НАТО не би требало да искључи интервенцију у Украјини

Комуникација НАТО-а о рату у Украјини била је веома штетна. Више се говорило о томе шта НАТО неће урадити него шта ће урадити. Речено је да „неће улазити у сукоб на територији Украјине“, „неће прогласити зону забране летова“ и „неће слати авионе у Украјину“. Ово је навело Москву да верује да се НАТО боји тога и да има слободне руке да настави са варварским нападима на Украјину. Али сада НАТО не говори шта ће урадити ако Русија употреби биолошко оружје. Јер би у овом случају НАТО, односно неке јаке државе чланице, могле да интервенишу

Можда ће изгледати иронично, али НАТО уопште није помогао Украјини. Овај налаз се намеће ако анализирамо какву је помоћ НАТО упутио овој земљи која је под варварским нападима Русије. Ако под доприносом НАТО-а подразумевамо само оно што је Алијанса урадила колективно, односно заједно свих 30 држава чланица, испада да није урадила ништа. Дакле, ако је нека држава против било какве акције, онда је чињеница да НАТО ту акцију није урадио.

Стога, играјући игру речи, како би осигурао да није прекршио формалне дужности, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг увек каже да су „савезници у НАТО-у наоружали и наоружавају Украјину да оствари своје право на самоодбрану“ .

Дакле, није тачно да је НАТО послао оружје. Истина је да су САД, Велика Британија, Холандија, Хрватска, Шпанија, Белгија и верујем мало, чак и Немачка, послале оружје Украјини. Зато што је бар једна држава јавно рекла да неће слати оружје, нити ће дозволити да се оружје шаље у Украјину преко њене територије. То је учинила Мађарска, земља коју су у чланку у „Гардијану” неки реномирани писци назвали Путиновог „тројанског коња”, као што су назвали и Србију Александра Вучића. Када је Пољска предложила да украјинској војсци да неке борбене авионе „миг“, тражила је да то уради преко НАТО-а, за тако нешто није било сагласности у Алијанси. Јер НАТО као НАТО не жели да се меша у сукоб.

Није тачно ни када генерални секретар НАТО-а Столтенберг каже да је „НАТО увео оштре санкције Русији“. Јер постоје земље НАТО-а које Москви нису увеле санкције. Турска, као једна од најважнијих земаља НАТО-а, није подржала санкције Запада Русији. Штавише, заједно са Србијом, на почетку санкција користили су повећањем броја летова из ових земаља у Русију и добродошлицом руским олигарсима у своју земљу. Дакле, ако је Турска против санкција, онда се не може рећи да је НАТО подржао санкције. Ако је Мађарска против слања оружја Украјини, не може се рећи да НАТО шаље оружје Украјини. Можда ће се моћи рећи да „НАТО није спречио своје земље чланице да пошаљу оружје Украјини за самоодбрану“.

Шта значи политичко деловање организације у којој се одлучује једногласно, Косово је научило још од 1998. године када се први пут говорило о могућности интервенције НАТО-а. Није било консензуса. Дакле, прошло је доста времена до изградње, након одбијања споразума из Рамбујеа и наставка злочина српских снага на Косову. А када је почео рат, НАТО није хтео да помогне, па чак ни да има контакт са Ослободилачком војском Косова. На питање "да ли НАТО има контакт са ОВК", која је била једина сила на свету која се борила против Милошевића, Џејми Ши је одговорио да "НАТО нема, али имају савезници". Неке државе су тврдиле да „не желе да буду ваздухопловство ОВК“, друге да „не знамо ко су“, а ни руководства (морамо рећи множину, јер је Косово имало неколико руководстава која су се противила једни од других у то време, чак и због чега се данас ствара утисак као да су били веома уједињени) нису захтевали исто од НАТО-а. Али државе чланице су појединачно контактирале ОВК. Чак је и командант НАТО-а за Европу Весли Кларк, који је имао контакт са тадашњим вођом ОВК Хашимом Тачијем, иако тада није био познат јавности, могао да каже да је то учинио у својству команданта америчких снаге у Европи. Зато што је врховни командант НАТО-а за Европу (САЦУЕР) обично Американац и има двоструку улогу, такође као командант америчких снага у Европи. Дакле, он може да делује и ван НАТО структура ако жели као амерички војник.

такође СВЕТ КСНУМКС мај КСНУМКС Столтенберг: НАТО неће слати војнике у Украјину

Нема сумње да је НАТО јединствен у осуди руске агресије, подржавајући право Украјине да се брани, али се не може рећи да као савез има решеност да се супротстави Русији да би спасио Украјину. Оно на шта је НАТО спреман, и без сумње, јесте директна и непосредна конфронтација ако се Русија усуди да нападне било коју државу чланицу НАТО-а. Стога је мало вероватно да би Русија тако нешто могла да уради. Јер, како доказује агресија у Украјини, Русија јесте опасна, али не и јака. То је нуклеарна сила, али није суперсила. А слабост Русије, која се појавила у овој једномесечној инвазији на Украјину, чини је још опаснијом, а њено понашање у Украјини још варварским. Знајући ово, НАТО није требало да каже да неће интервенисати да помогне Украјини. Јер ово не би била интервенција у Русији, већ у другој земљи коју је Русија напала. Дакле, није требало дозволити Русији да сматра да има право на Украјину и да је свако ко уђе у Украјину објавио рат Русији.

Комуникација НАТО-а о рату у Украјини била је веома штетна. Више се говорило о томе шта НАТО неће урадити него шта ће урадити. Речено је да „неће улазити у сукоб на територији Украјине“, „неће прогласити зону забране летова“, „неће слати авионе у Украјину“. Ово је навело Москву да верује да се НАТО боји тога и да има слободне руке да настави са варварским нападима на Украјину. Али сада НАТО не говори шта ће урадити ако Русија употреби биолошко оружје. Јер би у овом случају НАТО, односно неке јаке државе чланице, могле да интервенишу. Бар треба да пошаље специјалне јединице у помоћ отрованим људима. НАТО и његове државе чланице имају систем за интервенцију у случају хемијских, биолошких или нуклеарних напада. И они су већ активирани и у стању су приправности. Формално су активирани за акције унутар земаља НАТО-а. Али у случају да Русија нападне украјински град биолошким оружјем, НАТО неће имати другог излаза осим да интервенише. Страх је рационална ствар. Било би лудо да се неко не плаши Русије, која има нуклеарно оружје и огроман арсенал. Али Украјинци немају тај луксуз да се плаше. Зато што су принуђени да се боре за свој опстанак. А НАТО, који тешко да ће интервенисати на територији Украјине, више не би требало да искључује тако нешто као могућност.