КОХА.нет

KULTURA

„МоноАкт“ затвара 16. поглавље тријумфом монодраме о људској љубави

Сцена из победничке представе "Бог Ибрахим и цвеће Курана"

Сцена из победничке представе "Бог Ибрахим и цвеће Курана"

Проглашење победника је завршни чин "МоноАкта", а ту је тријумфовала монодрама која развија људске судбине као поруку за превазилажење разлика, толеранцију и тријумф љубави. Главну награду добио је „Господ Ибрахим и цвеће Курана” у режији Маируса Донкина из Бугарске, док је овогодишњи „МоноАкт”, поред маратона представа и пратећих манифестација, ове године обележио и 25 година од ослобођења. „На ову 25. годишњицу ослобођења земље, и страни уметници су имали прилику да на неки начин упознају нашу историју. Ми то пишемо и то је дужност сваког уметника“, рекао је директор „МоноАкт-а“ Ментор Зимберај.

Емисија "Господ Ибрахим и цвеће Курана", која приказује повезаност људи ван разлика, освојила је главну награду овогодишњег издања међународног фестивала монодраме "МоноАкт".

Монодрама са текстом Француза Ерика Емануела Шмита и бугарског редитеља и глумца Маријуса Донкина води вас кроз драматичне догађаје који се одвијају кроз Момову комуникацију са Ибрахимом. Ова прича откривена је у петак увече, пре доделе награда. Донкин се захвалио публици испред позоришта „Додона” у Приштини на награди. 

Награду за најбољу режију добио је Литванац Алвидас Визгирда, редитељ и аутор представе „Фабијонас”. 

„Хвала Косово, лепа земља, лепе планине, лепа Приштина. Хвала!“, кратко је рекла Визгирда, након преузимања награде. 

За најбољег глумца проглашен је Исмет Аземи за представу „Артисти на таван“ по сценарију и режији Агрона Гергурија, у продукцији позоришта „Авдуш Хасани“ у Подујеву. Аземи је рекао да му је ово друга награда у историји фестивала. 

„Захвалан сам фестивалу 'МоноАкт'. Није први пут да учествујем, већ други пут да сам добио награду. Мислио сам да се људи, посебно наш рад, исцрпљују емоцијама, али чини ми се да увек постоје извори емоција са духовне, али и интелектуалне, менталне и физичке стране“, рекао је глумац Аземи. 

Док је награду за најбољу глумицу добила глумица Дунгаамаа Цхимедтсеие из Монголије за улогу у монодрами „Драга моја. Ово је тек почетак". 

Док је емисија "Хеди: живот и изуми Хеди Ламар" из Сједињених Америчких Држава добила специјалну награду. 

Америчка глумица, сценариста и продуцент емисије Хедер Маси рекла је да јој је ово прва емисија. 

„Хвала вам пуно на овој награди. Веома сам почаствован и дирнут. Хвала вам на гостопримству у Приштини и на позиву. Сви ученици су били веома талентовани, отворени за заједнички рад и талентовани“, рекла је она.

Награде се додељују и за животне активности. Постхумно, награда је додељена драмском писцу Хакифу Муликију. Његова ћерка Гетоарбе Муллики-Бојај је у сузама примила награду. 

„Још увек нисам довољно јак да причам о тати. То је други пут у 'Додону' без њега. Хвала вам на пријатељству, доброј сарадњи и овој захвалности“, рекла је она. 

Овом наградом награђена је и активност глумице Сафете Рогове. 

„Хвала вам на овој награди и на овом фестивалу који окупља уметнике из целог света. Али хвала Ментору што је донео албански језик на све фестивале на којима учествује“, рекао је Рогова на бини. 
Ове године „МоноАкт” је кроз једнонедељни програм фестивала посветио простор младим уметницима. У оквиру развијених радионица одабрани су и истакнути таленти. 

Зана Бериша је добила награду „Најбољи сингл наступ”, док је Фиона Абдулаху добила награду „Најбољи монострип”. 

Жири су чиниле Немица Нина Мазур, Украјинка Татјана Чепурњи и Светлана Иванова са Кипра.

„Био је то савршен фестивал, на највишем нивоу. Само сам хтела да вам пожелим успех“, кратко је рекла Иванова. 

Чланови жирија су то добили из кратког говора. Украјинки Чепурњи је „МоноАкт” био окидач за њену прву посету Косову. 

„Био сам први пут на Косову и јако ми се допало. Посебно ваше друштво и гостопримство“, рекла је она. 

Док је Мазур упознат са фестивалом. Он је ценио шоу ван конкуренције који је приказан на отварању фестивала. 

„Част ми је што сам овде. Велики је грех што ми позиција овог фестивала не дозвољава да, као чланици жирија, дам награду дивној представи 'Хамлетови снови'“, рекла је она.

Овом монодрамом на текст Нине Мазур и глумца Ментора Зимберајна, 9. јуна је отворен програм фестивала. Са "Рретими...1999" отворен је програм "МоноАкт+", који је у оквиру програма Међународног фестивала монодраме. Изложба је била новина овогодишњег фестивала. 
10. јуна отворена је изложба уметника Алберта Атакулова из Узбекистана „Овај лепи свет...“, док је 12. јуна промовисана „Монодрама“ аутора Ментора Зимберајна. Истог дана одржана је конференција на тему „Развој монодраме на Факултету уметности у Приштини“. 

Шеснаесто издање донело је и позоришне радионице, као и посете културним институцијама и природним атракцијама. 

Ове године приказано је укупно седам представа, од којих пет такмичарских. 

Оно што се затворило и тријумфовало у 16. „Моноакту” је химна о љубави и толеранцији. То је одраз Мухамедовог детињства, јединог лика у комаду који је смештен у стару четврт Париза. Лик, који се у емисији зове Момо, сваки дан свраћа у продавницу Ибрахима, који је Курд, и тамо често краде. Ту упознаје и девојку. Догађаји се одвијају док Момо све више разговара са Ибрахимом. Али као монолог, он води рачуна да одговори које не добије буду разумљиви публици. Он јој се зближава и њихова веза га наводи да разуме прави Париз. Тада Момо схвата да његов отац, који је адвокат, одлучује да побегне. Након што оставим новац за месец дана и писмо људи који могу да се обрате у сваком случају. Због тога се Момо још више повезује са Ибрахимом. Овај други је чак води на одмор у Нормандију што Мому радује до суза радоснице. 

Драма добија преокрет када му после три месеца у Нормандији полиција покуца на врата и каже му да је његов отац извршио самоубиство скочивши пред воз у Марсеју. Приморан је да се врати у Париз како би могао да је идентификује. Када се појави жена, Момин идентитет долази у питање. Она тражи свог сина по имену Моисе, своје једино дете које није видела годинама. Следе други драматични обрти. Овом монодрамом Шмит прича о младом јеврејском дечаку и муслиманском трговцу пиљаром из њиховог комшилука у Паризу, али не истиче религију као суштинску за такве људске драме. 

Директор фестивала Ментор Зимберај рекао је да су ове године дошли са иновацијама и да су програм проширили новим догађајима. 

„Новину ове године имали смо први пут на позоришној изложби, где смо имали Алберта Атакулова, веома великог уметника, фотографа уметничког духа који је прошао на више од стотину фестивала. Доносили смо иновације са свих светских фестивала и опет иновацију за ову годину имали смо 'Окружење' које је посвећено нашем животу 1999. У овој 25. годишњици ослобођења земље у неком облику чак су и страни уметници имали прилику да будемо препознати са својом историјом. Ми то пишемо и то је дужност сваког уметника“, рекао је Зимберај, професор Факултета уметности. 

Он је рекао да је већи број наступа у последњих неколико година довео и до повећања броја такмичења. 

„Ако погледамо од прве године оснивања када смо имали само једно такмичење, сада имамо четири таква, поред „Моноактита“ имамо и „Монострип“, „Моноперформанс“ и емисије које бирамо да представљамо ван конкурс са Косова за промоцију међу уметницима интернационалним. Имамо позоришну радионицу коју смо додали наредних година, прешли смо на промоцију монодрама, односно позоришних текстова“, рекао је он, оценивши овогодишње издање фестивала „МоноАкт“ успешним. 

У прошлом издању, најбоља емисија у оквиру фестивала награђена је "Крвава свадба" у режији Шпанца Пати Доменек и изабрана је за најбољу у конкуренцији фестивала. Такође, глумица ове емисије Марија Видал изабрана је за најбољу у конкуренцији глумица, док је најбољи глумац Немац Филип Сомер. Награда за животно дело додељена је Фаруку Беголију постхумно.