
20. Заштитна ископавања у насељу Тича (Скендерај) (2012-2013)
21. Студијска ископавања у некрополи тумулуса Вољака (Клина) (2012-2013)
22. Заштитна ископавања на праисторијском насељу Будриге (Гњилане) (2012-2014)
23. Студијска ископавања на праисторијском насељу Перчева (Клина) (2012)
24. Спасилачка ископавања у праисторијском насељу Накарада (Поље-Косово) (2013)
25. Спасилачка ископавања на праисторијском насељу Труда (Приштина) (2013)
26. Спасилачка ископавања на некрополи и праисторијском насељу Љубожда (Истог) (2014-2015)
27. Ископавања истраживачке природе на замку Дардана (Каменица) (2012, 2013, 2015-2019)
28. Спасилачка ископавања у Добратима (Грачаница) (2015; 2021)
29. Заштитна ископавања на римском насељу у Раховици (Урошевац) (2015)
30. Контролна ископавања на праисторијском насељу Пастасел (Ораховац) (2015)
31. Контролна ископавања на праисторијском насељу Маћине (Ораховац) (2015)
32. Ископавања на пољском насељу Насале (Гњилане) (2016)
33. Ископавања у граду Церница (Гњилане) (2016)
34. Ископавања у цркви Стрезоц (Дардана) (2016)
35. Ископавања у Хогошту (Дардана) (2016)
36. Ископавања на тврђави Топаница (Дардана) (2016)
37. Ископавања на пољском насељу Топаница (Дардана) (2016)
38. Студијска ископавања на замку Вучак (Дренаш) (2017-2019)
39. Спасилачка ископавања у Кушнинским хумкама (Призрен) (2018)
40. Заштитна ископавања у атријуму римске виле на тргу ЛСХП (Призрен) (2015-2017)
41. Студијска ископавања и рестаураторско-конзерваторски радови у Призренском замку (2009-2023)
б. Списак ископавања које је финансијски подржао Ш. Гаши:
1. Заштитна ископавања на праисторијском насељу Влашња (Призрен) (2006-2008, 2010).
2. Заштитна ископавања на праисторијском насељу Кориша (Призрен) (2002, 2006)
3. Студијска ископавања на тврђави и цркви Кориша (Призрен) (2005-2006)
4. Заштитна ископавања на праисторијском насељу Хисар (Сухарека) (2003-2004, 2007)
5. Контролна ископавања у Нишору (Сува Река) (2006)
6. Заштитна ископавања на праисторијском насељу Рештан (Сува Река) (2010)
7. Спасилачка ископавања на некрополи тумулуса Рогове (Ђаковица) (2004; 2011)
8. Спасилачка ископавања на некрополи тумулуса Поношец (Ђаковица) (2009)
9. Спасилачка ископавања на некрополи тумулуса Фсхеи (Гјакове/Ђаковица) (2011)
10. Спасилачка ископавања у некрополи тумулуса Герлица (Урошевач) (2006; 2015)
ц. Списак публикација које је спонзорисао Ш. Гаши:
1. Ф. Пренди, Археолошке студије И, Приштина 2008
2. Ф. Пренди, Археолошке студије ИИ, Приштина 2008
3. Ф. Пренди-А. Бунгури, Рано бронзано доба у Албанији, Приштина 2008.
4. А. Бунгури, Праисторија Дибра, Тирана 2010.
5. С. Ислами, Илирска култура Мати тумула, Приштина 2013.
6. Ф. Пренди-А. Бунгури, Студије о праисторији Албаније, Приштина 2014
7. Ф. Пренди-А. Бунгури, Студије праисторије Албаније, Приштина 2018
8. Ф. Пренди, Праисторијско насеље Малик/Праисторијско насеље Малик, Приштина 2018
9. А. Бунгури, Бакарни алати и бронзане секире у Албанији и на Косову, Тирана 2021
10. А. Бунгури, Илирски шлемови у Албанији и на Косову, Тирана 2025. итд.
Тешко је рећи колико је новца Шафи Гаши дао за 19 кампања ископавања које је финансирао. Оно што се зна јесте да је само за кампање ископавања у Влашњу 2006, 2007, 2008. и 2010. године, као што је горе поменуто, финансијски рачун износио око 200.000 евра.
Након овог кратког резимеа научне и издавачке археолошке активности Ш. Гашија, уверен сам да ће Министарство културе повући ту недостојну меру Дисциплинске комисије против косовског археолога, др Шафија Гашија.
Акад. Адем Бунгури
Директор Института за археологију, Тирана
Прочитајте такође:
Албански јеврејски музеј још увек није завршен
