"Врана" у "архиви" захтева једнакост

Унутар предмета има много женских фигура. Али није лако истражити кроз њих. Њихови знаци су често нека врста мозаика који треба времена да се открије. Институт за савремену уметност „Аркив” у Пећи био им је уточиште у оквиру изложбе „Врана” малезијске уметнице Милене Јовичевић, која нема мало бунтовника по питању родних разлика.

Сви елементи изложбе били су благо видљиви, али са веома значајном и снажном поруком. Највише их се налази у похабаним зидовима зграде која је до сада служила као основна школа. Нимало случајно када је у питању симболика да допринос жена лежи у сенци мушкараца и да се мора пратити да би се то открило.

Изложба "Врана" протестује због жене на улазу у објекат. У институцијама града Пећи постављено је осам табли где се импровизује женско руководство.

Постављени на две стране које држе знак за основну школу „Васо паше Скадрани“, заједно долазе као кулиса напрезања мушког положаја и бледења положаја жене. Наравно, и на изложби се то једва види, па ауторка изложбе Милена Јовичевић за њих постаје цицерон.

Она је рекла да елементи изложбе, посебно фотографије постављене на зидове и под, долазе као захтев жена да буду саслушане и њихов допринос препознат.

„Ушли смо у ову школу и видели да постоји списак значајних личности Косова, његове историје, односно истакнутих личности. Само две су биле жене: Мајка Тереза ​​и Елена Гјика. Мислио сам да није у реду да овде нема других жена, да се неке жене сместе овде. Урадио сам неко истраживање и моја идеја је била да у то ставим још теста."

Део постојећих фотографија у школи је још једна прича која се придружује овој линији. Такође је тежила равноправности историјских личности када је додала рамове у част жена. Није случајно што носе само натписе, а не слике. Други медиј је аудио инсталација са врањим ногама.

Директор Института за савремену уметност "Аркив" Сислеј Џафа рекао је да се пројекат састоји у истраживању глобалног проблема равноправности. Уметност је оцењена као облик демократије мишљења.

„То је стварање својеврсног хибрида између уметничког дела, јер је сама школа прича за себе, као атеље савремене уметности, за нас је и облик нове филозофије о томе како створити институцију као музеј динамичне савремене уметности. Применили смо одређену линеарну филозофију мишљења, полако смо почели да се ангажујемо и размишљамо о учешћу међународних уметника“.

уметности и уметница усмерена на савремену уметност је по први пут изложила своје стваралаштво на Косову. Њиме је завод „Архив”, само неколико недеља пре него што наврши годину дана од отварања, доказао озбиљност своје мисије. Трансформација школске зграде у институт савремене уметности, као иницијатива светски познатог уметника Сислеја Џафе, свечано је отворена у јулу прошле године изложбом Артана Хајрулаха. Крајем марта ове године хор „Сипарантум“ извео је дело Мемлија Кељмендија „Архив архив.

Изложба „Врана” остаје отворена до 30. децембра.