Садашње решење је најбоље могуће за Косово

Проблем није у томе што Србија није показала спремност да призна Косово као независну државу, по Ахтисаријевом плану, већ у томе што тако нешто никада није недвосмислено тражено од Србије. Само Косово је кроз дијалог учествовало у стварању простора за деловање Србије да тражи „коначно решење“ без потребе да призна Косово као државу. Када је Србија добила такав простор. У стилу „слажемо се да се не слажемо“, она је користила и користи ово.

Каква иронија изгледа ситуација на Косову данас где Покрет Самоопредељење брани границе и суверенитет Косова и његов територијални интегритет, док се онај ко је прочитао декларацију о независности Косова, по Ахтисаријевом плану, Хашим Тачи, залаже за промену граница, покушавајући да да се ово закамуфлира разним еуфемизмима као што су „разграничење” или „исправљање” граница.

Када је Тачи, на основу Ахтисаријевог плана, прогласио независност и Еулекс је, као мисија ЕУ, дошао на Косово, између осталог, да ојача заштиту српске мањине, покрет Самоопредељење је организовао протесте. За овај Покрет, који се залагао за уједињење Косова са Албанијом, такво решење је било неприхватљиво. То је и због тога што је искључена могућност прикључења Косова Албанији.

Тада је Ахтисаријев план, односно његов свеобухватни предлог за решавање статуса Косова, имао велику подршку грађана Косова. То није било идеално решење, али је било најбоље могуће решење. Узимајући у обзир да Косово није могло да се врати у државу пре 1999. године, односно да није могло бити под управом Србије, узимајући у обзир потребу да се Срби и њихова верска и културна баштина морају на посебан начин заштитити, кроз гаранције уставног и међународног присуства, а с обзиром на то да би независност Косова морала да очува принцип непромене граница, Ахтисари је после дугог процеса са великим међународним ангажовањем дошао до закључка да независност, под међународним надзором, са посебна права за Србе је најбоље решење.

То је и данас најбоље могуће решење за статус Косова. То би требало да узме у обзир и председник Косова Хашим Тачи када каже да ће одустати од идеје корекције граница када му неко да бољи предлог.

Проблем није у томе што Србија није показала спремност да призна Косово као независну државу, по Ахтисаријевом плану, већ у томе што тако нешто никада није недвосмислено тражено од Србије. Само Косово је кроз дијалог учествовало у стварању простора за деловање Србије да тражи „коначно решење“ без потребе да призна Косово као државу. Када је Србија добила такав простор. У стилу „слажемо се да се не слажемо“, она је користила и користи ово.

Бриселски дијалог, као најнегативнији развој догађаја са последицама у историји Косова у последњих тридесет година, био је највидљивији процес помоћи Србији да превазиђе препреке, а да не мора да призна реалност на Косову. Чак и тражећи „решење уз које се ни Србија не би осећала губитником“, овај дијалог је случај Косова скоро довео на почетну тачку.

Дијалог је омогућио Србији да отвори преговоре о чланству у ЕУ и многе друге ствари. То је омогућило и успостављање односа са многим западним земљама које су улагале у Србију. Такође је помогао да се одржи висок ниво извоза на Косову. Један аналитичар из Србије ових дана је чак рекао да Србија више извози на Косово него у Русију. Дијалог је омогућио Србији да буде кључни фактор у унутрашњем развоју Косова, а у великој мери иу спољним кретањима. И, како се сада види, то је омогућило Србији да спречи нова признања, па чак и да покуша да повуче признања од неких држава, уз образложење да се дијалогом у Бриселу тражи решење прихватљиво за обе стране.

Подсетимо, чак и у преговорима у којима је посредовао Ахтисари, а касније иу онима у којима је посредовао тројац ЕУ-САД-Руска Федерација, уложен је максимални напор да се обезбеди прихватљиво решење за обе стране. Али, како је речено у упутству за преговоре о статусу Косова, које је одобрила Контакт група, циљ решења уз договор обе стране не значи да једна страна има могућност да блокира процес. Тако се десило да Косово прогласи независност без договора Србије.

Али, иако се Србија није сложила са проглашењем независности, као ни са Ахтисаријевим предлогом, проглашење независности Косова није било једнострано. По природи, декларације о независности су једностране. Ентитет проглашава своју независност. Многе земље су то радиле пре Косова, од Словеније и Хрватске до Црне Горе. Али проглашење независности Косова било је најмање једнострано од свих. Зато што је то најављено као резултат међународног предлога, након међународног процеса, уз међународне услове и уз присуство међународне војске, полиције, царине, политике и полиције.

Ни ово није било идеално решење, али је било најбоље могуће. Сада смо у ситуацији да неки кругови из Брисела, подржани од стране неких бивших противника независности Косова од САД, покушавају да форсирају „коначно решење“, које би на крају поништило све оно што је постигнуто кроз процес од Рамбулијетија, НАТО-а. интервенције и Ахтисаријевог предлога на мишљење Међународног суда правде да проглашењем независности Косова није повређено ни међународно право ни резолуција 1244 Савета безбедности УН. Ово последње треба подсетити данас када се Београд и Москва позивају на ову резолуцију као да она није омогућила независност Косова као опцију. Резолуција 1244 Савета безбедности није искључила независност Косова, нити је одредила статус, већ је то оставило као отворено питање које се мора решити политичким процесом, што се и догодило.

такође Арбери 15. марта 2023 Һовениер о плану ЕУ: Нема бољег договора

Не тражећи од Србије да призна Косово, слажући се са налогом Србије да „Србија никада неће признати Косово“, они у ЕУ који не признају Косово, али и они који сматрају да је став „неутралан према статусу“ исправан „извели су Србији је тешко да препозна реалност. То раде и данас. Јер Серији није лако да призна Косово ако има толико дипломата у Бриселу који разумеју такав став и ако има земаља у ЕУ које кажу да неће признати Косово.

које сада нуде људи који немају ни искуство ни репутацију Ахтисарија и других политичара укључених у процес, имају за циљ да пониште све што је постигнуто и отворе нову авантуру којој се не зна крај. Можда ће бити покушаја за „креативним решењима“, али ће, као и тројац који је дошао до краја, доћи до истог закључка да је, мање-више, независност по Ахтисаријевом предлогу најбоље могуће решење. Тражење „бољег решења“ може створити више проблема него што ће бити решено. А ако мисле да ће неким „креативним решењем” добити Нобелову награду за мир, подсетимо их и да је Нобелова награда за мир за Косово већ додељена, а добио је Марти Ахтисари. Сада је тешко поверовати да би он требало да добије ту награду за неке званичнике у Бриселу или Приштини и Београду.