Политичари су Косово претворили у жртву процедура

На Косову се политичке странке понашају као да су им процедуре важније од резултата. Тешко је наћи другу земљу у којој се толико дилема износи пред Уставни суд. И на овај начин, док тврде да поштују процедуре, довели су Косово у перманентну политичку кризу из које, са овим приступом, неће ускоро изаћи.

Мото рада преко 40 хиљада државних службеника у Европској комисији је да су „процедуре важније од резултата“. Наравно, то им не говоре када запошљавају државне службенике, нити је то било где написано. Али ову изреку критичари веома често користе да би коментарисали недостатак резултата у раду институција ЕУ. Јер се о резултатима може расправљати, могу постојати различите процене, али за оне који нису постигли резултате нема последица. А постоје последице за кршење процедура. Ако желимо, можемо узети као пример и дијалог за нормализацију односа између Косова и Србије. ЕУ сматра да је у овом процесу постигнут прави резултат. Али критичари могу тврдити да су резултати изостали. ЕУ може тврдити да данас Косовари могу да путују кроз Србију, Косово има међународни телефонски префикс и део је ЦЕФТА-е. Али критичари могу рећи да су односи између Косова и Србије више на ивици сукоба него близу нормализације.

Дакле, резултат се може дискутовати, али за ЕУ ​​је то мање важно од процедуре, правила. Све ово време ЕУ каже да су се „посредници придржавали мандата који су добили од земаља чланица“. И на овај начин, поштујући процедуре и мандат, посредници ЕУ су нормализовали непризнавање Косова, јер ЕУ има неутралан став о статусу. ЕУ је кривицу за сваки неуспех оставила на странама јер, у крајњој линији, према договореној процедури, ово је дијалог између страна, док ЕУ само олакшава, тако да не сноси никакву одговорност ни за неуспех ни за резултат. Са или без резултата, никога у ЕУ није брига да ли ће доћи до нормализације између Косова и Србије. Неки чак са иронијом кажу да што дуже ово траје, биће више посла, добро плаћеног, за оне званичнике ЕУ који се баве овом темом. Само морају да поштују процедуре. 

Постојала је стара изрека, можда тачна, да су „процедуре спасиле Рим“. Али то је било у смислу спречавања исхитрених, ауторитативних и непромишљених одлука. И на крају, чак ни Рим није спасао самог себе.

У политичком систему, процедуре су неопходне да би се створио оквир унутар којег ће систем функционисати. Али тај систем функционише по политичким правилима која, иако морају поштовати процедуре, не могу их сматрати изговором за своје неуспехе и стварање криза.

Процедуре не могу решити политичке кризе ако не постоји политичка воља да се те кризе превазиђу.
Више од годину дана Косово доживљава како се ствара и одржава политичка криза док се тврди да се поштују процедуре.

На Косову се политичке странке понашају као да су им процедуре важније од резултата. Тешко је наћи другу земљу у којој се толико дилема доноси до пажње Уставног суда. И на овај начин, док тврде да поштују процедуре, довели су Косово у трајну политичку кризу из које, са овим приступом, неће брзо изаћи.

Сада чекамо да Уставни суд разјасни ко је прекршио Устав, процедуре или закон. Можда ће пружити одговор на питање да ли је председник био у праву када је распустио Скупштину или не. И можда ћемо знати да ли Косово тренутно има функционалну Скупштину.
Ова ситуација је створена због политичке неодговорности. Јер политичке странке прихватање њихове понуде сматрају компромисом, а не захтевима који им се постављају. Када кажу „понудили смо компромис“, мисле на предлог да се изабере њихов кандидат. Када ВВ, као победник избора, позива друге странке да изађу са својим кандидатом, то чини да би легитимисала победу свог кандидата. Када опозиција каже да је спремна да изађе са кандидатом, мисли да ће као губитник избора барем преузети место председника. Они који су до јуче стално тврдили да „немама гласове за Вјосу Османи“, сада готово кукају зашто је „Курти потопио Османи“.

Док чекамо да сазнамо да ли је рок за избор председника истекао, да ли је остало још 30 или 60 дана, да ли ћемо ићи на изборе и ако ћемо, када ћемо ићи, Косову прети нова стагнација, коју грађани нису желели.

Ако сада када ВВ има удобну већину у Скупштини, земља иде на изборе, ко може бити сигуран да ће после нових избора ситуација бити другачија. А после тих избора могу доћи до нових неуспеха не само у избору председника, већ и у конституисању Скупштине и избору владе.

Ова потпуно нова политичка криза дешава се у најдраматичнијим временима на свету. И дешава се у тренутку када се веровало да Косово отвара прилику да надокнади губитке које је претрпело у последње три године због казнених мера ЕУ и недостатка функционалних институција. Сада су мере укинуте, ослобађајући Косово скоро 500 милиона евра. С друге стране, Парламент је ратификовао релевантне споразуме са ЕУ, отварајући пут за коришћење до 820 милиона евра из Плана раста за Западни Балкан. Поред ових средстава, постоје и други међународни кредити и инвестициони фондови. Преко 1.5 милијарди евра могло би бити доступно Косову у наредне две године. А коришћење тих средстава је угрожено ако се политичка криза настави. Јер чак и под нормалним околностима није лако користити их, јер се морају поштовати строга правила ЕУ, док се изгубљено време мора надокнадити.

Косово ће имати и политичке последице. Готово је заборављено да је Косово било на прагу чланства у Савету Европе у пролеће 2024. Али прошле године, не само да више није било на дневном реду, већ више није могло да учествује на састанцима неких одбора, чак ни као гост. У околностима политичке кризе, Косово ризикује да ни ове године не буде на дневном реду за чланство у Савету Европе. Такви састанци на којима Косово може бити примљено као држава чланица одржавају се само једном годишње. Дакле, ако Косово пропусти овај рок, најраније на шта може да рачуна је 2027. година, негде током лета. А не знамо ни да ли је понуда за чланство у ЕУ која је била на столу у мају 2024. валидна или не. Недостатак напретка Косова у јачању свог међународног субјективитета биће само једна од последица политичке кризе, док ће највеће последице осетити сами грађани Косова. И за њих је мало важно ко је крив, а ко није, ко је поштовао процедуре, а ко није.