КОХА.нет

KULTURA

Драма корак испред да продре у јавност

Панел "Зашто драма?!" у суботу у позоришту "Ода" другог дана "Полип"

Панел "Зашто драма?!" у суботу у позоришту "Ода" другог дана "Полип"

Трибином на тему „Чему драма?!“ почео је други дан „Полип“ у којем су аутори Желко Ивановић из Црне Горе, Саша Илић из Србије и Ели Красники са Косова на конкретним примерима демонстрирали потребу да се изразио се и кроз драму у немогућности да се то каже у прози или поезији. Један од налаза био је да је драма корак напред за продор у јавност

Три драме биле су тема разговора у суботу када је почео програм другог дана фестивала „Полип”. "Чему драма?!" окупио је ауторе са Косова, Србије и Црне Горе. 

Желко Ивановић из Црне Горе, Саша Илић из Србије и Ели Красники са Косова, у панелу који води Хрватица Алида Бремер, приказали су процес развоја позоришних производа и изазове са којима су се суочавали. Сваки од њих је написао драму која, између осталог, долази и као својеврсно откриће нове територије у смислу бављења другим областима као што је сценска уметност. 

У позоришту „Ода” најпре је кроз сценска читања представљена драма „Луди краљ” Жељка Ивановића. Косовски глумци Краснићи, Гентрит Шаља и Изеир Меха са редитељем Гезимом Хасанијем осмислили су идеју представе позоришне представе кроз интерпретацију текста. 

Ивановићева драма говори о краљу који бежи после свргавања. Кроз ликове се показује како је лудило које их окружује продрло у сваки кутак друштва. Подразумева се да смена помахниталог краља не резултира елиминацијом лудила и да се његове последице осећају дуго. 

Малезијски аутор, новинар, продуцент и активиста, рекао је да су догађаји у емисији одраз три деценије трагичне транзиције кроз коју су прошле балканске земље. 

„У амбуланти за ментално здравље где су редовни пацијенти долази посебан пацијент, где га сви препознају. Он је бивши председник државе који је изгубио изборе пре два дана. Сада га присталице воде на клинику док се не нађе боље решење и ту се дешава овај обрачун жртава и креатора транзиције. Када се то уради, он постаје победник тог меча, а остали су губитници“, рекао је Ивановић. 

За њега је развој ближи стварању него наратив који је доминантан у романима. Он је најавио да драмски текст говори о времену неправди и убистава. Тамо говоре жртве. Он је рекао да је изазов у ​​карактеру да је био у дилеми да ли да га дефинише као председника или као професора. 
„Цитициде“ Елија Краснићија била је драма посвећена сећањима и болу губитка. Овако је то ауторка представила на трибини "Чему драма?!" 

„Ради се о лику који иде у ресторан који служи циамис (врста биљке) и упознају другог измишљеног лика, али идеја целе драме је да покаже да је болу потребно сведочење. Разлог зашто један ствара другог фиктивног лика је тај што бол ма колико се показао није довољан. Бол прошлости и сећања на изгубљени град захтевају прихватање. Прво сведочанство, па прихватање“, рекла је Краснићи, песникиња и прозаиста, која се доказала као драматург у првој драми – „Цитициде“. 

Хрватска списатељица и преводилац Алида Бремер рекла је да је у Краснићију видела велики потенцијал за развој драме и да „Цитициде” има много унутрашњих контраста. 

„Имају велики потенцијал и са Елијем ми је било занимљиво како све изгледа елегантно, а ту је и смрт. Чак и део о томе како ће бити сахрањени резервисан је у емисији. Ова буржоаска ситуација доноси људима веома дубоке трауме које су дошле из разних разлога. Ово је контраст“, ​​рекао је Бремен пре него што сам питао аутора драме шта је био главни мотив и како је идеја дошла до тих сцена. 

Краснићи је рекао да је разлог равнодушност према животу у индустрији забаве. Такође је истакао потешкоће у развоју драме. 

„Последња теза за Фојербах – Дневник Димитрија Туцовића”, Саше Илића, описана је као драма која говори о настанку различитих опортунистичких струја унутар изворног марксизма. Драма прати Туцовићев пут политичког ратника. У сценском читању, глумци говоре о спречавању рата, заштити права радника, борби за права жена, слободи говора и друго.
Алида Бремер је рекла да је ауторка у предговору показала како је „овај текст наручио један позоришни редитељ, који му је рекао да га баци у канту за смеће“. 

Аутор драме Илић рекао је да позориште има важну позицију за јавност по темама које му преноси. 

„Позориште може много да уради и да у јавности пукне неке теме. Ово ми је било занимљиво и мислим да наратив, прича, роман, сатирична песма, шта год, нема ону перформативну снагу и прихватање која може да активира друштво. Ширећи оне идеје које заступа Димитрије Туцовић о Косову, еманципацији, раздвајању, антиклерикалним причама, то се не може другачије ширити кроз књижевност или било који њен облик“, рекао је Илић, који је и суоснивач фестивала „Полип“. 

Он је рекао да је Косово тема многих српских аутора и да је и даље. 

„Тема, однос елита српских аутора према Косову, актуелна је до данас и никада није сишла са репертоара. И ја ћу то прихватити, јер ме је и раније занимало шта је Туцовићи писао. И зашто? Мислим да позориште пружа могућност аутентичне комуникације са публиком. Искуство писања прозе је такво да ако напишете роман и буде хваљен, међутим, јавност може блокирати прихватање тог дела и то постаје субверзија“, рекао је Илић.