Позориште поставља проблеме једног друштва на сцену и то је основа ове уметности. „Један лет изнад кукавичјег гнезда“ је пример. Она постаје одраз односа институција и људи. Њене сцене су бојно поље између страна кроз антагонизам два лика. Емисија долази као студија људског ума и поштовање принципа сваког од њих. Критична је према установама за ментално здравље.
Представа америчког аутора Дејла Васермана донета је у позориште „Адријана” у Урошевцу под диригентском палицом Ерсона Зимберија и драматизована Јетона Незираја. Догађај је смештен у психијатријској болници. У центру је пацијент који оправдава своје озбиљно психичко стање како би избегао затварање иза решетака због коцкања.
Улазак Рендла Патрика Мекмурфита у болницу карактерише његов антагонизам према медицинској сестри Ратцхед. То мења читаву рутину одељења, што доводи до свађе између ње и њега као пацијента.
Мекмарфи, кога игра глумац Блин Мани, је лик за разлику од било ког другог. Бунтовник, енергичан, храбар и оштар. Такав се појављује на сцени. Вођа групе.
Свестан је неправде према пацијентима. Покушава да им да наду и храброст за промене. Његова одлучност га спречава да промени своје понашање, упркос терапији електрошоковима. Не мењају ни његово злонамерно понашање. Унутар психијатријске болнице организује догађаје без преседана.
Редитељ емисије Ерсон Зимбери рекао је да је представа емотивно путовање кроз умове људи усредсређено на дух слободе који се преноси кроз лик главног лика. Према његовим речима, лик медицинске сестре Ратцхед, коју игра Едона Бериша-Бектеши, доноси на сцену тоталитаризам и друге вредности које су у супротности са Мекмирфином.
„Он окупља све пацијенте, даје им трачак наде, а када се његове жеље сударе са главном сестром која представља тоталитаризам, диктатуру, супротно од онога што представља Мекмарфи. Када се ова два света сударе, почиње сукоб, драма. Почиње ударац и жеља за преживљавањем. Видимо да је у овом тренутку, али не само сада, човек једина сила природе која је можда последња нада да се код ових пацијената види искра”.
Представа је обучена у неке драматуршке боје где јој Јетон Незирај даје локални контекст. Толика је иронија са бројем оних који су добили борачки статус и актуелном политичком ситуацијом у Заједници српских општина.
Стрип је саставни део емисије која публици открива наратив црне комедије. Али тужне и емотивне сцене су неизбежне. Осећај саосећања се јавља за једног од пацијената који ствара још једног измишљеног протагониста. Глумац Неџат Џокли игра ову улогу.
„Свако од нас се трудио да направи посебан лик. Трудио сам се да дам све од себе са ликом Скемона, имао сам на уму и замишљеног лика, Џорџа, који се никада не појављује на сцени. Имао сам карактерни дуо, надам се да сам успео. Заиста је био изазов, тест радити на таквом лику јер је веома захтевно”.
У емисији играју и глумци Мевлан Сарачи, Шериф Бега, Милот Салиху, Јајуш Рамадани, Гресе Гаши, Урате Шабани и Дашури Реџепи. Глумци Дора Џемајли, Ћлирим Шабани и Блин Мани, осим глумачких улога, свој карактер су открили и у једној другој димензији: као певачи и инструменталисти.
Композитор Мемли Кељменди, који је компоновао музику за представу, рекао је да је овај облик доношења музике кроз глумца нешто необично за позориште.
„Музика је била оригинална, али је била из три дела. То је био Ерсонов редитељски захтев, зато је и одлучио јер је идеја да то дође као еснафска атмосфера. Био сам у реду јер је то био редитељски захтев, док су остали делови били писани делови које сам компоновао. Изузетно сам захвалан целој глумачкој екипи на фантастичном раду који су урадили како би остварили ову успешну реализацију”.
„Лет изнад кукавичјег гнезда“ диже глас о проблемима малтретирања пацијената у домаћим установама. Не само у болницама, већ и шире. Дира савест откривајући емотивну страну протагониста у емисији онима у стварном животу. То долази као протест против тоталитарних система, или чак оних који су почели да клизе у том правцу.