Политиколог Мелазим Кочи рекао је да је Србија окончала наратив о реформама и да је проевропска држава објављивањем меморандума српских студената у којем Косово сматрају њеним саставним делом.
Он је нагласио да је овај меморандум копија оног из 1986. године, и према његовим речима, овај сада има још оштрије тонове против Републике Косово.
Подржите ВРЕМЕСачувај истину.
Професионално новинарство је у јавном интересу. Ваша подршка му помаже да остане независно и кредибилно. Допринесите и ви. 1 евро прави разлику.
Писмо читаоцу — Зашто тражимо вашу подршку Допринесите„Изненађен сам јер је то потпуно оно што смо читали 1986. године, то је копија меморандума Добрице Ћосића из 86. године. Изненађујуће је и због једне чињенице, данас сам очекивао да ће проевропски део у Србији реаговати, није реаговао. Ово говори о чудној атмосфери у Србији. У овом меморандуму постоје још оштрије ствари него у меморандуму из 86. У овом меморандуму уопште нису поменули Албанце, ми не постојимо. Постоји само територија Косова као део Србије, пише 'то је саставни део Србије и та чињеница није само уставна категорија већ и историјски и морални императив који се не може преговарати'. Ни Добрица Ћосић то није тврдио у овом облику јер је он, као вођа српског национализма, сматрао да Косово треба поделити, они тако не мисле, мисле да цело Косово припада Србији“, рекао је он у Интерактиву.
Он је сугерисао да је студентски покрет који је објавио меморандум можда покренут као иницијатива за камуфлажу праве пропагандне сврхе, о којима је међународна заједница можда имала информације. Кочи је додао да је на то могла утицати и руска тајна служба.
„Можда је било и других информација [од САД-ЕУ] да је можда почело као спонтани покрет, али да су се касније елементи српске БИА инфилтрирали у њега како би представили Вучића као умеренију фигуру. Или су се временом елементи руске тајне службе инфилтрирали у овај покрет“, рекао је он.
Српски студенти, тврдећи да је меморандум нека врста званичног документа, прогласили су га „одобреним“ у Крагујевцу. У њему се наводи да Косово није само територија, „већ компонента српског националног идентитета“ – наратив који често понављају српски званичници.
Контроверзни меморандум САНУ из 1986. године садржи тврдње о угрожавању српског народа у бившој Југославији. Критичари сматрају овај документ подстрекачем ратова деведесетих година, који су прво почели у Хрватској и Босни и Херцеговини, а затим 1998. на Косову.