КОХА.нет

KULTURA

"1984" са судбином прошлости предвиђа будућност

У средишту емисије су последице и утицаји феномена "Великог брата" - телевизијског формата инспирисаног Орвеловим делом - који је познат као симбол злоупотребе моћи оних на власти. Посебно је коришћен за време фашизма. Ова врста система је и суштина теме двочасовне емисије „1984”. Данас представа дочарава цензуру у разним облицима као својеврсну индиректну диктатуру. Текстом великог писца Џорџа Орвела и режијом познатог француског редитеља Игора Менђиског, „1984” је направила разлику између стварности и илузије у којој друштво живи.

На сцени Народног позоришта Косова постављени су парадокси живота и концепт слободе. Представа „1984” по тексту великог писца Џорџа Орвела и у режији чувеног француског редитеља Игора Менђиског направила је разлику између стварности и илузије у којој друштво живи. Способност да се манипулише и прошири тоталитарни систем иде до тачке у којој ствара сумњу у себе. Љубавна прича између два лика је срж да се дође до суштине емисије. "1984", који предвиђа ситуацију током три деценије пре него што се догађај одигра, била је рефлексија на тему која је погодна и данас и за несагледиву будућност.

У средишту емисије су последице и утицаји феномена "Великог брата" - телевизијског формата инспирисаног Орвеловим делом - који је познат као симбол злоупотребе моћи оних на власти. Посебно је коришћен за време фашизма. Ова врста система је и суштина теме двочасовне емисије. Данас представа дочарава цензуру у разним облицима као својеврсну индиректну диктатуру.

Глумци су у суботу увече дочекали публику на сцени Амфитеатра Народног позоришта у Приштини. Све док се светла нису угасила у делу за публику, лагана магла је претходила истраживању нарације. „1984“ је у почетку доживљавана као нека врста ироније са реалношћу вођства система и владара. Изван „рамова” сцене, са десне стране публике, појавио се аутор комада, писац Џорџ Орвел, у улози глумице Арте Селими. Као увод у емисију, то је било представљање ликова емисије. Неки од њих, због своје професије, своје делатности која одговара систему, прилазе, они који се противе бивају прогоњени.

Као што су госпођа Парсонс (Едона Решитај) и Шерингтон (Џејлане Годанци) одају утисак да се њима лако манипулише својом наивношћу када се од почетка излагања сматра да нема потребе за прикупљањем информација. Потпуна супротност подсећа на лик Винстона Смита, који је потом жртвован као резултат своје храбрости. Он је службеник владе који је представљен да ради у „Министарству истине“ или ако се дефинише испада да је то Министарство лажи. Ове његове речи привлаче пажњу О'Брајена, члана "Партије братства", улогу коју игра глумац Адријан Морина. Сваки његов потез је под контролом. Пате чак и њему драги људи, као што је случај са Јулијаном (Флака Латифи).

Док Винстонова критика делује као побуна, он изненада пада на земљу. За њега одмах почињу хвалоспеви, слични онима који се обично говоре после смрти, све док не устане и не почне љубав између њега и Јулије. Емисија предвиђа нестанак речи, највеће смањење речника које долази као феномен кроз улогу Симеа, којег тумачи Басри Луштаку. Долази до ироније медијске пропаганде и аутоцензуре. Тада један од присутних, Голдштајн (Шпејтим Кастрати), који се сматра најопаснијом особом на власти, диже глас о неправди и непослушности.

„1984” доноси сукоб између истине и манипулације друштвом. Емисија заснована на роману из 1948. такође предвиђа напредак комуникационе технологије. Текстуална страна у емисији је огромна. О'Бриен често долази као наратор емисије, да говори о појавама, околностима, актуелним догађајима. Убрзо утиче на љубав Винстона и Џулије, где почињу да се појављују знаци контроле политике над њиховим животима. Глумац Адријан Морина, који је играо ту улогу, рекао је да лик одлично персонификује политичаре и моћ.

„У концепту драматизације и у Игоровој режији он долази готово као лик који контролише све полуге, али долази до последњег дела када готово неприметно показује своју моћ. Обично како долазе политичари, како долазе моћи, готово непримећено. Негативна је улога, лоших момака, што су ми те улоге постале честе, свиђају ми се јер ми дају много могућности да играм“, рекао је глумац Морина.

Он је рекао да је процес за емисију био веома кратак и да је сулудо да се такав посао заврши за месец дана. То је због заказаних датума за ангажовање француског редитеља на Косову. За глумца Морину, Менђискијев приступ представи је био изузетан.

„Начин на који се приступило кроз љубавну причу да се доведе до диктатуре је изванредан. Пре свега, уз малу уметничку интервенцију на крају, оживљава ликове и даје мали делић наде за будућност. Не завршава се као што се завршава у роману, оставља наду да ће човечанство и љубав тријумфовати, то није свет у коме бисмо желели да будемо, упркос томе што живимо у њему“, оценио је Морина.

Он је рекао да се представа, осим на друштво, одразила и на рад позоришта. „Одувек смо били ангажовани у овом позоришту, често нам недостају дух, емоција, љубав, постали смо прилично слични многим роботима. Помало са страхом да публика нема довољно времена да слуша да исприча целу причу, као да смо дошли до неких размишљања као заједнице да емисија треба да траје сат времена, динамика живота. Вечерас се показало да када направиш добру представу, ја то кажем без скромности, као да је и људима недостајало да виде нешто живо, да виде магични свет који нама недостаје“, рекао је даље Морина.

Дигитални надзор, страх од прислушкивања, покорност моћницима зарад љубави, међу особинама су које емисија почиње да открива.

У почетку у индиректном облику, затим отворено, открива се да владари, вође друштва имају за циљ ширење негативних појава. Завеса пада на животне истине, на закулисне злочине, посебно на жртву сиромаха чија је љубав узета као талац за индивидуалне интересе. Чин емисије утиче и на образовни систем, откривајући утицај на садржај књига у којима се скреће истина и искривљује историја.

Иронија постаје још јача када делови представе одговарају данашњем времену. Књиге се сматрају бескорисним и људско постојање се доводи у питање. То је мрачни свет из којег људи не смеју да изађу. Невини се хапсе када вољени издају. Здравствени систем постаје слуга властодршца када служи за испирање мозга народу. Дешава се и да се догађај преокрене и власт почне да говори лоше о власти. Манипулишу се познате чињенице, нестаје поверење између чланова породице и љубавника. Човек нестаје и човек остаје само живо, несвесно тело.

Режисер емисије, Француз Игор Менђиски, рекао је да је направио такве интервенције у емисији да би се фокусирао на љубавну причу.

„Први пут сам радио са позоришном трупом из друге земље. Била је права авантура радити са њима. Било је то фантастично искуство. Када сам адаптирао представу, трудио сам се да се фокусирам на љубавну причу и зато мислим да је крај био опаснији, невероватнији, више личио на цунами“, рекао је редитељ Менђиски, према коме представа садржи трагове данашњег живота.

„Када је дело написано било је сатира, онда је постало роман ишчекивања, а сада мислим да у роману има много ствари које данас живимо. Мислим да је то нешто универзално“, рекао је даље.

Директор Народног позоришта Косова Куштрим Шеремети изразио је понос на рад трупе и целог особља ТКК.

„Веома смо срећни што смо први пут успели да поставимо драму ’1984’. Проблеми којима се Орвел бави у дјелу '1984' које је написао 1948. године, у стварности је цијели свијет суочен са таквим проблемима данас, а нажалост може се суочити иу будућности. Лепота ове драматизације је и последња Орвелова реч на крају која каже „Написао сам је да упозорим шта би се могло догодити“. Веома добар посао, једва чекамо да наставимо. Чак и за репризе, већина карата је продата, интересовање јавности је огромно“, рекао је Шеремети.

Он је најавио да су њихове намере да представа "1984" буде изведена у иностранству, а назначио је да су га представници фестивала обавестили да ће доћи да је погледају изблиза.

„То је једна од оних тачака где смо одлучили да Народно позориште Косова отворимо свету. То је необична представа за сцену ТКК-а због динамике, поезије коју има у себи. Тим са директором и сви остали су то урадили на маестралан начин“, рекао је даље Шеремети.

Посебно је било то што је „аутор“ представе био позициониран на једном крају и публика је могла да види његове мисли баш ту, неколико метара од њега. Често је понављао речи унисоно са глумцима и укључивао се у представу.

„Била је то помало пасивна улога, јер већину времена седим и пишем дело, док се радња одвија на сцени. Остали делови које сам играо заиста су ми се допали јер су кул. Представа је трајала два сата и видела сам да тече, била је интензивна на свој начин“, рекла је глумица Арта Селими која је тумачила улогу. Она је такође јединствена у мишљењу да тема емисије остаје и данас.

„Роман је инспирисао патент 'Великог брата' који се данас ради у свету, тај део надзора људи. То је огромно дело које је написано 1948. године и стоји и данас. Мислим да је све што сам имао да кажем смањило утицај који је дело заиста имало. Тако да сам срећна што сам глумила самог Џорџа Орвела“, рекла је она.

Глумац Илбер Барди рекао је да је његова улога својеврсни изазов, али и простор за креативност. „У овом раду играм улогу Винстона, он је један од главних ликова. Наравно, то је било веома изазовно пошто је текст написан 1948. године и чудно је како се уклапа данас. Знајући да је јавност навикла да ме гледа у комедијама, и за мене је то био изазов, али је у исто време била велика привилегија што су ми поверили ову улогу“, рекао је он оцењујући текст показати као узбудљиво..

„Сам текст је емотиван, тема диктатуре која се обрађује у овој представи је веома емотивна. Обично ликови лебде кроз ову тему и прича о '1984' Џорџа Орвела излази у јавност“, рекао је глумац Илбер Бардхи.

Представа је окупила позната имена позоришне сцене у препуној сали Амфитеатра Народног позоришта Косова у Палати омладине и спорта. Директорка позоришта „Хади Шеху“ у Ђаковици, Албулена Криезиу-Бокши, оценила је представу као позив на истину.

„Емисија је на мене оставила веома пријатан утисак, много сам уживао, доживео сам је као филм, баш као неке старе француске филмове. Лепо је текло, али нам је ипак дало веома моћне поруке. Емисија која нам много говори о личности каква смо данас, о времену у коме живимо и верујем да је позориште оружје истине, стога ова представа може бити и позив на истину“, рекла је она.

Када су пробе за представу „1984” из Народног позоришта изашле у јавност, филозоф и професор Мухамедин Кулаши је поставку „драгоценог дела Џорџа Орвела” оценио као добру вест. „Коха диторе” је почетком месеца објавила његову анализу тумачења које је француски филозоф Клод Лефор направио о роману „1984”.

„Лефорт сматра да нам суштински део романа ’1984’ остаје непознат унутар тих политичких есеја, па чак и „сврха дела нам овако измиче“. Да би нам открио сопствено искуство тоталитарног света, Орвел се, према Лефорту, упушта у књижевно истраживање, у оквиру региона који „избегава сирово светло концепта“, региона у коме „границе унутрашњег и спољашње, личне егзистенције и политике'. Винстон, службеник у Министарству истине тоталитарног режима, обузет сумњама, одлучује да напише сопствени дневник и поверава се важном члану Партије, О'Брајану, који је представљен као агент завере: „Губитак тога му изгледа овако, изазван безусловним поверењем које је имао у лажног противника режима“, написао је Кулаши.

Винстоново тело на крају представе пробијено је метком неповерења и издаје. „Написао сам драму да упозорим“, каже Орвел у последњем делу драме. На крају се најављује да ће се двочасовна драма наставити и убудуће. И чини се да није потребан посебан повод за давање представе. Гатара има моћ да постане значајнија како време одмиче.