„Реци Флаки да се не нервира“

Током недеље је објављена одлука Врховног суда коју сам одлучио да уопште не читам. Зашто бих се трудио, када сам сигурно знао да ће барем два економиста бити позвана да јој дају аутентично тумачење..., попут финансијске анализе хемичара или медицинске дијагнозе адвоката

„Реците Флаки да се не нервира.“ То је била порука посланика из претходне владе која ми је пренета током недеље.

Иронично. Порука да се не нервирам долази од некога ко је део целе шеме која ми нервира живце од почетка године. Готово је као да смо у ружном сну – ова колумна је објављена у последњој трећини првог месеца друге половине ове године.

Дакле, скоро седам пуних месеци, а Косово је у дубоком сну. Замислите, све имамо тако добро урађено да нас није брига ни за једну једину ствар.

Чак и у хипотетичкој ситуацији да се не нервирам због целог депресивног циркуса који смо приморани да пратимо сваког срећног дана, никако не бих имао начина да се не нервирам због чињенице да ових 120 циркуских извођача троши 223.080 евра месечно само за основне плате које им закон признаје. Дакле, за три месеца колико су плаћени од сертификације, из буџета су узели 669.240 евра за отприлике пет минута рада сваког другог дана. Укупно 240 минута, односно четири сата.

И не рачунам њихове личне службенике или телефонске рачуне: чак 30 евра месечно. Хехе! Тридесет евра. Сви разговарају преко Старлинка.

Заиста, уместо да будем нервозан, требало би да будем срећан.

* * *

Током недеље је изашла одлука Врховног суда коју сам одлучио да уопште не читам. Зашто се трудити, када сам сигурно знао да ће бити позвана најмање два економисте да дају аутентично тумачење. Јер за судске одлуке у овој земљи потребни су барем адвокати.

Дакле, према једном економисти, Врховни суд каже да не можете бити и посланик и министар. Према другом економисти, нико ништа не зна, јер не зна како да прочита ниједну пресуду. Дакле, још један чин на дугој листи исмевања грађана, који, па, нису били економисти, да би знали како да протумаче било коју одлуку, било коју пресуду.

Штета, веома велика штета, што унутар ВВ нема ниједног правника који би могао дати стручно тумачење било чега. Можда зато што имају свезнајућег шаљивџију, вршиоца дужности министра финансија, чији је стил следећи: једног дана изађе и критикује судије и критикује одлуку; онда следећег дана, уз допуне и измене, показује нам да нико не зна како да прочита пресуду Уставног суда, осим њега наравно. У једном тренутку на крају нам даје до знања да ће се његова странка жалити на ову одлуку Уставном суду.

Наравно, критике које му се стављају на терет због непоштовања судске одлуке су снажне и долазе од опозиционих странака и цивилног друштва. И критике су основане – судске одлуке, посебно од стране политичара, требало би да се поштују, прихватају и да се на њих улаже жалба ако постоји основа.

На крају крајева, незадовољство судијама и правосудним системом могло се решити дуго обећаном провером. Али чак ни после скоро пет година, она није испуњена. Као ни многа друга обећања.

* * *

Слична, али много одмеренија критика судске одлуке уследила је следећег дана, од истих људи који су критиковали Мурата дан раније.

Веће Специјализованих већа за Косово у Хагу одбацило је заједнички поднесак одбране против оптужнице Канцеларије специјализованог тужиоца (СТУ) у случају против Тачија, Весељија, Селима и Краснићија. А ПДК је изашао са саопштењем да „случај представља пропуштену прилику за јачање поверења у међународну правду и у принципе на којима она треба да почива: објективност, непристрасност и истина“.

Називање Специјалне коморе међународним судом је барем одговорност ПДК-а, главног гласача у Скупштини за њено оснивање, на основу Устава и закона Косова. Специјалне коморе су суд Косова – коме су посланици тадашње владе, а на инсистирање Хашима Тачија, дали могућност да ангажује само стране судије и тужиоце. А чак ни преводиоци нису дозволили да буду Косовари.

Одлуке суда које смо створили сопственим рукама, каже принцип, морају се поштовати.

* * *

Дакле, поштујући традицију, и ја се придружујем каравану критика судских одлука. А ово је месечни облик крађе јавног новца, са писмима и маркама.

Након што је Основни суд 2021. године одлучио да их све ослободи оптужби, Апелациони суд је вратио предмет на поновно суђење. Овог пута, и седам година након подизања оптужнице, Основни суд је одлучио да десеторо оптужених: бивши премијер Агим Чеку, Рустем Бериша, Шкумбин Демалијај, Садик Халитјаха, Ћеле Гаши, Шукри Буја, Ахмет Даку, Фаик Фазлију, Фадил Шурхај и Џавит Јашари, буду осуђени на годину дана затвора због злоупотребе службеног положаја. Само по годину дана за 88 милиона који су тада злоупотребљени.

Сада не знам да ли нам неко може рећи колико је милиона протраћено. Можда постоји неки агроном који може да нам израчуна, пошто у овој земљи економисти тумаче законе, а адвокати се баве медицином.

Одмах након ове пресуде, објављен је тужилац случаја, имигрант, Елез Бљакај, кога је бивши премијер Харадинај назвао „крадљивцем хлеба“ (што је у складу са увредама и оптужбама које су политичари износили на рачун правосуђа).

Блакај је написао на Фејсбуку:

После скоро 7 година, Основни суд у Приштини је донео одлуку о случају ветерана!

За оне који су обмањивали, лагали, клеветали и за оне који су се мешали у случај, не брините, јер Апелациони суд враћа случај на поновно суђење!

Пријатељи, у наставку је закон који категоризује ветеране ОВК, за који су чланови Владине комисије и њихови адвокати намерно покушали да манипулишу јавним мњењем.

Члан 3 Закона бр. 04/L-261 – Дефиниције

1.3. Ветеран ОВК – учесник рата за ослобођење Косова као:

1.3.1. Ратни инвалид ОВК – борац, припадник и интернирано лице (заробљеник) ОВК, који је задобио ране, физичке и психичке повреде (оштећења) или тешке болести током рата или у непријатељским затворима и логорима, током ратног периода, са степеном инвалидитета од најмање 10%.

1.3.2. Ветеран ОВК – држављанин Косова и страни држављанин који се придружио редовима ОВК и регистрован је као наоружани и униформисани војник од стране команди, штабова оперативних подручја ОВК, односно Генералштаба ОВК, и био је активан до краја рата.

1.3.3. Притвореник ОВК – свако лице које је, због својих активности као припадника ОВК, ухапшено у периоду 1997–1999. и држано у затвору од стране српских снага.

1.3.4. Припадник ОВК – свако лице које је, одлуком или другим актом, задужено за обављање одређених задатака у политичкој, логистичкој, финансијској подршци и других задатака, које су обављали команданти јединица, штабова и зона ОВК, односно Генералштаба ОВК, током периода 1997–1999.

1.3.5. Учесник у рату – војник који се придружио редовима ОВК, био је активно ангажован да допринесе рату, али је из различитих разлога напустио редове ОВК пре краја рата.

1.3.6. Нестали (непронађени) војник ОВК – ветеран или припадник ОВК чија судбина још није разјашњена.

Све ове горе поменуте категорије су ветерани и допринос сваке од њих треба ценити и поштовати!

Према Закону бр. 04/L-261, све горе наведене категорије су загарантоване бенефиције и повластице, али ИСПЛАТУ/ПЕНЗИЈУ, према овом закону, примају само ратни инвалид ОВК и ветеран ОВК — и управо ОВА исплата/пензија је била прекретница где је процес озбиљно скренуо са места!

Горе наведена дефиниција и категоризација је 100% производ Владине комисије за признавање и верификацију статуса ветерана ОВК, која је у каснијим фазама верификације, заједно са својим механизмима, спровела овај закон по вољи!

Пријатељи, њихови манипулатори и заговорници намерно користе само термин ВЕТЕРАН у јавним дебатама, како би створили маглу и изговоре, избегавајући њихову категоризацију, иако добро знају да, према овом закону, само две категорије примају пензију: Ратни инвалид ОВК и Борац ветеран ОВК.

То је оно што закон каже, а остало су пусте жеље, и пре него што је постао закон, ова Комисија је то рекла, која се касније покајала због тога... али је било прекасно!

НАСТАВЉА СЕ!

* * *

И кад би само то било све...

...моја колумна не заузима део који би требало да посветим ситуацији у UCCK-у и веома озбиљним сумњама о злоупотреби милиона долара у вези са листом есенцијалних ствари... и добро је што нема простора..., јер би ми сутра поново послали исту поруку: „Реци Флаки да се не нервира“...

[емаил заштићен]