„Нож у леђа“: Како је Русија беснела против Србије

Постоје докази да Србија, преко трећих земаља, шаље оружје и муницију Украјини. Руска тајна служба је сада изнела озбиљне оптужбе против свог савезника на Балкану.

Од фебруара 2022. године, када је руски диктатор Владимир Путин наредио потпуну инвазију на Украјину, Србија је више пута истицала своју неутралност у рату који је потресао Европу. Упркос томе, београдски аутократа Александар Вучић наставља да истиче своје блиске везе са Русијом, као братским православним народом.

Почетком маја, Вучић је присуствовао војној паради у Москви којом је обележен крај Другог светског рата пре 80 година – што је био ударац за ЕУ, јер је Србија кандидат за чланство. Неколико земаља ЕУ је чак ускратило Вучићу право да лети преко њихових територија на путу за Москву. Овом посетом и састанком са Путином, чинило се да српски председник покушава да ублажи односе са Русијом.

Разлог за тензије је следећи: од 2023. године постоје индикације да Србија шаље оружје Украјини преко трећих земаља. Документ Пентагона је сугерисао ову сумњу. Према извештају британског листа „Financial Times“ из 2024. године, влада у Београду је продала Украјини муницију у вредности од око 800 милиона евра.

Прошлог четвртка, руска спољна обавештајна служба СВР директно је оптужила Србију за трговину оружјем са Украјином. Према руској страни, најмање седам великих српских компанија за производњу оружја испоручило је Кијеву стотине хиљада пројектила и милионе метака муниције за лако наоружање. Продаја се, наводно, врши путем фалсификованих сертификата за крајње кориснике и посреднике. Према Москви, испоруке оружја Украјини се врше преко земаља чланица НАТО-а као што су Пољска, Бугарска и Чешка. У последње време се у ту сврху користе и „егзотичније руте“, које укључују неколико афричких земаља, претпостављају руски агенти.

Саопштење руске тајне службе кулминира оптужбом да Србија покушава да забије Русији „нож у леђа“. Сврха ових пошиљки оружја, према речима Руса, јесте убијање и осакаћивање руских војника и цивила. „Изгледа да је жеља српских произвођача оружја и њихових присталица да профитирају од крви братских словенских народа навела да потпуно забораве ко су им прави пријатељи, а ко непријатељи“, саопштила је СВР.

Чини се да је овај шамар из Москве узнемирио српског председника. У изјави за државну телевизију РТС, Вучић је обећао да ће зауставити продају оружја и муниције уколико постоји било каква сумња на злоупотребу или испоруку у ратну зону у Украјини. Године 2023, у Фајненшел тајмсу, говорио је другачије. „Нисам глуп“, рекао је тада. „Знам да можда нешто од тог оружја заврши у Украјини.“

Руски портал Маш је 2023. године објавио да је 3.500 ракета српске компаније Крушик испоручено украјинској војсци преко Турске и Словачке. Крушик је то негирао након што је објављен видео на којем се наводно види како се ракете утоварују у складиште у Братислави.

Оптужбе из Москве сада показују да односи између Русије и Србије нису тако савршени као што Вучић покушава да их прикаже. Од преузимања власти 2012. године, он је водио политику познату као „дипломатија четири столице“: Србија тежи да се придружи ЕУ, али одржава блиске везе са Русијом, Кином и другим аутократским режимима. Поред Турске и Белорусије, Србија је једина европска земља која није увела санкције Русији.

Ово стално кретање између Истока и Запада не може дуго да функционише. Бошко Јакшић, један од најистакнутијих спољнополитичких коментатора у Србији, рекао је београдском часопису „Време“: „Ако ћете продавати муницију, реците то отворено. Мислити да Руси неће сазнати да шаљете тоне муниције Украјини је још један случај дилетантизма.“ Многи аналитичари у Београду се питају зашто је саопштење руске тајне службе објављено у овом тренутку, када се одувек знало да Србија шаље оружје Украјини. Јакшић спекулише да то има везе са неким новим аранжманом између Вучића и администрације Доналда Трампа. Изгледа да је Вучић нешто обећао Трампу, а то је узнемирило Русе, сматра Јакшић.

Највиши дипломата ЕУ, Каја Калас, недавно је позвала Србију да донесе „стратешку одлуку“ између Запада и Истока. Након састанка са Вучићем у Београду, рекла је: „Заиста не разумем зашто би неко желео да буде на страни особе која води овај страшни рат у Украјини.“
До сада је Вучићева политика Исток-Запад користила Србији. Од 2014. године, Европска унија је пружила Србији око четири милијарде евра помоћи. ЕУ је такође најважнији трговински партнер земље. Истовремено, Вучић је дозволио да утицај Русије расте у српској економији. Нафтна индустрија Србије је у власништву руског државног гиганта Гаспром њефта. Око две трећине потреба Србије за гасом покрива Русија по повољним ценама. САД су извршиле притисак на Србију да смањи зависност од руске нафте. Рок за ово је продужен током администрације Доналда Трампа, али се очекује да ће истећи крајем јуна.