КОХА.нет

KULTURA

„Зима” својом потрагом за слободом и генерацијским сукобом тријумфује у „Анибару”

Анибар

Додела награда „Анибара” је сама по себи својеврсна церемонија. Према оцени жирија Међународног такмичења, победнички филм "Зима" користи животиње као метафоре за чување окрутних традиција које такође желе другачији живот

Млади људи који траже слободу да доживе сукоб од старијих генерација суштина је пољске анимације „Зима” која је освојила главну награду „Анибара”, којом је у недељу увече завршено 15. издање. То на неки начин илуструје дух самог Међународног фестивала анимираног филма, који је ове године гласно дошао са позивом: "Уништите патријархат!"

То је прича која се налази у свакој земљи. Али овај пут долази из Пољске. У држави која се сусрела са затвореним блоком Истока, млади су у невољи са слободом. Сукоб међу генерацијама је трајан. Уз све невоље и перипетије које не престају. Не ради се о бици, већ о рату који не зна за крај. Анимирани наратив под називом "Зима" са аурорима Томеком Попакулом и Касумијем Озом освојио је главну награду овогодишњег међународног фестивала анимираног филма "Анибар" у Пећи. Жири у саставу Јане Лингбие Хвид Јенсен из Данске, Нађа Андрашев из Мађарске, Јиоргос Цангарис са Кипра, Гербен Сцхермер из Холандије и Аманда Бонаиуто из САД одлучио је да овај филм буде победник Међународног такмичења.

У скоро полугодишњу причу у хладном простору уплетене су животиње и сва сујеверја око њих. Земље које имају проблема са индивидуалним, групним и економским слободама такође имају велике легенде.

У недељу увече у "Кино Лике" у парку "Карагак" у Пећи, окупили су се учесници и гости да финализирају овогодишње издање, 15. по реду "Анибар". Последња ноћ, седма, је нека врста празника. Организатори, волонтери, гости, судије, гледаоци и други окупљају се како би прославили специјално издање (Фото: Тугхан Анıт)

У недељу увече у "Кино Лике" у парку "Каррагак" у Пећи, окупили су се учесници и гости да финализирају овогодишње, 15. по реду, издање "Анибара". Последња ноћ, седма, је нека врста празника. Организатори, волонтери, гости, судије, гледаоци и други окупљају се како би прославили посебно издање. Ових дана под темом "Уништимо патријархат!" на четири локације – укључујући и ону на којој су филмови приказани у „ВР“ – публика је видела 158 филмова у 10 категорија. Од 10 часова, када су приказане дечје анимације, до 00 часа, љубитељима анимираних филмова били су на располагању биоскопи. Готово све приче директно или индиректно везане за овогодишњу тему. Патријархат је глобални проблем. То постаје још теже у земљама попут Балкана. Али уметност остаје креативно оружје за додиривање умова.

Церемонију доделе, као и церемонију отварања, модерирала је глумица Жана Бериша. Почело је са два видео-снимка која сумирају дане „Анибара”. Први је показао готово све активности и жар организатора уз подршку коју добијају од грађана и институција. Други курс је приказао одржане радионице на којима се ове године окупило око 60 деце и младих који су направили прве кораке и научили технике анимације. Ове године „Анибар” није имао ниједан домаћи анимирани филм ни у такмичарском ни у специјалним програмима. Било је критика за ово. Чак и они који на Фестивал гледају мало критичнијим оком, више пута су и с правом постављали питање: „Где је продукција ове манифестације”.

Али последње вечери дата су четири филма седме генерације Академије анимације, овај дериват „Анибара”. Критичари су спремни: „Седам генерација, без филма у такмичарском или специјалног програма?“. Омладински кратки филмови Академије су лаки почетнички наративи. Представљају смешне тренутке јурњаве комараца у кући и утичу на животну средину животињског света. Циљ организатора је да земља једног дана има државно такмичење. Остаје да се види шта ће бити резултат донације француске државе од 480 хиљада евра за младе аниматоре.

Део доделе награда је сама по себи церемонија. Према оцени жирија Међународног такмичења, победнички филм "Зима" представља младе људе који траже слободу док доживљавају сукоб очекивања старијих генерација.

Користећи животиње као метафоре за одржавање окрутних традиција, они такође желе другачији живот“, наводи се у образложењу.

У Студентској конкуренцији са посебним признањем награђен је филм „Адиос” који, по оцени жирија, са концентрисаном прецизношћу представља неочекивану промену у односу оца и сина. „И док је растојање између њих годинама расло, сада младић коначно напушта место где је одрастао. Њихов опроштајни лов не иде по плану. Прича представља нежан приказ променљивих односа и мушкости“, стоји у образложењу.

Филм "БунниХоод" редитеља Мансија Махешварија победио је на студентском такмичењу. Британски филм по оцени жирија долази са монтажом, дизајном звука и визуелном естетиком креираном на освежавајући панк начин.

„Перцепција главне јунакиње о њеном окружењу личи на бескрајни сан у грозници. Она не само да губи контролу над својим телом, већ Боби губи и веру у своју мајку“, стоји у образложењу жирија који чине Сандер Јоон из Естоније, Ото Алдер из Швајцарске и Луца Тотх из Мађарске.

Жири Међународног такмичења оцењивао је и филмове Балкана у конкуренцији у којој су доминирали Хрвати.

За победнички филм ове категорије проглашен је „Породични портрет“ Лее Видаковић.

„Портрет друштва у пропадању, пад мрачног царства, празнина више класе, одсуство љубави, распаднута породица, подела и беда, одлуке које воде ка друштвеним катастрофама само за моћ и новац“, написано је у образложењу пороте. Овај филм је носталгичан приказ 80-их у Сплиту, Хрватска, и враћа пажњу на бригу коју баке и деде имају за своје унуке. Долази и период ратова у бившој Југославији, када Сплићани одлазе у подруме.

Исти жири је оцењивао и на Филмском конкурсу за људска права  музички видео-анимације где је екипа филма „Стоп тхе Мусиц” ауторке Веронике Ане Маријанас награђена Специјалним признањем. Похваљен је због своје јединствене визуелне креативности, „која је повезала наше откуцаје срца са музиком и оставила нам сладак укус када је музика престала“. У овој победничкој категорији је филм Џин Вуа „Илузија“, награђен као музички спот који у целини представља његову фасцинантну аудиовизуелну композицију. „У флуидном универзуму ништа није сигурно, све може бити истина, али може бити и илузија“, наводи се у образложењу.

На Конкурсу за људска права, „Дан пољупца“ аутора Лигебита Либера добио је посебно признање

„Како изразити љубав? Додир? Један пољубац? Али шта ако сте ризиковали свој живот када сте се пољубили? Храбар тим направио је узнемирујућу и информативну причу о ЛГБТКИ+ активизму у Русији, која нас је оставила без речи“, резоновао је жири за турску продукцију. Филм долази са безобразлуком руских власти у односу на ову заједницу. Заснован је на личним причама и мајчиним саветима ћерки да бежи из родног града јер може да пати. У овој категорији филмове је оцјењивао жири који су чинили Валтрауд Граусгубер из Аустрије, Јалал Магхоут из Сирије из Њемачке и Луција Мрзљак из Хрватске. А ову композицију, као најбољи филм овог такмичења, оценила је "Пилетина" Ане Бенер.

"Филм који не само да руши патријархат, већ и позива да га спали. Из катарзе ватре настаје изванредна прича. За јединствен визуелни приступ који на суптилан начин успева да дочара насиље", наводи се у образложењу жирија.

У овом издању награду публике добила је „Наша униформа“ Јеганеа Могадама, док је за младе „Аеакер“ Филипа Дивиака. На овом такмичењу "Пскалица" је проглашена за најбољу.

Награде су несумњиво важне, али у „Анибару” представљање филмова је више мисија. Мисија је да се ова уметност оживи у најновијој републици Европи, а затим да се утиче на начин размишљања кроз теме које су разрађене у анимацији“.

„Уништите патријархат!“ ове године то није била само тема, већ и гласан позив. Понекад постоје контрадикције. Током дана у програму и трибинама дају се разлози зашто треба рушити патријархат, а увече у оквиру организације наступају репери који помињу полни орган, обраћају се девојкама изразима попут „проститутка“ и позивају на родно насиље у својим текстовима.

Али у целој својој слици "Анибари" је задовољан својим циљевима са свом хромошћу. Фестивал је дух менталитета за град и све теме којима се бави пажљиво су куриране. Реч је о фестивалу који окупља део грађана који седам дана виде производне табле, слушају паное и разговарају са разним активистима и уметницима. То је фестивал који не престаје да се бори за људска права, чак ни са патријархатом.