Република у слободном паду

Колико је депресивна цела ситуација. Колико је депресивно што су млади, образовани људи, који су пројектовани као нада ове земље, толико незрели, толико детињасти, толико себични и, на крају крајева, потпуно незналице у вези са вођењем ове земље ка просперитету.

У последњих десет дана, посмртни остаци жртава рата на Косову откривени су на три локације где се сумња да постоје масовне гробнице. Према описима новинара који су тамо били, терен је тешко проходан за возила, шумовит је и само неко ко је на овај или онај начин био умешан у ове злочине може чак и да назначи тачну локацију.

Међутим, 28 година вегетације не успева да сакрије језиви двоструки злочин: убиство и скривање тела.

Нисам чуо никакву реакцију од ЕУ. 

Чуо сам за наду породица насилно несталих, да ће можда ово бити остаци њихових вољених и да ће коначно моћи да се помире са чињеницом да су заиста отишли ​​и да се никада неће вратити. Да ће коначно моћи да их сахране са свим почастима. 

Колико озбиљно. Трагично је што нас ово подсећа да су жртве постале такве да је Косово имало имагинарну државу, са политичким странкама, скупштином, владом и председником, зависну од финансирања које долази из дијаспоре. Без ауторитета. Без моћи.

* * *

Косово је већ 18 месеци уроњено у дубоку политичку кризу коју они који су је изазвали одбијају да виде. У том периоду, три пута смо ишли на изборе и завршили са приближно истим резултатом – странка која је имала више гласова него три опозиционе странке заједно, али не довољно први пут да прође владу, други пут да изабере шефа државе, као што је сада случај.

Као да нису научили из искуства пролећа, где процес договора за избор консензуалног кандидата, који је заправо на крају био наметнут од стране политичке странке, није могао да се одвија напред јер ниједна странка није била озбиљна у вези са избором градоначелника, због личних и страначких прорачуна.

Са завршеним изборима 7. јуна и након што су пребројани гласови дијаспоре, постало је јасно да ВВ има просту већину да прође и председника Скупштине и да гласа за Владу. Али, декларативно, наводно са циљем избегавања избора, тражен је договор са политичком странком како би се обезбедио кворум за гласање за избор председника државе.

* * *

Дакле, речено им је да су политичким странкама били потребни дани да преговарају о овој позицији, која се до јуче називала „церемонијалном“, иако је далеко од церемонијалне ако пажљиво погледате овлашћења која јој је додељена Уставом. И тако је и урађено. 

Конститутивна седница није била заказана за дан или два, па чак ни за две или три недеље: одлучено је да се сазове дан пре истека рока предвиђеног Уставом. Веровало се, или се бар тако говорило, да ће се до тада постићи договор и да ћемо можда коначно имати институције, а да не морамо да исцрпљујемо рокове које је Устав предвиђао за избор Владе и председника државе.

Па шта се десило? 

ПДК је отишао на први састанак рекавши да нема црвених линија. Напустили су састанак рекавши да остају у опозицији. Алијанса је одбила сваки позив, инсистирајући да Курти мора да прихвати 6 услова које је поставила. ЛДК је био једини који је отишао, чак четири пута, упркос паузи коју је Абдиџикуово гласање о поверењу направило унутар странке, и на крају ништа.

„То је питање председника. ДСК је затражио да председника предложи ДСК, наравно да имена треба размотрити са партнерима и по том питању нисмо постигли договор. Понуда из децембра да ДСК не узме председника Скупштине, већ заменика премијера и неке министре, није довољна, није достојанствена чак ни да би пружила решење за кризу у којој се налазимо. Не можемо је прихватити као такву, ако желите ДСК у влади, онда ДСК мора бити заступљена.“

То је оно што је Абдиџику изјавио након свог четвртог састанка са Куртијем јуче. Додао је да су далеко, веома далеко од договора. 

Оно што Абдиџику није објаснио јесте зашто је тренутна понуда за председника Скупштине, заменика премијера и неколико министарстава и даље недовољна и недостојна и зашто то не подразумева довољну заступљеност. 

Зашто је место председника, до јуче церемонијално, сада постало ексер који је зауставио тестеру? Или је то зато што је неких министарстава било више него што је понуђено или чак није било сигурности да се на 18 гласова ДСК може рачунати да би се формирао кворум за избор председника државе, према негативној пресуди Уставног суда.

Који год да је разлог за неслагање, оно што се догодило прекјуче и јуче углавном одговара нарцисоидним политичарима Косова, који не разумеју да својим незрелим политичким поступцима заправо угрожавају нашу већ крхку државу. Не разумеју да еродирањем темеља државе само припремамо терен да се историја увођења ове колоне понови.

Много пута сам то написао, и не могу а да не поновим и овог пута: да смо сву ову енергију уложили у развој Косова, ко зна докле бисмо стигли.

* * *

И док могу да разумем амбицију треће странке да стекне што је могуће више моћи без обзира на бројност, оно што не разумем је победничка странка и тактике које користи.

Први пут су тврдоглаво промовисали Хаџијуову кандидатуру, говорећи „имамо право да бирамо председника парламента“, док нису имали довољно гласова, пронашли су правну рупу у Уставу и намерно нису попустили док председник седнице, који је случајно и сада исти, није донео одлуке по упутствима и ставио ствари на гласање како „је требало“. На крају, ствар је стигла до Уставног суда, који је донео пресуду којом су посланици обавезани да конституишу Скупштину у року од 30 дана и да кандидат не може бити стављен на гласање више од три пута.

Знајући да нема гласове за гласање за Владу, ВВ је пронашла начине и средства да што више одуговлачи процедуру, тако да је дошла до тачке када ће нови избори бити расписани и одржани у децембру, када је рачунала на велико присуство дијаспоре. Освојила је 52% гласова, већину коју је изгубила после шест месеци.

У априлу ове године није одустао од идеје да задржи сва три места. Није уложио никакве озбиљне напоре да постигне било какав договор са ДСК (Абдиџику каже да је било недостојанствено што му тада није понуђено место председника парламента... или сам можда погрешно схватио, да се испоставља да је на једним изборима то достојанствено место, а на другим није... шта год...), вероватно зато што је Абдиџику већ правио рачуницу за епохално превазилажење кризе са Османом поред себе... и поново су нас одвели на изборе. Узалуд.

А сада је дошла трећа рунда – и сада заиста не знам ко шта тражи. Нису тек тако рекли „три Албанца и пет странака“ – ми смо се фантастично показали у компликовању живота са таквим политичарима.

Оно што се сада дешава је понављање онога што се десило прошлог пута, само мало другачије. Да су хтели да се договоре, та ствар би одавно била завршена. Али не. Не договоре се јер не верују једни другима. И опет улазе у калкулације: ко год из ове игре изађе кривији, вероватније ће изгубити гласове на следећим изборима.

Дакле, без икакве потребе, ВВ одлучује да злоупотреби још једну формулацију која није у потпуности дефинисана Уставом (која не указује шта се дешава ако се Скупштина не конституише у року од 30 дана) и одлаже конститутивну седницу у потрази за „договором“, знајући да овим деловањем само повећава антагонизам унутар политичке сцене. 

* * *

Ово долази са изборима у децембру. Ако заиста намеравају да нас пошаљу на изборе, бићемо тамо у децембру. Или барем то изгледа као циљ, с обзиром на то да ће опозиција ићи до Уставног суда захтевајући појашњење рока од 30 дана. А до тада, свака пријатељска комуникација, ма колико ових дана била глумљена, претвориће се у међусобне оптужбе о томе ко је крив што смо дошли до ове тачке.

Колико је депресивна цела ситуација. Колико је депресивно што су млади, образовани људи, који су пројектовани као нада ове земље, толико незрели, толико детињасти, толико себични и, на крају крајева, потпуно незналице у вези са вођењем ове земље ка просперитету.

Уморили сте нас од тражења рупа у Уставу.

Нема разлога за одлагање избора носилаца функција, јер ће на крају сви они бити церемонијалне позиције.

Зато устаните! Окупите се овде, поделите позиције, направите око 35 министарстава, са око 150 заменика министара, бирајте кога год желите - али завршите овај циркус, јер пропадамо.

И немојте нам рећи да браните републику, јер је то лаж. Захваљујући вама, република је у слободном паду.

[емаил заштићен]