Скица за фламинго револуцију

Наративна тачка за нову зрелост албанског држављанства

Уместо чланка, који би нужно био предугачак да би био детаљнија анализа, наводим неколико тачака које, гледано из даљине, помажу у скицирању развоја који ми се чини посебно важним у Албанији, улазак у другу недељу протеста првобитно покренутих идејом о луксузном туристичком пројекту вредном више милијарди долара у Звернецу/Сазану.

1. Покрет нема традиционалног страначког вођу и сходно томе, нема ни традиционални страначки циљ. Циљ овог покрета није да замени тренутну владајућу странку тренутном опозиционом странком.

2. Покрет чини протест у Тирани истим у погледу грађанства као у Штутгарту, Валенсији, Копенхагену или Прагу. Одржавање форме није имитација или претварање, то је доказ зрелости грађанства које то има и у политичком садржају протеста.

3. Покрет је започет заштитом Звернеца/Сазанија. Симболика је била непосредна: Албанија заштићених подручја које држава прождире зарад приватних интереса, приватни чувари који увлаче грађане у очи полиције као наратив за приватизацију државе, шеме приватизације имовине, шеме за дефинисање стратешких развојних подручја... Испред ових симбола постављен је фламинго и његова ружичаста боја.

4. У јавној перцепцији нема већег контраста од црне боје приватног обезбеђења које вуче грађанина уз дуге, крхке ноге фламинга са сопственом ружичастом бојом. Овај контраст се продубљује из дана у дан: протестни покрет није о чуварима обученим у црно, већ о перцепцији чувара као последње карике у систему који је приватизовао доношење одлука у своје име.

5. Покрет је – у свом капиларном, неидеолошком, нестраначком облику – против система. Систем против којег се боре није демократија, већ њено заробљавање, трансформација изборног процеса у облик заробљавања државе.

6. Ако је то тако, чак и ако је у несвесном облику, покрет је против тренутног друштвеног консензуса, транзиционог консензуса. У овом консензусу, током овог века, коегзистирале су политичке странке, ендемска корупција, организовани криминал, контрола медија или самоцензура. Логичан закључак овог консензуса је Звернеци/Сазани.

7. Покрет Фламинго је друга опасност за актуелну владу у Албанији. Прва је била појава СПАК-а, који је, у одсуству праве опозиције, добио и улогу корективног елемента система. Премијер Рама се суочио са СПАК-ом када је закуцао веома близу његових врата, врата заменика премијера Балукуа. Његов аргумент је био да је СПАК ушао у простор где не би требало да буде, политички. 
Покрет Фламинго сада заузима политички простор за исправљање система, али овај Покрет не види системски проблем искључиво у владајућој странци.

8. Бити против консензуса и бити капиларни покрет представља проблем за актуелну владу у Албанији, као и за сваку другу владу која не испуњава критеријуме функционалне демократије. Такви покрети нису под контролом владе и К. М. Рама прави грешку за грешком у суочавању са овим покретом. Он их је описао као производ антиалбанских интереса и исмевао их уз малтретирање које подсећа на сексизам. Са ароганцијом и недостатком основног поштовања са којим говори о оном делу медија којима је близак и које, међутим, назива „котлом“, говорио је за CNN, супротстављајући се легитимитету Покрета и његовом опису стварности.

9. К. М. Рама, својим почетним понашањем, ризикује да дозволи брзо стварање аналогија између себе и председника Вучића, који се суочава са капиларним покретом против њега и који је назвао „обојеном револуцијом“, сличном онима које су свргнуле источноевропске силе блиске председнику Путину.

10. Албанија и Србија, иако са владама које не испуњавају критеријуме функционалне демократије, јесу државе и друштва која се разликују једна од друге. Премијер Рама не предводи покрет изграђен на дугогодишњој политици мржње према другим народима, као што је случај са председником Вучићем. И демонстранти у Тирани не би требало да се плаше да ће се против њих користити „звучни топ“, као што су то учинили демонстранти у Београду. Међутим, премијер Рама је можда изабрао исту почетну опцију као и председник Вучић, рачуницу да ће демонстранти уморити.

такође Арбери 2 ј. пре него што Рама за ФТ: Нисам кум пројекта у Звернецу

11. Међу осталим непознаницама је колико дуго може трајати Покрет Фламинга, наиме одлучност грађана да повећавају своје учешће из дана у дан или чак само понове оно од претходне ноћи. Али, ако су протеклих десет дана икакав показатељ, ово је покрет који неће ускоро нестати.

12. На почетку протеста, јавни дискурс је обухватао породицу Трамп, сиријске инвеститоре, Катар, Емирате, нарко-кланове и теорије завере. Како су протести одмицали, све се сажевало у читљиве симболе. Албанска застава, захтев за враћање суверенитета грађанима и фламинго као нови симбол албанског европског држављанства. У њиховим очима, то више није инвестиција, већ систем. Стога, за демонстранте, захтев за оставку премијера се не види само као промена лица на власти, већ као први чин дубљег захтева: да се Албанија врати својим грађанима.