КОХА.нет

KULTURA

Електрификација Филхармоније у част љубави и мира

Косовска филхармонија

Хибридни концерт Косовске филхармоније претвара је у институцију која уме да направи спектакл изнад класичног (Фото: Арбен Ллапасхтица)

На концерту 25. годишњице ослобођења Косова, Филхармонија је „ослобођена” озбиљности по којој се истиче. Оркестру се придружио и ДЈ Деррицк Маи, публика је плесала уз инструменталисте као маестро Дзијан Емин. Изгорела сала Палате младости изгледала је сасвим другачије, поред жанровских, генерације су се спојиле и у слављу љубави и мира уз оно што су крштене „Струне живота“

Први ефекат: ретко се чека у реду за улазак на концерт Косовске филхармоније. Друго: публика која никада није била на концерту ове институције. Треће: музика за оне који желе да седе и гледају филхармонију и за оне који желе да играју. Набрајање ефеката било би и дуже када би се узеле у обзир и друге перспективе сагледавања догађаја. Али све ово не би било без хибридног концерта који Косовску филхармонију претвара у институцију која уме да направи спектакл мимо класичног. 

Централне културне институције имају свој формат озбиљности. За професионалце који су се у прошлом веку етаблирали као професионалци и имена, експериментисање је тешко прихватљиво. 

Али у последње време зидови стилова и жанрова падају. Примамљивање публике и приређивање спектакла у посебним празничним данима постали су део програма озбиљних уметничких формација. То је доказала и Косовска филхармонија у уторак увече на првом концерту одржаном у оквиру обележавања годишњице ослобођења Косова. 

Ред за одлазак на концерт Косовске филхармоније никада није био дужи, осим када се сезона на отвореном затвори. Безбедносне провере пре уласка у изгорелу салу Палате омладине и спорта сличне су процедурама које се спроводе приликом уласка у било коју дискотеку. А по уласку, по броју јавности, приметно је да је реч о нечем посебном. У основном делу сале је већина, укључујући и оне који желе да испричају плес. На две горње платформе била је публика која се сматра оданом Филхармонији. 

"Стрингс оф лифе", коју је 1987. компоновао ДЈ Деррицк Маи, био је почетак када су жанрови почели да се грле. Дух овог иноватора је иначе познат као "Детроит Тецхно". ДЈ се придружио клавиру и гудачима како би одржао шоу (Фото: Арбен Ллапасхтица)

Импровизација са завесом и бином ноћу чини да мрачна сала изгледа добро. А када се дода музика, остали детаљи падају у воду. 

Косовска филхармонија је први пут свирала заједно са ДЈ-ем. Чим је почео хибридни концерт, публика је почела да осети да је реч о нечем сасвим другом. Електронска музика заједно са клавиром и оркестром су триноми који имају висок ефекат. Спој стилова изгледа веома природно. Очигледно, а да то не чујете, звучи натегнуто. 

Али "Стрингс оф лифе", коју је 1987. компоновао ДЈ Деррицк Маи, био је почетак када су жанрови почели да се грле. Дух овог иноватора је иначе познат као "Детроит Тецхно". Комбиновао је да буде ДЈ са клавиром и гудачима да би одржао шоу. Амерички Меј је мајстор овога. Првих десет година, у сарадњи са другим пријатељима, укључујући диригента и композитора Дзијана Емина, радили су на двочасовном програму који су пропутовали по целом свету. 

Овога пута на ред је дошло Косово. Са екранима у позадини где се технолошке игре раде саме и ефектом дизајна осветљења, публика је била пред концертом, изгледало је као прави спектакл. Док је електроника привукла пажњу, увођење гудача, бубњева и клавира нарушило је класични осећај. Заједно су присутне подигли на други ниво. После сат времена игре мали део је напустио салу. Верници Филхармоније и оне електронске музике наставили су да доживљавају вишеструки спектакл. Једноставно, имају шта да покажу. Видели су оркестар да када се одмори уступи место ДЈ-у, он плеше. Затим са мањим ритмовима игра док свира. 
Видели су диригента који више плеше него диригује. А када јавност стави до знања да су унутар концепта, атмосфера не познаје границе. У једном тренутку чак и они који одлуче да седе устају да играју, што доводи до промене боја у дворани. 

Диригент и композитор Џијан Емин не диригује. Задовољства. То показује у сваком потезу и упркос томе што је пре деценију компоновао концерт под називом „Стрингс оф лифе“, делује као да има премијерни ентузијазам (Фото: Арбен Ллапасхтица)

Диригент и композитор Џијан Емин не диригује. Задовољства. То показује у сваком покрету и упркос томе што је пре деценију компоновао концерт под називом „Струне живота“, делује као да има премијерног ентузијазма. 

„Имали смо недељу дана проба са Оркестром и сви смо задовољни што смо постигли овај резултат. Срећан сам и захвалан музичарима на послу који смо урадили”, рекао је он. Његов ентузијазам се види и после концерта. 

Показало се да је један од разлога реализма овог пројекта то што су концерти са публиком која никада није била у дискотеци, као и са публиком која никада није била на концерту класичне музике. 

„Тако се спајају два потпуно супротна музичка света и постају једно. Главна идеја је како повезати људе и тежити љубави и миру и то учинити са публиком широм света. Ово је главна идеја“, рекао је он. То су покушали и на Косову. И успели су. Спајање публике делује сасвим реално и живо. 

Музичар Дерик Меј рођен је за електронску музику. У разговору после концерта говори као да у том тренутку импровизује мелодије. Његово интересовање утиче само на фокус угоде публике. 

Пијаниста Франческо Тристано свира са разним оркестрима. Данас могу да свирам Бахово дело у просторији у којој ништа друго не дише осим клавира и гудача, а сутрадан се мешају жанрови јер је на сцени и ДЈ (Фото: Арбен Ллапасхтица)

„Са културолошке тачке гледишта, позив на Косово је био веома важан за овдашњу заједницу, али и за мене. То је важно јер је Косово музички успело. Отворен је за многе идеје и шта се дешава. Ово указује на будућност ове земље. Просијати ентузијазам овде је веома лепа ствар”, рекао је он држећи цигару у руци. 

Концерт види као нешто веома експериментално без ограничења и могућности да музичари заиста буду атрактивни. Цело вече делује као да импровизује и да је одвојен од ансамбла који га окружује. Импровизација је стварна. Хармонија такође. 

„Оно што радим је слободни стил. Немам ноте испред себе. Одлучио сам шта да играм на сцени. То је лудо зар не? Моја генерација ди-џејева се веома разликује од следеће генерације. Напорно смо радили да учинимо људе својима како бисмо донели иновације. Сада ди-џејеви раде само да задрже људе око себе“, рекао је музичар који је својим стилом дирнуо сваки кутак света. Ди-џеј са већим светским именом од њега има свуда. Али она врста која нуди класику блиску новим струјама, не толико. У овом случају уједињује генерације. Реч је о концертима на које одлазе сестрић и бака, а не само да би се задовољили. 

Пијаниста Франческо Тристано свира са разним оркестрима. Данас може да одсвира Бахово дело у просторији у којој ништа друго не дише осим клавира и гудача, а сутрадан се мешају жанрови јер је на сцени ДЈ. 

„У 20. веку смо желели да раздвојимо ствари, да одвојимо класику од електронске и ди-џеј од инструмената. А 21. век је спој свега овога. Не требају нам поделе. „Мостови се сада граде како би будуће генерације биле слободније и виделе даље од зидова“, рекао је он.

Концерт у уторак увече био је својеврсни тест. Најбоље што је Косовска филхармонија до сада пробала. 
Заменик директора ове установе Дардан Селимај указао је да ће у оквиру четврт века ослобођења Косова, поред овог концерта почетком јула на отвореном на централном престоничком тргу, биће изведено и савремено дело велшког композитора Карла Џенкинса "Човек са пиштољем", са поднасловом "Миса за мир". Написана је пре тачно 25 година за жртве Косовског рата. 

Спајање генерација које доживљавају сензацију коју пружа само музика овог типа, деловало је величанствено. Ефекти игара са светлима и екранима су периферни. Главна је емисија у којој класика и електроника иду заједно (Фото: Арбен Ллапасхтица)

Али уторак увече је био свечанији. 

„То је хибридни пројекат између класичног и електронског. То је материјал који привлачи публику која не прати концерте Филхармоније, иако Филхармонија не осећа недостатак публике, али се увек морају наћи форме да се оркестру понуди чак и она публика коју можда нерадо прати. концерте Филхармоније“, рекао је он. Он је појаснио да није реч о пројекту који би се често одвијао у оквиру сезоне Филхармоније, већ је реч о концерту који би могао да се врати у посебним приликама на празнике. Селимај не воли експерименте у Филхармонији. Али у овом случају је вредно тога за идеју. 

„Живимо у времену када се све развија и овакав пројекат је тежња да се пронађу експресивне форме које могу да дефинишу време у коме живимо. Сматрам да данашњи одзив јавности то потврђује“, рекао је он. Према његовим речима, у оваквим пројектима није зато што су лакши, јер често знају да буду и захтевнији, музичари имају прилику да доживе другачији осећај и можда се окушају у ситуацијама у којима се не налазе често.

Спајање генерација које доживљавају сензацију коју пружа само музика овог типа, деловало је величанствено. Ефекти игара са светлима и екранима су периферни. Главна је емисија у којој класика и електроника иду заједно. И у веома динамичном времену какав је био први део овог века, као да се не ради о толеранцији жанрова, већ о суживоту.