Апелациони суд је вратио на поновно суђење случај бившег шефа ОАК Дритона Гашија, који је у јулу 2023. године осуђен у Основном суду у Приштини на 4 године и 8 месеци затвора под оптужбом да је злоупотребио службени положај у случај „гулениста”. У овом случају, Гаши је оптужен да је директно умешан у депортацију 6 турских држављана са Косова, кршећи законске процедуре.
„УСВАЈА СЕ жалба браниоца окривљеног Д.Г., адвоката Ф.Л., на основу пресуде Основног суда у Приштини – Посебно одељење, ПС.бр.8/21 од 07.09.2023.године, у тачки И. њене одредбе. , у вези са кривичним делом, Злоупотреба службеног положаја или овлашћења из члана 422. став 1. КПРК, против оптуженог Д.Г., поништава се, а овај део пресуде се враћа на поновно суђење и одлучивање“, каже се у Жалбеној пресуди, донетој 13. децембра 2024. године, која је предвиђена „Заклетвом правде“.
Подржите ВРЕМЕСачувај истину.
Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.
Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку Допринесите„Жалбени наводи браниоца окривљеног Д.Г., адвоката Ф.Л. о чињеничном стању, повреди кривичног закона и одлуке о казни из тачке И. одредбе ожалбене пресуде, сматрају се нематеријалном“, у пресуди се даље наводи.
19. јула 2023. године Фонд прогласио је бившег шефа КИА кривим, док су Валон Красники и Ррахман Силемани ослобођени оптужби.
У међувремену, Апелациони суд је у децембру 2021. године потврдио одлуку Основног суда у Приштини, којом је по други пут одбацио одбацивање оптужнице.
Иначе, Посебно одељење Основног суда у Приштини је 21. маја 2021. године потврдило оптужницу Специјалног тужилаштва против Дритона Гашија, Валона Краснићија и Рахмана Сулејманија.
Међутим, Апелациони суд је, са образложењем да је учињена битна повреда, вратио овај предмет на враћање у делу којим је првостепени суд одбио као неосноване захтеве одбране за одбацивање оптужнице и побијање доказа.
Одлуком Основног суда у Приштини, поред потврђивања оптужнице, овај суд је усвојио више предлога одбране да се неки докази прогласи неприхватљивим.
Док је првостепени суд, након што је предмет вратио на враћање, 28. августа 2021. године поново одбио захтеве одбране, одбацивање оптужнице и противљење доказа на основу тога што у предмету постоји довољно доказа. исправе којима се поткрепљује основана сумња у корист оптужених да су извршили кривична дела за која су оптужени.
И да је ово решење 16. децембра 2021. године потврдио другостепени суд, одбијајући притужбе одбране као неосноване.
Иначе, 26. априла 2021. године у Основном суду у Приштини одржано је друго рочиште за овај предмет, на ком су оптужени, преко својих бранилаца, изнели захтеве за одбацивање оптужнице и приговор на доказе.
Бивши шеф КИА Дритон Гаши, директор Одељења за држављанство, азил и миграције у Министарству унутрашњих послова Валон Краснићи, као и директор Управе за миграције и странце у оквиру граничне полиције, Ррахман Сулејмани, је од Основног суда у Приштини затражио укидање оптужнице против њих, што је у супротности са доказима који се налазе у њој.
У међувремену, тужилац Хабибе Салихи затражио је потврђивање оптужнице, којом Специјално тужилаштво Републике Косово (ПСРК) терети Дритона Гашија, Валона Краснићија и Рахмана Сулејманија за кривично дело злоупотреба службеног положаја или овлашћења, а Сулејманија такође са кривичним делом противправно лишење слободе.
Према оптужници Специјалног тужилаштва Републике Косово 24. фебруара 2021. године, Дритон Гаши се терети да је у време извршења кривичног дела као генерални директор Косовске обавештајне агенције, у даљем тексту КИА, од 23. марта 2018. до 29. марта 2018. године у Приштини, како би држављани Републике Турске Џихан Озкан, Јусуф Карабина, Кахраман Демирез, Хасан Хисеин Демир и Мустафа Ерден, који су имали легалну боравишну дозволу и право на рад на Косову, и Осман Каракоиа, који је поднео захтев за боравишну дозволу на Косову, чија процедура није завршена, да их силом депортују противзаконито. са Косова и предати их турским властима.
Дритон Гаши је, према оптужници, оптужен да је злоупотребио службени положај, неиспуњавајући службену дужност из своје надлежности, на начин да је Одељење за држављанство, азил и миграције, у даљем тексту ДШАМ, Министарства унутрашњих послова препоручило укидање боравишне дозволе за турске држављане Џихана Озкана, Јусуфа Карабину, Кахрамана Демиреза, Хасана Хисејна Демира и Мустафу Ердена и недавање дозволе Осману Каракоји, из разлога што представљају ризик по националну безбедност, што уопште није доказано у поступку који се спроводи на основу закона, док је оптужени Ррахман Сулејмани, директор Управе за миграције и странце у Министарству унутрашњих послова, у даљем тексту ДМХ је препоручио ослобађање шест налога за депортацију повређених силом из Републике Косово.
ПСРК тврди да оптужени Дритон Гаши за овај поступак и за принудно депортовање жртава из Републике Косово није обавестио председника и премијера Републике Косово, како је предвиђено Законом о ОАК, ни главног државног тужиоца како је предвиђено чланом 25. Закона о ОАК, као и да је прекорачио овлашћења укључујући ОАК у организовању путовања, превоза и учешћа у операцији депортације која нису били у надлежности агенције коју је водио, тада директно учествовао у акцији њиховог протеривања иако то није било у његовој надлежности.
Овим радњама ПСРК терети оптуженог Дритона Гашија да је починио кривично дело „Злоупотреба службеног положаја или овлашћења“, из члана 422. став 1. КПК.
Према овој оптужници, Валон Красники је оптужен да је као службено лице, директор ДСХАМ у Министарству унутрашњих послова, у периоду од 23. марта 2018. до 29. марта 2018. године, злоупотребио службени положај неиспуњавањем службене дужности. дужности по својој надлежности, на начин да је у супротности са 91. Закона о странцима донео решење о одузимању легалне боравишне дозволе оштећеним грађанима Џихан Озкан, Јусуф. Карабина, Кахраман Демирез, Хасан Хусеин Демир и Мустафа Ерден и супротно члану 44. истог закона за Османа Каракоју, који је био у поступку за добијање боравишне дозволе, а да исти није окончан правоснажном одлуком, али је поступао само на основу препоруку оптуженог Дритона Гашија за одузимање боравишне дозволе турским држављанима и без доказа да ли информације КИА испуњавају законске критеријуме дефинисане за доказано да повређени представљају ризик по националну безбедност.
Према тужилаштву, и оптужени Валон Красники, његове законске одговорности за идентификацију депортованих, обезбеђивање путних исправа, пружање медицинске неге и овлашћења за спровођење операције принудне депортације прешле су на КИА и Тхе Косовска полиција, кршећи на тај начин права оштећених, право да остану и легално раде на Косову, нанела је моралну и материјалну штету повређенима.
Овим радњама ПСРК терети оптуженог Валона Красникија да је починио кривично дело „Злоупотреба службеног положаја или овлашћења“ из члана 422. став 1. КПК КПК.
ПСРК терети оптуженог Ррахмана Сулејманија да је као службено лице, директор ДМХ, у Министарству унутрашњих послова, 29. марта 2018. године у Приштини, прекорачио службена овлашћења на начин да је издао шест наредби за принудну депортација 6 држављана Републике Турске, повређених Џихана Озкана, Јусуфа Карабине, Кахрамана Демиреза, Хасана Хусеина Демира и Мустафе Ердена, који су имали легалне боравишне и радне дозволе на Косову, и Осман Каракоиа, који је био у поступку добијања боравишне и радне дозволе, иако на основу члана 99. став 1. Закона о странцима то уопште није било у надлежности ДМХ-а којим је руководио, али у надлежности ДШАМ-а.
При чему се наводи да је издао наредбе за принудно исељење иако ниједан од услова за издавање налога за принудно исељење из члана 97. ст. 1. истог закона, а такође без спровођења поступка из члана 97. став 8. истог закона, принудно исељење и продирање оштећеног Хасана Хусеина Гуке на незаконит начин иако му уопште није одузета дозвола за боравак и рада на Косову и није постојао чак ни налог за његову депортацију, на тај начин је тешко повредио права оштећених за боравак и запошљавање на Косову, у ком случају је нанео моралну и материјалну штету жртвама.
Овим радњама тужилаштво терети оптуженог Ррахмана Сулејманија да је починио кривично дело „Злоупотреба службеног положаја или овлашћења“ из члана 422. став 1. КПК.
Такође, тужилаштво терети Ррахмана Силејманија као службено лице, у својству из тачке ИИИ- ове одредбе, током марта 2018. године у школама „Мехмет Акиф“, у Ђаковици и Липљану иу кући у „Маригони“. „ комшилук у Приштини , уз помоћ косовске полиције, противправно лиши слободе насилним исељењем и продирањем у оштећена лица поменута у клаузули ИИИ без постојања правног основа за предвиђено одредбама члана 29. став 2. и 3. Устава Републике Косово и члана 13. став 1. Законика о кривичном поступку.
Овим радњама ПСРК терети оптуженог Ррахмана Силејманија да је починио кривично дјело „Противправно лишење слободе“ из члана 196. ст. везано за пар. 3 Кривичног законика. / Заклетва правде