КОХА.нет

KULTURA

Још није касно за Министарство за унакажене портрете уметника

МЦИС

Ниједан од 12 портрета уметника и писаца на левом зиду зграде Министарства културе не може се разликовати, све док институције не дају знак да ће интервенисати да уметници не остану упамћени са унакаженим сликама (Фото: Дритон Пацарада)

Двадесет четири портрета уметника који „красе” два предња зида објекта Министарства културе, омладине и спорта. Иако су постављене као почаст њиховом доприносу уметности и не само, већ дуги низ година су нарушене. Министарство културе се правда да њихова промена није његов посао, јер је одговорност пребачена на Министарство унутрашњих послова. МУП враћа ствар МКРС-у, а сликар Заке Прелвукај, носилац овог пројекта отвореног 2007. године, каже да је интервенција неопходна, уз подсећање да је постављање портрета било привремено

Игра на срећу ако пролазници могу да погоде ко се крије иза портрета уметника и писаца на зидовима Министарства културе. Од 24 портрета издваја се половина на десној страни. Оне на левој страни су одавно потпуно избледеле.

Давно унакаженим сликама највиша културна институција у земљи „почасти” истакнуте личности које више не живе. Он нема намеру да интервенише за њихову замену, пошто су први сусрет са објектом МКРС управо они.  

Портрети имена која обележавају историју културе и књижевности а  историје ове земље - међу којима су Катарина Јосипи, Мелихате Ајети, Бесим Сахатциу, Абдуррахман Ноксхики-Аби, Рифат Кукај, Фарук Беголли, Схани Палласка, Ибрахим Ругова, Муслим Муллики, Мало Гами, Рекхо Муллики, Агим Хадри Цав Мухарем Кена - свечано су отворене 28. новембра 2007. Најављено је као први корак иницијативе за музеј уметника. Иницијатор овог пројекта био је сликар Заке Прелвукај. Музеј никада није изграђен. Портрети су се трансформисали из дана у дан.

Стони тенис између два министарства

Како наводе у Министарству културе, замена портрета у сопственом објекту није њихова ствар.

Тим ТИМЕ-а, након дуге преписке мејлова и телефонских разговора са Одељењем за јавно комуницирање, чекао је одговор по овом питању. Неколико дана касније добио је инструкцију да га контактира на другој адреси јер „Министарство културе није надлежно”. Према Одељењу, адекватан одговор требало би да пружи Одељење за стандарде и политику инжењеринга и управљања владиним зградама у Министарству унутрашњих послова.

Министарство унутрашњих послова би одговорило након само 29 дана. 

Обавештавамо вас да свој захтев упутите Канцеларији за информисање при Министарству културе, омладине и спорта“, одговор је мејлом МУП-а на адресу КОКХА.

У бољем стању је 12 портрета на десној страни. Бар у некима је јасно о којој се фигури ради (Фото: Дритон Пацарада)

Пројекат који је започео као музеј за уметнике

Одавање почасти уметницима био је примарни циљ када су портрети инаугурисани пре скоро 17 година. Али не само.

„Овај пројекат је почео као својеврсна културна политика у то време, да дођемо до музеја за профиле уметника различитих медија, који су нам, верујем, заиста потребни. Онда је и то као једно  нека врста свести да уметност није почела на Косову после 90-их, већ је овде уметност почела много раније“, рекао је сликар Заке Прелвукај, присећајући се иницијативе коју је преузела. Каже да је тада постојао и примарни мотив. Било је предвиђено да експонирањем портрета млади препознају ове личности, али и да странци који посећују Приштину имају увид у истакнута имена уметности.

Сада ова интервенција служи као преглед институционалног занемаривања.

Потенцијал да се тај ружни предео претвори у нешто лепо и надасве непогрдно за такве личности види и сама Прелвукај, која, иако је иницијатор овог пројекта, преноси извршну власт и немар у овом случају на „и господар куће“.

„Зашто не учинити нешто, уместо тих застарелих фотографија, зашто не приказати личности које су допринеле уметничкој сцени на Косову. Добро је имати другачији облик, на пример сваке године о томе одлучује друга личност, али већих димензија, које би утврдила надлежна комисија. Било би добро узети неку другу уметничку форму, па макар и нешто дигитално, без обзира на медиј“, рекао је Прелвукај. Према њеним речима, та два зида би требало  увек припадају културној дипломатији, без обзира на то како је одлучено да се у њих интервенише.

"Ове слике изгледају лоше, катастрофа..."

Портрет истакнутог глумца Фарука Беголија на десном зиду МКРС-а је међу онима који су потпуно избледели. 

Драмски писац Јетон Незирај, уједно и аутор монографије о Беголију, рекао је да постављање ових портрета у ову форму не представља никакву оригиналну или остварену идеју, али за њега је болно како се ти портрети и даље експонирају као напола печен.

„Пре свега, морам да кажем да идеја о тим фасадним портретима није била генијална идеја, напротив, била је бледа идеја, баш као и ово бледење и бељење које се фотографијама дешава од времена. Сада цену ових идеја морају да плате институције, које, наравно, немају другог посла него да остану са  четка и четка реновирање и чишћење слика. Те слике изгледају лоше, катастрофа, па их или треба уклонити, или их треба радити испочетка, али са квалитетнијим материјалом, зар не?  слободан, Кинез“, рекао је Незирај.

Прва интервенција – две године након инаугурације

Још једна чињеница доказује да материјал није био квалитетан. Двадесет шест месеци и десет дана након инаугурације, требало је интервенисати на два портрета. Смењени су Абдурахман Нокшићи - Абит и Бесник Сахатчи. За ову интервенцију уплаћена су средства – од 300 евра за сваку, како је тада за „Кохе диторе” потврдило Министарство културе.

„Оштећене су фотографије Абдурахмана Нокшићија – Абита и Бесника Сахатчија. То је довело до тога да Министарство културе издвоји средства за пројекат, који је свечано отворен пре само две године“, пренела је „Коха диторе“ 11. фебруара 2010. Само пластифицирање 24 фотографије коштало је скоро осам хиљада евра.  „Фотографије се налазе на зидовима МКРС-а до тренутка када се отвори Музеј уметника. Када буде реализован пројекат музеја уметника, онда ће они бити уклоњени одатле, јер је постављање ових фотографија само иницијатива пројекта, тачније кап воде у океану“, рекао је тада Заке Прелвукај. . „Пластификација сваке фотографије коштала је 320 евра“, рекао је Прелвукај...“, пренела је тада „Коха диторе“.

„МКРС... треба преселити негде у Косово Поље“

Јетон Незирај није оптимиста да ће Министарство културе решити пројекат који овог новембра пуни 17 година.

Али сликар Висар Муллики, син маестра Муслима Мулликија -  чији се портрет налази у врху на десном зиду  -  постоји предлог за портрете, али и за Министарство културе. 

„Ти портрети морају да се ураде веома добро од почетка. Хајде да урадимо још један пројекат и да га поправимо како треба. Та зграда је требало да постане музеј савремене уметности“, рекао је Мулићи. Постоји још једна идеја за установу која се налази у том објекту. „МКРС који пише писма требало би да се пресели негде у Косово Поље“, рекао је Муллики.