Још две недеље као на пијаци

Ко год да победи на изборима, можда би требало озбиљно да размисли о стварању власти коју би формирали људи са интелектуалним капацитетом и знањем. То не би требало нужно да буду партијски људи или „докторанти“ – јер косовски проблеми се не решавају сувим теоријама или идиомима, већ одлучношћу и практичним деловањем.

До кампање је прошла још једна недеља кампање, за коју је једино забрањена плаћена политичка пропаганда. А то што су нас удавили политичком пропагандом од 22. августа, то нема везе. Закон не предвиђа забрану дебата, окупљања или преноса на друштвеним мрежама – зато смо из дана у дан преоптерећени.

Јесмо ли уморни од овог интензитета глупости, сигурно да. Добро је што кампања званично почиње следеће недеље, а знамо да улазимо у завршну фазу онога што смо предвидели, али и дуго прижељкивали: да изађемо на изборе. Ани која мора да издржи још две недеље понуда "Ја сам најбоља".

Дијаспора гласа

Први који ће гласати биће наши сународници у иностранству. Импресиван број људи, у поређењу са примарним изборима, дошао је да гласа. Остаје да се види у ком броју ће гласати, а колико ће њихових гласова стићи на време у ЦИК. Међутим, ако се ослањамо на искуства са прошлих избора, и ако је укупан број бирача у просеку исти, ових 30-ак хиљада гласова (ако их има толико) моћи ће да обезбеде можда и 6 места у Скупштини – колико је потребно за стварање посланичке групе нпр.

А ако се базирамо на ономе што читамо на друштвеним мрежама, чини се да је овог пута дијаспора ангажована као никада до сада, не само да позива на гласање, већ и да гласа. Не знам колико је тачна информација да су многе аутобуске и авионске карте резервисали они који намеравају да дођу да гласају и да се врате одакле су дошли 6. октобра. Али ако тако буде, у садашњој ситуацији, где је трка између партија тесна (према анкетама које се не објављују), победу ће вероватно одредити дијаспора.

Зачудо, било је и оних који су критиковали бирачко право дијаспоре, уз образложење да „они који не живе на Косову немају разлога да се мешају у избор партија које ће нама владати“. Али када нам треба неко да нам обезбеди новац за живот, а не само за преживљавање, онда се дијаспора мора укључити, зар не?

Много је земаља у свету које имају дијаспору широм земље, а оне пружају грађанима у иностранству право гласа у својим дипломатским представништвима. 11 година нисмо могли ни једном да дозволимо нашим људима да гласају у амбасадама и конзулатима. И то није због беспарице, јер су протекле године доказале да смо били веома богата земља, колико новца нам иде за шетње, бензин и кредитне картице политичара. То је због недостатка политичке воље.

Али када боље размислим, можда је још боље да наша дипломатска представништва не организују изборе, јер су толико испуњена партијским милитантима и рођацима оних који су толико дуго на власти, да нема гаранције да ће гласови неће они би били украдени.

Ипак, биће веома занимљиво пратити гласање дијаспоре. Верујем да ће то бити одлучујуће за коначан резултат ових избора.

ИМАЈУЋИ У ВИДУ

Новине већ две недеље свакодневно објављују текстове у којима се описује колико су новца министарства претходне владе потрошила у протекле две године. Оно што се објављује само показује да је сврха преузимања власти на Косову била да се буџет „уграби” за точку задовољства. Пре свега, веома је иритантно коришћење кредитних картица које су на располагању министрима (по административном упутству) и заменицима министара (посебном одлуком)... јер су плате мале, плате недовољне, а не сналазе се... Ко ја знам колико је пелена и колико парфема купљено са том "пластиком" да се не оправдавају другачије него као путни трошкови...

С друге стране, прошло је доста времена откако су новине извештавале о интервенцији једног полицајца у истрагама везаним за злоупотребе у ПТК (за маркетиншке услуге), док је пре два дана интервенција другог полицајца из Одељења за економију Злочини су изашли на видело. учествовао у истрагама за 53 милиона који су завршили у каси „Бехтел-Енкаса”. У оба случаја ради се о много милиона и умешаности високих званичника који, ето, уживају заштиту оних који би требало да их истражују и гоне за превару и превару.

Дакле, постоје случајеви који ће продубити уверење да је Полицији потребно дубинско чишћење свих оних који су служили главама криминала и корупције. Ипак, полиција до данас није дала одговор ко је украо просторију за доказе у Приштини и злато у Пећи. Логично, „злочинци“ нису могли бити други до неко из полиције, у интересу оних који би иначе морали да заврше у затвору. И ово је и даље највећа мрља коју полиција већ дуже време носи и неће бити отклоњена све док у овој институцији раде људи који се мешају у истраге за интересе „неког великог”.

Са линије владавине права, сада и из правосудног система, стиже помало бомбастична вест – ухапшен судија Основног суда у Пећи приликом примања мита од 2 евра за „решавање предмета”. Ухапшени, који је јуче суспендован, радио је у Одељењу за тешка кривична дела. Овде остаје без коментара осим уобичајеног: тамо где недостаје владавина права, ни овај рад не чуди. То је нормално, јер ова држава је некажњивост легализовала и трансформисала у друштвену вредност.

Из образовног система стиже нам вест да ни три недеље од почетка школске године књиге још нису подељене. Јер вероватно нису спремни. О импровизацијама у образовању сведочи и то што је одлучено да се распише конкурс за књиге групе одељења, па усред кампање, да рад буде још бољи него до сада. А у недостатку конкурса, прошлогодишње књиге ће бити искоришћене, у још једној бесмисленој акцији - јер се више не зна да ли постоји сагласност наставног плана и програма и текстова који се морају поштовати. А ни то не би требало да изненађује: да је другачије, резултати ПИСА теста не би били тако депресивни као што су се испоставили.

Као да ове невоље нису биле довољне, јуче је објављено да је неко у Ораховцу загадио воду за пиће, баш као што се то догодило пре неколико дана у Каменици (Дардана) – у две акције које доказују колико лако можемо да угрозимо животе и како мало се узнемиримо због чистоће средине у којој живимо и дишемо. Тако мало бринемо да дозвољавамо странцима да нас грде што живимо у загађеној средини. Ово са свих 800 хиљада евра колико потрошимо без тендера за чишћење не знам колико депонија, да бисмо недељу дана касније открили још 1000 нелегалних, за које нико не процесуира и не одговара.

У сегменту који се претворио у једну од највећих брига које имамо, здравље, есенцијална листа лекова је одједном постала кључна тема и ово је део кампање. Ревизија основне листе је годишња или двогодишња обавеза министра ресора. Исмајли је изабрао преткампању и присуство свог шефа да је потпише (у присуству детета, што би у условима кампање представљало изборни прекршај, јер је злоупотреба малолетника за политичка питања). И, међутим, ревидирана листа или не, не решава проблем снабдевања болница лековима, јер је предмет тендера. Тендери су увек били највећи део проблема. Остало је крађа и препродаја лекова из болница у апотекама свуда.

Поврх тога, потврђује се оно што одавно знамо: да Косово не може да се храни. Косовска агенција за статистику објавила је евиденцију за 2018. годину и према њој, биљна и сточарска производња је смањена у односу на претходну годину. А разлози оваквог стања су што су пољопривредници и сточари демотивисани због пада извоза и повећања увоза, исхитрене доделе субвенција и миграције младих у иностранство. Додајте овоме и незаустављиву миграцију рурално-урбано и претварање плодног земљишта у грађевинско – све су то фактори који показују да немамо политику руралног развоја (са сва два бескорисна министарства која је имала претходна Влада) нити пристојну политику економски развој. Обећања о привредном расту од 4% обезвређена су оног тренутка када схватимо да настављамо да трошимо готовину на увоз свега, док зарађујемо врло мало од продаје углавном старог гвожђа.

Несрећна ствар у вези са свим овим горе наведеним тачкама је да оне нису тренутни феномени. Они су саставни део нашег живота од ослобођења. Они су показатељи да постоји потреба за радикалном променом приступа државе великим проблемима са којима живимо.

* * *

То је ситуација са којом ће се суочити следећа Влада, која ће изаћи на октобарским изборима. И сада, на крају предкампање, још чекамо политичке програме које ће нам понудити странке које желе да преузму власт. Можда ћемо нешто конкретније, и искрено, изводљивије чути за 10 дана званичне кампање. Оно кроз шта смо прошли на свим предизборним изборима су разговори о Хавајима - популистичка обећања и приче које су нам оставиле последице, које су нас одвеле на ивицу јарка.

Ко год да победи на изборима, можда би требало озбиљно да размисли о стварању власти коју би формирали људи са интелектуалним капацитетом и знањем. То не би требало нужно да буду партијски људи или „докторанти“ – јер косовски проблеми се не решавају сувим теоријама или идиомима, већ одлучношћу и практичним деловањем. Наравно, предуслов успеха би била потпуна транспарентност предузетих радњи и, без сумње, обезбеђење владавине права, где нема људи који могу бити амнестирани јер имају своје службенике у полицији и правосуђу.

такође Избори 2026 КСНУМКС мај КСНУМКС Стручњаци процењују да ће предизборна кампања бити напетија него она у децембру.

Настављање са старим само ће продужити нашу колективну агонију.

[емаил заштићен]