Све странке побеђују, а Косово губи

Постало је жалосно како политичке странке на Косову читају резултате избора игноришући бројке. Ако их упореде са очекивањима и упозорењима, све је изгубљено. Самоопредељење је поново убедљив победник, али ако није било у стању да има стабилну владу са преко 50 одсто, како то може да уради са 5 или 6 одсто мање. Док остале странке изгледају као фудбалски тим који се, после пораза од 3:0, радује још једном поразу од 3:1, јер се побољшао. Сада Косово чека нова рунда тактике, прорачуна и пребацивања кривице између политичких странака за неуспехе. Или су се можда уразумили и у интересу земље ће направити компромис и створити стабилне институције.

Није први пут, али је и даље чудно како је свака политичка странка на Косову задовољна резултатима избора и свака се представља као да је њихов победник. Тако је било и у децембру прошле године када је свака странка такође пронашла елементе да се представи као победник избора, игноришући моћ бројева и поређење са очекивањима израженим током кампање. И после децембарских избора, чинило се да Косово излази из политичке кризе, да има веома стабилну владу са одговарајућом већином у Скупштини, спремну да обавља многе задатке, укључујући и оне везане за међународну сарадњу и интеграције у ЕУ. Али дошао је ред на избор председника и ту је поново дошла до изражаја тврдоглавост која је земљу поново довела до избора. И ови избори су поново донели сличан резултат, чак мање-више исти, упркос неким малим померањима у процентима. И поново су лидери политичких странака изашли да изразе своје задовољство својим резултатом.

Постало је жалосно како политичке странке на Косову читају резултате избора игноришући бројке. Ако их упореде са очекивањима и упозорењима, све је изгубљено. Ветевендосје је поново убедљив победник, али ако није био у стању да има стабилну владу са преко 50 одсто, како то може да уради са 5 или 6 одсто мање. Док остале странке изгледају као фудбалски тим који се, после пораза од 3:0, радује још једном поразу од 3:1 јер се побољшао. Сада Косово чека нова рунда тактике, прорачуна и пребацивања кривице између политичких странака за неуспехе. Или су се можда уразумили и у интересу земље ће направити компромис и створити стабилне институције.

Све странке су криве за излазак на изборе, док је највећа кривица била Покрет Ветевендосје као неспорни победник избора. Још једном, Ветевендосје има одговорност да створи институције и у својим напорима да то учини мора показати већу спремност на компромис. У многим европским земљама, 30 одсто гласова је довољно да странка влада. Ветевендосје није прешао ни 50 одсто због уставног уређења које га је повезивало са избором председника. Али чак и 45 одсто, што изгледа да ће Ветевендосје превазићи гласовима дијаспоре, требало би да буде више него довољно за владавину. Али 61 глас неће бити довољан да се изабере влада и председник Скупштине да би се прекинула политичка блокада, пошто се мора изабрати и председник Републике. И Ветевендосје и остали без Ветевендосје имају такозвану „блокирајућу мањину“ у Скупштини да блокирају избор председника. Довољно је да 41 посланик не учествује у гласању за председника и земља ће поново изаћи на изборе. Иако могу рећи да „нико не жели такав сценарио“, тај сценарио поновног изласка на изборе се не може искључити.

Ни овог пута неће бити интервенције ЕУ и пријатељских држава, већ само позива Косову да превазиђе политички застој. Биће подсетника колико је Косово изгубило и колико још може да изгуби ако ускоро не буде имало функционалне државне институције.

Губици су и у политичком аспекту, јер Косово не напредује у јачању свог међународног субјективитета, већ ће изгубити и много финансијских средстава. Већ је изгубило значајан део средстава из Плана раста са проласком рокова за испуњавање услова. Али губици ће се ускоро рачунати у стотинама милиона евра. Због тога трошкови одржавања избора изгледају мали у поређењу са средствима која Косово губи и која ће изгубити због сталног изборног процеса. Политичке странке се могу осећати као победници на изборима, али Косово ће изаћи као губитник ако не пронађу вољу за компромис, који би земљу учинио стабилним државним институцијама. У компликованим глобалним околностима, када више нема поузданих савеза и нераскидивих пријатељстава, Косово нема луксуз да настави са овом политичком кризом коју је имало у последње две године. Међународни пријатељи који желе најбоље за Косово апеловаће да се ова ситуација превазиђе, али ови позиви без воље унутар Косова неће бити довољни.