компензација

Грађани су постали параван за жалбе на глупости какве нам се свакодневно понављају, понекад из овог, понекад из оног табора. Мало рада и знања не би шкодило. Толико сте нас згњечили да можда дан протеста за наш Звернец неће бити далеко.

Колико смо само новца потрошили на ове изборе!

Добра вест је да је кампања завршена, или ће бити завршена сутра у 7:00, остављајући нам горак укус да и даље губимо драгоцено време да бисмо постигли и мали напредак. А избори то на крају не чине.

Шта смо научили из ове кампање?

Апсолутно ништа ново. Чули смо реч за речју, понављање у овом или оном облику, чули смо бескрајна обећања о томе како ћемо потрошити новац за повећање плата у јавном сектору за 30, 50 или колико год желе; да ће се ова социјална шема наставити, или она друга, и опет, нико није дао никакав конкретан предлог о томе како да се пензиони, социјални, па чак и здравствени системи ставе у функцију, упркос чињеници да је прошле недеље донета нека одлука у вези са здравственим осигурањем. Исто осигурање које имамо на папиру од 2017. године, или ко зна када. Веома разочаравајуће.

* * *

Сада када више неће бити тако интензивне кампање, верујем да ће апсолутни победници у погледу креативности и аргумената бити кандидати ПСД-а који су целу кампању водили на друштвеним мрежама, ударајући жестоко по опозицији до јуче, а вероватно и сутра.

ПСД је изашао са врло мало кандидата са јасним циљем да пређе цензус, циљ за који искрено не верујем да ће га постићи, јер му недостаје домет и хендикеп да буде фракција ВВ-а, са којим је странка ушла у политику. Али аргументи које су изнели у спотовима које су направили тешко да се могу порећи. Јер опозиција, која сноси главну одговорност за то зашто смо ушли на изборе после само четири или пет месеци, нема ни моћ, ни идеје, ни поверење, ни кредибилитет.

Две главне опозиционе странке нису у стању да се извуку из љуштуре у којој живе – једна признаје своју слабост због недостатка лидера који се сада суочавају са суђењем у Хагу, док друга покушава да се одржи изнад воде окрећући се лику Ругове, који је био лидер у потпуно другачијим временима и околностима и који се у великој мери ослањао на политичко размишљање Фехмија Аганија.

И Косову је потребна опозиција. Али права која није заснована на личним интересима одређених политичких личности, већ која има визију како да примора владу да одустане од идеја и поступака који не доносе никакво добро друштву уопште. Без лажи, без празних обећања, без обмана.

* * *

Судећи по начину на који се понашају лидери странака и како комуницирају са јавношћу у најчешћим интервјуима у електронским медијима, резултати избора се готово већ виде - који се, изгледа, не мењају много у односу на прошли пут.

То значи да чак и ако би ВВ изгубила своја места у Скупштини, не би изгубила довољно да би опозиција, ако би се ујединила и окупила гласове невећинских, несрпских заједница, могла да формира омнибус владу без српске листе.

А после Бањске – не знам која би албанска странка удружила снаге са Вучићевим експонентима да би дошла на власт. То је било могуће у прошлости и дешавало се више пута, и један од разлога зашто је опозиција толико изгубила на нивоу општих избора у протеклих шест или седам година је управо та чињеница.

Ако би се такав сценарио хипотетички догодио, то би било веома велико изненађење, и нимало пријатно, верујем.

Сутра увече, ако ствари буду ишле као прошлог пута са ЦИК-ом, имаћемо прелиминарне резултате и вероватно ћемо морати да чекамо око три недеље на коначне. Тада почиње трећа сезона серије „Избори“, која је почела прошлог фебруара.

* * *

У међувремену, враћајући се нормалном животу, или боље речено ненормалном животу, јер су у нашој земљи само избори нормални, постојале су две ствари које сам издвојио за коментар.

Први је био протест који је пре два дана организовала једна невладина организација испред албанске амбасаде у вези са пројектом у Звернецу.

Не знам колико је од демонстраната албанских држављана, али ако нису, искрено не знам шта су тамо тражили да протестују због нечега што се дешава стотинама километара далеко од Косова, на територији државе Албаније, која такође има право на суверену одлуку у вези са пројектом или не (као да ми на Косову готово немамо разлога да протестујемо због наших невоља).

Солидарност са демонстрантима у Тирани би био аргумент. Ани.

Али када боље размислим о томе, то је као када бисмо устали да протестујемо против пореза који Рама жели да уведе у Приштини, очекивали бисмо да неко у Тирани оде у амбасаду Косова и протестује због тога.

* * *

Од када је „Измена Уредбе 01. бр. 110-2782 од 02.12.2011. о накнадама, таксама и казнама у општини Приштина“ стављена на јавну расправу, чули смо и прочитали многе реакције на друштвеним мрежама - али нисмо видели ниједан протест који упозорава на акцију која је отворено дискриминаторна.

Иако Закон дефинише Приштину као главни град, а сам Рама себе назива градоначелником главног града, Приштина не може бити град само за нас који овде живимо, без обзира којој генерацији припадамо - на крају крајева, већина становника Приштине, генерацијама, има корене ван ње.

Пошто је главни град и административни центар где су запослени људи из целог Косова, без обзира на то да ли живе у Приштини или не, увођење таксе за улазак у град је, несумњиво, дискриминаторно. Штавише, могло би изазвати негативну реакцију других општина на Косову, што би нас довело у непотребне проблеме.

Предлог, какав год да је, предвиђа порез од 10 евра дневно. За некога ко долази на посао сваки дан из Дренаса, на пример, то је минимум 200 евра месечно, и сматрам да је то апсолутно недоступно.

Било би веома логично да се такав порез спроведе за становнике Приштине и аутомобилски саобраћај у центру, где су загушења највећа, али Приштина не испуњава основне услове за тако нешто - њен градски саобраћај је недовољно развијен и не постоје механизми, попут Сингапура, на пример, да се ограничи број аутомобила у власништву - имамо поприличан број породица које имају више од једног аутомобила по домаћинству.

Образложење да се одобравање ове регулативе врши зато што влада држи новац ЕБРД блокиран, и да се због тога не може изградити спољна обилазница Приштине (о овом пројекту обилазнице се говори већ десетак година), док Приштина добија додатних 20 милиона из косовског буџета само зато што је главни град и губи 45 милиона евра кроз поступке спровођења - је лош спин.

А још горе је када Рама у статусу на Фејсбуку напише да су накнаде степеноване, односно одређене према возилу, иако је нацртом прописа предвиђена јединствена накнада за аутомобиле - 10 евра дневно.

А пошто Приштина, као и Косово, има много проблема које треба решити, нема дилеме.

А на послу чујемо само „влада блокира“ или „наследили смо 20 година разарања“, и око тога нема дилеме.

Грађани су постали контактна тачка за жалбе на врсту глупости које нам се понављају свакодневно, понекад из овог, понекад из оног табора. Мало рада и знања не би шкодило.

Јер сте нас толико згњечили да можда дан протеста за наш Звернец неће бити далеко.

[емаил заштићен]