Најзад

Обећања попут „сада ћемо пронаћи решење за сва зла која смо пронашли“ више не држе воду: пронађена су пре пет година, и пет година нису решена. И сада, да ли морамо да слушамо још четворо људи о томе како ће се решити пронађени хаос, иако је тај хаос створила његова претходна влада. Ако је у прошлом мандату још могао да каже „покушавамо да поправимо оно што су уништавали 20 година“, у овом мандату може само да каже „покушавамо да поправимо оно што нисмо знали сами да управљамо“.

Гласови су пребројани и оверени. А онда је Османи брзо реаговао и урадио праву ствар – позвао је посланике на конститутивну седницу већ следећег дана.

Дан пре седнице, одлазећи председник Скупштине позвао је председнике или представнике политичких странака да се договоре о дневном реду, на ком састанку је, после изузетно дугог времена, пронађена и спроведена реч „консензус“.

Најважнија одлука била је да се о потпредседницима гласа у пакету, како би се елиминисала свака могућност непотребног одлагања – јер сада интерес није у одлагању, већ у хитности доношења неколико кључних одлука како би државне институције постале функционалне.

Седница је сазвана, нова председница је изабрана. Она је изашла и одржала говор у којем је желела да покаже да је спремна за сарадњу и да саслуша шта други имају да кажу. „Мој задатак ће бити да обезбедим да Скупштина функционише достојанствено, транспарентно и са међусобним поштовањем, у складу са Уставом, законима и парламентарном праксом“, рекла је Хаџију. Звучи лепо, али у контексту масовне крађе гласова унутар странака, где ниједан посланик није изашао неповређен, ово се испоставља веома иронично. Наравно.

Након Хаџијуа, изабрани су заменици председника, а одмах након седнице, ВВ је однео предлог Османију, који је позвао Куртија да му додели мандат.

Око 20:20 часова послат је позив за следећу седницу, са позивом којим је било предвиђено да ће се састанак одржати у 20:00 часова... али на крају није било важно, јер се у последњих пет година не сећам да је иједна седница почела на време. Што много говори о поштовању које посланици имају према људима који су гласали за њих.

* * *

Дакле, Курти је изашао, одржао говор, као да је дословно преписан говор који је одржао 25. октобра 2025. године, када није успео да усвоји своју владу са циљем да нас доведе до превремених избора.

Било је скоро као да поново гледам тај филм: похвале за „шта смо урадили“ и обећања Хаваја за „шта ћемо урадити“ – и даље се ослањајући на бескрајну расподелу средстава из државног буџета за субвенције свих врста.

Није да сам чуо, или ми је можда промакло, да ће нова влада, која има огромну већину у Скупштини која подржава њене планове, основати и операционализовати фонд за пензијско и инвалидско осигурање, на пример. Што се тиче здравственог осигурања, не верујем да га више нико схвата озбиљно, јер се помиње скоро сваке године већ више од деценије.

Обећања „градићемо путеве овде и онде“, мислимо на она покренута пре четири године, осакаћена бескрајним кружним токовима на рути од 40 километара, на пример, или пустим аутопутем до Гњилана (замислите да је дуг 1 километара) који је годинама на 65% завршених радова, само је један од показатеља незадовољавајућег учинка владе у претходном мандату.

Обећања попут „сада ћемо пронаћи решење за сва зла која смо пронашли“ више не држе воду: пронађена су пре пет година, и пет година нису решена. И сада, да ли морамо да слушамо још четворо људи о томе како ће се решити пронађени хаос, иако је овај хаос створила његова претходна влада. Ако је у прошлом мандату још могао да каже „покушавамо да поправимо оно што су они уништавали 20 година“, у овом мандату може само да каже „покушавамо да поправимо оно што нисмо знали сами да управљамо“.

* * *

Након неуспеха у октобру и одржавања нових избора, надао сам се да ће Курти размислити и чак смањити број министарстава у потрази за већом ефикасношћу.

Али не. Испоставило се, баш као што је и упозорио у октобру, да ће његова влада имати облик хармонике са 19 министарстава и чак три потпредседника (Зашто? Не верујем да постоји други одговор осим прилагођавања мањинским партнерима на власти).

Бојим се да то не значи да ће државни службеници сада бити премештени из једног министарства у једно од ових нових, већ да то значи запошљавање нових људи, могуће милитаната ВВ, како би се интерно променила партијско-политичка структура оних који већ годинама раде у институцијама, а које су тамо поставиле странке које су у то време биле на власти, углавном ПДК и ЛДК.

Ово се зове бескрајна прича, са последицама по буџет Косова и по становништво: што је администрација већа, то је неспретнија – јер је то чињеница која оставља простор за дилеме. Ово је нешто што доживљавамо од краја рата.

Дакле, имаћемо 19 министара, од којих је, у поређењу са претходним именима, 10 нових. Следећи министри настављају свој мандат: Македонци (одбрана), Мурати (финансије), Свечла (МИП), Витија (здравство), Ризваноли (економија), Краснићи (МЛУ) и Рашић (заједнице...). У новим министарствима настављају: Чеку (сада образовање), Гервала (правда), Конјуфца се враћа у МИП после пет година, Кусари-Лила у трговину и индустрију после 15 година, док су за министре инаугурисани: Јагџију (јавна управа и дигитализација), Хоти (рад, породица и ратне вредности), Богујевци (култура), Гашани (спорт и омладина), Пацоли (животна средина и просторно планирање), Муја (пољопривреда...), Баша (инфраструктура...), Демири (регионални развој), уместо Дамке који постаје заменик премијера за питања мањина.

Нова влада има само 5 жена, од којих је једна и потпредседница владе, и могу рећи да је то прилично разочаравајуће.

Разочарава и избор имена који је Курти направио, који је овог пута имао прилику да именује нестраначке људе и стручњаке за одређене области, а не бивше посланике чије је једино искуство у невладиним организацијама, као не баш успешне политичке саветнике или чак у косовској скупштини као врховне тумаче прописа или чак као „спин докторе“ кад год је требало променити тезе.

Да будем искрен, овој влади треба дати мало времена да се слегне - оних чувених 100 дана (ако стигне до тога, што можда неће стићи због питања шефа државе), да се види да ли изабрани званичници имају визију да развију секторе које су узели под своје вођство.

У наредним данима сазнаћемо и колико ће заменика министара имати ова влада (хоће ли оборити рекорд Харадинајеве владе?) и колико ће политичких саветника бити ангажовано на раду у овим ресорима.

Остаје да се види да ли ће ароганција гласова омогућити овој влади да настави са системом успостављеним у последњем мандату – системом сталних министра који стално крше закон. Такође, остаје да се види да ли ће Курти превазићи тај апсурдни став да не замењује неуспешне министре чак ни на пола мандата. Много је боље сачекати најгоре пре него што се прошири и много је хуманије признати грешку у процени пре него што се учини још већа штета.

Инсистирање на задржавању слабих министара у претходној влади створило је нове последице којима је потребно управљати. Типичан пример је био министар за животну средину и инфраструктуру, који скоро пет година није успео да поправи осветљење које повезује приштински аеродром са путем који води до престонице, а коме је требало четири године да имплементира хоризонталну сигнализацију на аутопуту до Призрена. О другим „великим“ пројектима и да не говорим.

* * *

После скоро годину дана, коначно имамо владу. Добро или лоше, видећемо у наредним месецима. Али чињеница да је у среду цела процедура трајала неколико сати да се заврши без скандала, без говора, без оптужби..., доказала је да је криза изазвана прошле године била само због уских страначких интереса који су нам нанели озбиљне последице, посебно економске.

Сада је време за мање речи и много више рада, са ногама на земљи и погледом усмереним на стварност коју живимо из дана у дан.

Већ годину дана понављам: Косово не стоји добро економски. Чак ни новац који ће доћи у облику помоћи неће решити проблем који су погоршале сталне политичке блокаде.

Чули смо довољно глупости и оптужби. Сада треба да видимо рад и резултате.

Али то је прави посао.

[емаил заштићен]