ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

KULTURA

"Кино Косова" у Цириху: величанствено вече културе и поноса

Филмски фестивал Кино Косова у Цириху

Амерички филм о послератном Косову и пуно квалитетне музике: у Цириху је отворено следеће издање филмског фестивала "Кино Косова".

"Кино Косова", фестивал косовске продукције или филмова са косовском тематиком, отворен је у четвртак увече у биоскопу Риффрафф у Цириху. Организатори Илир Хасанај и Сабахет Мета поново су - као и претходних година - отворили нови културни мост између Косова и Швајцарске. До недеље ће бити приказани разни филмови, већином са косовском тематиком. Програм можете пронаћи овде: ввв.кинокосова.цом

Након отварања у четвртак приказана су два филма. Први, кратки филм Тренделине Халил, поново је креирао свакодневни живот две девојке из Приштине 2002. Филм са мудрим хумором. Следећи филм под називом „Нормални живот” америчких редитеља Елизабет Чај Вашархељи и Хјуга Берклија вратио је публику у прве послератне године на Косову. Фантастичан документарац о времену које сада изгледа надреално.

У том свету једни су обнављали спаљене куће, други су размишљали о изградњи демократије. А усред догађаја новинари „Коха Диторе“ Гарентина Краја, Неби Ћена, Илбер Бајрактари, Линда Гусија, Фисник Абраши и други. Сви они изгледају као тинејџери, деца рата, неки су тинејџери (у то време), али посао који обављају је дубоко озбиљан: информисање јавности у тешким околностима, када је борба за власт на ослобођеном Косову имала чак и смртоносне последице. Колико је надреално време које филм описује, толико је и каријера поменутих. Један од њих (Илбер Бајрактари) је 13 година служио у Пентагону, у Министарству одбране САД, на веома важним функцијама. Неби Кена и Фисник Абраши настављају да праве респектабилне каријере у глобалној новинској агенцији „Асошијетед прес“. Гарентина Краја сада посматра дешавања у свету из канцеларија албанске секције „Гласа Америке” у Вашингтону. Линда Гусиа је професор на Универзитету у Приштини. Уз њих, филм дефилује и политичке личности које су касније постале симболи изградње државе, а потом, нажалост, делимично и носиоци државотворних појава.

Агона Шпорта (певачица) и Тринга Садику (гитариста) својом задивљујућом интерпретацијом албанских народних песама вратиле су циришку публику на ново Косово: Држава са можда 1001 тешкоћом, али најмање 1002 талента који одржавају светлу страну културе Косова . Неџмије Пагаруша би била поносна на Агону Шпорту (тренутно на мастер студијама на Катализаторском институту у Берлину) и Трингу Садику (тренутно студент на Универзитету у Грацу).

Дакле, овако је текла историја Косова у последњих четврт века – са много крви ратних жртава, са много покушаја да васкрсне као феникс из пепела и на крају, нпр. у Цириху који нас испуњава оптимизмом за будућност територијално мале и духовно велике републике!

А шта је остало у сећању од ове вечери? Филмови, наравно, и песме, у сваком случају. Друго? Деца (која више нису деца), односно деца емиграната, која са својим швајцарским пријатељима долазе у биоскоп да виде друго Косово, да открију друго Косово. Свако може да се сети тате или баке у 05 часова ујутру 00. године и команде: Устани! Хајде, крећемо за Женеву! Протест испред седишта Уједињених нација. Протест је постао борба за слободу. А ова слобода за циришке Албанце вечно је повезана са именом Агима Рамаданија, који је 1989-их руководио Албанским културним центром у Цириху. Остало се зна... У четвртак је у биоскопу Рифраф у Цириху био присутан дух и наслеђе Агима Рамадана какав је најбољи.

Албански културни центар који је водио Агим Рамадани налазио се на периферији Цириха. Изашао је директно пред гомилу, рекао речи које је требало да се изговори, а затим замолио Азема Шкрелија да рецитује неке песме из тома „Лирика ме схи“. После њега на сцену је изашао пехливански песник Али Подримја. Тако је некад било. Четврт века касније, дух Агима Рамадана није присутан у предграђу, већ у срцу Цириха. Без гужве, без празних речи, без помпозности. Када се вече завршило, почела је киша. „Када пада киша, песме стоје у реду за рецитовање“, написала је америчка песникиња Силвија Плат.